Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je optužni predlog protiv dvanaestoro mladih aktivista i aktivistkinja – članova Pokreta slobodnih građana (PSG) i studentske grupe STAV kojima je zaprećena kazna i do pet godina zatvora.
Dvanaest aktivista suočava se s ozbiljnim optužbama za napad na ustavni poredak, pozivanje na nasilne promene i pripremu krivičnih dela protiv bezbednosti Srbije. Dok im preti kazna do pet godina zatvora, tužilaštvo zahteva maksimalne kazne, uključujući i suđenje u odsustvu za šestoro koji su trenutno nedostupni pravosudnim organima.
Ipak, postavlja se pitanje: koliko je godina zatvora dobio bilo ko iz vlasti, iz projektantskog biroa, izvođačkih firmi ili nadležnih inspekcija zbog tragedije 1. novembra 2024, kada je pod betonskom nadstrešnicom kod Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 16 ljudi?
Suđenje aktivistima – poruka ili pravda?
Među optuženima su: Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Marija Vasić, Lado Jovović, Davor Stefanović, Branislav Đorđević, Dejan Bagarić, Mila Pajić, Doroteja Antić, Anja Pitulić i Jovan Dražić. Šestoro se već više od 50 dana nalazi u pritvoru, a ostali su u bekstvu.
Advokati odbrane tvrde da su ključni „dokazi“, zapravo snimci prisluškivanih razgovora koji su objavljeni u provladinim medijima, bez naloga suda. Navode da je ceo postupak politički motivisan, a da se mladima sudi zbog aktivizma i kritičkog mišljenja – ne zbog bilo kakvog konkretnog akta nasilja.
Krivična dela koja im se stavljaju na teret uključuju pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 320 stav 1 i 2 Krivičnog zakonika) u saizvršilaštvu (član 33), napad na ustavno uređenje (član 310) i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka (član 309).
Ko je stvarno pretnja bezbednosti?
Dok tužilaštvo tvrdi da je grupa mladih organizovala „napad na ustavni poredak“, javnost sve češće postavlja pitanje – ko zapravo ugrožava živote građana u Srbiji?
Uprkos privođenju i optužbama protiv određenih pojedinaca koji su bili odgovorni za tragediju na železničkoj stanici, građani i dalje veruju da pravi odgovorni za tu nesreću ostaju netaknuti. Zgrade širom Srbije nastavljaju da se urušavaju, plafoni padaju po školama, dok građevinska mafija, blisko povezana sa politikom, nesmetano gradi, ruši i ćuti.
Utišati bunt ili sprečiti nove tragedije?
Dok traje pritvor za aktiviste, u Novom Sadu se gotovo svakodnevno održavaju mirni protesti i okupljanja građana koji traže njihovo oslobađanje. Njihova poruka je jasna: oni koji ukazuju na probleme postaju optuženi – dok oni koji ih prave ostaju zaštićeni.
U državi gde se traži pet godina pritvora za protestne poruke, a za smrt šesnaestoro građana još niko nije odgovarao – građani sve više sumnjaju da se pravi krivci za tragediju kriju iza političkih interesa, a ne iza onih koji su uhapšeni.