Nedavno je u javnosti predstavljen Predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji donosi nekoliko značajnih promena koje bi mogle direktno da utiču na položaj učenika u školama.
Iako predložene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donose promene koje se odnose na gotovo sve učesnike obrazovnog sistema, od nastavnika i roditelja do školskih organa, među njima se izdvajaju i odredbe koje se neposredno odnose na učenike i njihova prava.
Od svih predloženih izmena, najveću pažnju privlače one koje se odnose isključivo na učenike gde se njima menjaju odredbe koje uređuju pravo učenika na udruživanje i ulogu učeničkog parlamenta u radu Školskog odbora.
Samoorganizovanje učenika u ograničenim oblicima
Nakon više od godinu dana tokom kojih su srednjoškolci širom Srbije pokazali visok stepen samoorganizovanja, pojedine predložene izmene otvaraju pitanje da li će upravo mogućnost njihovog udruživanja i zajedničkog delovanja biti dodatno ograničena.
Verovatno najdirektnija izmena koja se odnosi na učenike nalazi se u članu 79, kojim su definisana prava deteta i učenika.
Važeći zakon u tački 8 člana 79 garantuje učenicima pravo na „slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta“. Drugim rečima, učenici imaju izričito pravo da se udružuju i organizuju različite sekcije, klubove i neformalne grupe, bez obzira na rad učeničkog parlamenta.
Međutim, Predlog izmena ovu odredbu u potpunosti briše i zamenjuje znatno užom formulacijom. Umesto prava na slobodno udruživanje u različite grupe i klubove, učenicima se kao pravo garantuje samo „organizovanje i učešće u radu učeničkog parlamenta“. Drugim rečima, pravo na slobodno udruživanje više se ne navodi kao posebno pravo učenika.
U praksi, to znači da zakon više ne prepoznaje izričito pravo učenika da se samostalno organizuju u različite klubove, sekcije ili neformalne inicijative van učeničkog parlamenta. Bilo da je reč o debatnom klubu, ekološkoj grupi, humanitarnoj inicijativi ili nekoj drugoj aktivnosti koju pokreću sami učenici, takav oblik udruživanja više nije posebno garantovan zakonom.
Ovakav predlog izmena zakona nas jasno dovodi u sumnju da su aktivnosti srednjoškolaca širom Srbije u prethodnih više od godinu dana, koje prevashodno podrazumevaju blokadu nastave i škola uopšteno, nešto što država više ne želi da dopusti u budućnosti.
Zbog toga se nameće pitanje da li se ovim izmenama sužava prostor za učenički aktivizam i javno iznošenje stavova mladih?
Ukoliko je cilj obrazovanja da podstiče kritičko razmišljanje, građansku odgovornost i aktivno učešće u društvu, zbog čega se iz zakona uklanja pravo koje je učenicima omogućavalo da se slobodno udružuju i organizuju i van učeničkog parlamenta?
Drugačija uloga učeničkog parlamenta u Školskom odboru
Još jedna važna izmena odnosi se na učešće predstavnika učenika parlamenata u Školskom odboru.
Važeći zakon predviđa da dva predstavnika učeničkog parlamenta redovno prisustvuju sednicama Školskog odbora i učestvuju u njegovom radu, iako bez prava glasa. Predlog izmena menja ovu odredbu, pa bi predstavnici učeničkog parlamenta sednicama mogli da prisustvuju samo kada se na dnevnom redu nalazi tema iz njihove nadležnosti, i to isključivo na poziv predsednika Školskog odbora.
U praksi, to znači da učenici više ne bi imali stalan uvid u rad tela koje donosi neke od najvažnijih odluka u školi, poput usvajanja budžeta, odlučivanja o žalbama na disciplinske mere, izbora direktora i drugih značajnih pitanja. Njihovo prisustvo sednicama ubuduće bi zavisilo od toga da li će predsednik Školskog odbora uputiti poziv i proceniti da je određena tačka dnevnog reda u nadležnosti učeničkog parlamenta.
Ako predstavnici učeničkog parlamenta neće imati mogućnost da redovno prate rad Školskog odbora, kako će uopšte znati kada i na koji način mogu da zastupaju interese svojih vršnjaka?
Da li je cilj ovakve izmene efikasniji rad škole ili manje učešće učenika u procesima donošenja odluka?
Osim samih učenika, predloženi zakon donosi značajne novine i za druge učesnike obrazovnog sistema.
Među njima su smanjenje broja članova Saveta roditelja, izmene koje se odnose na rad i odgovornost nastavnika, uključujući mogućnost oduzimanja licence u određenim situacijama, kao i niz drugih odredbi koje menjaju način funkcionisanja škola i odnose između učenika, roditelja, nastavnika i uprave škole.
Kada se zajedno sagledaju izmene koje se odnose na učenike, nastavnike i roditelje, otvara se pitanje da li je njihov osnovni cilj unapređenje kvaliteta obrazovanja i efikasnije funkcionisanje škola ili uspostavljanje modela u kojem će prostor za učešće svih aktera u donošenju odluka biti znatno uži nego do sada?
Od ovih potencijalnih izmena Zakona zavisiće ne samo položaj učenika i njihova mogućnost za slobodnim izražavanjem, već i motivisanost i spremnost svih ostalih aktera da obrazovanje pomere sa tačke utonulosti u kojoj se već više godina nalazi.
