Retko se dešava da se sportisti i sportistkinje, koji u manje sredine dođu iz inostranstva, zadrže u tim sredinama u dužem vremenskom periodu, a još ređe da ostanu upamćeni među navijačima. Međutim, kada svojim zalaganjem i trudom vrlo brzo osvojite domaću publiku i pokažete da zaslužujete dres koji nosite, onda je sve moguće. Upravo je u tome uspela Mikaela Sobrinjo Posati, golmanka ŽORK “Bor”.
Mikaela Sobrinjo Posati, poznatija kao Mika, je dvadesettrogodišnja devojka iz Brazila koja već drugu sezonu veoma uspešno čuva gol ŽORK “Bor” i zasigurno je jedna od ključnih igračica za rezultate koje prvoligaš iz Bora ostvaruje u prethodnih nešto više od godinu dana.
Mika je svoje prve rukometne korake započela još u srednjoj školi u rodnom Brazilu, a zatim i nastupala za klubove Balneário Camboriú i Blumenau. Sa istoka Brazila i obala Atlantskog okeana, stigla je u Istočnu Srbiju i Bor u leto 2024. godine čime je ostvarila svoj prvi evropski angažman.
Iako joj je prva sezona bila izazovna, pre svega zbog komunikacije sa saigračicama i trenerima, a i trebalo je prilagoditi se novom okruženju, svojim sjajnim odbranama, energijom kojom je često podizala publiku i ogromnim zalaganjem, pokazala je da je Bor napravio pravi potez njenim dovođenjem.
Prošle sezone tri puta je ponela titulu najkorisnije igračice (MVP) na mečevima u prvenstvu Srbije i pomogla u ostvarenju istorijskog uspeha kluba, osvojeno 4. mesto u prvenstvu i izlet u evropska takmičenja.
Sa odličnim nastupima Mika je nastavila i u sezoni 2025/2026, do sada je već dva puta proglašena najboljom igračicom na meču, a nakon prvih sedam odigranih utakmica nalazi se na trećem mestu po procentu odbrana u domaćem prvenstvu sa čak 36.3% ostvarenih odbrana (prosečno devet odbrana po meču).
Na osnovu svega ostvarenog u prethodnih nešto više od godinu dana, želeli smo da i sami malo bolje upoznamo Miku i saznamo kako se odlučila da svoju rukometnu karijeru gradi baš Boru.
Šta tebi predstavlja rukomet? Kako si odabrala baš taj sport?
Danas mogu da kažem da je rukomet jedna od najvažnijih stvari u mom životu. Kada sam odlučila da rukomet igram profesionalno, napustila sam roditeljski dom sa 16 godina i od tog dana rukomet smatram i svojim poslom i svojom nadom za bolju budućnost. Odabrala sam rukomet zato što je to bio sport koji sam najviše mogla da treniram u školi. Rukomet je jedan od najpopularnijih sportova u školama u Brazilu, a svi su mi tamo govorili da imam odličnu genetiku jer sam visoka i brza.
Kako si donela odluku da iz dalekog Brazila, dođeš u još dalju Srbiju i to baš Bor?
Već sam odlučila da ću igrati za neki evropski klub, a kada sam napunila 22 godine, znala sam da je došlo vreme da napustim svoju zemlju i postanem pravi profesionalac. Ponuda iz Srbije stigla je u pravom trenutku. Verujem da je to bio pravi momenat, a za mene udaljenost od domovine nije bila važna. Došla sam ovde iskreno želeći da ostvarim svoje snove i da izazovem sebe da se profesionalno razvijam. Uz podršku svoje porodice u toj odluci, sve je postalo lakše, a sada mogu da kažem da je Bor moj drugi dom, volim da živim ovde.
Koji su ti bili najveći izazovi u prvoj sezoni i kakva je situacija sada kada si se privikla na okruženje?
Najveći izazov bio je jezik. Pošto još nisam tečno govorila engleski, komunikacija je bila veoma ograničena, što mi je u prvih nekoliko meseci onemogućavalo da se izrazim ili zbližim sa saigračicama. Sada, kada sam se prilagodila jeziku, sve je mnogo bolje. Klub mi je pomogao da platim časove srpskog jezika, a uz strpljenje mojih saigračica značajno sam poboljšala razumevanje i engleskog i srpskog jezika. Osim saigračica, to se odnosi i na mog trenera, Zorana Barbulovića, koji je uvek bio veoma strpljiv u objašnjavanju vežbi i ispravljanju grešaka na terenu, u vreme kada još nisam mogla sve sama da razumem.
Kakav je nivo takmičenja u Srbiji u odnosu na Brazil?
Mogu da kažem da je takmičenje u Srbiji na mnogo većem nivou u odnosu na Brazil i to je bio jedan od glavnih razloga zašto sam odlučila da dođem ovde. Svaka utakmica u ligi je teška, bilo koji tim može da iznenadi ako ekipi nije dan, tako da svako kolo donosi novo iznenađenje.
Šta si sve kao golman uspela da unaprediš za ovih nešto više od godinu dana u Boru?
Verujem da sam napredovala na mnogo načina, ali najvažnije je to što sam stekla veću mentalnu sigurnost i doslednost. Oduvek sam bila vrlo energična golmanka, ali dok sam igrala u Brazilu, nisam uvek umela taktički da razmišljam, pa nisam bila dovoljno konstantna na utakmicama. Ovde u Boru uspela sam da poboljšam svoju doslednost tokom čitavog prvenstva i to zahvaljujući tome što sam razvila bolji taktički pristup igri. Kao što mi trener uvek kaže, ponekad igranje srcem može da ti donese pobedu u utakmici, ali kada spojiš srce i mentalnu inteligenciju, to ti može doneti titule šampiona.
Veoma brzo postala si ljubimica borske publike, kako se osećaš povodom toga?
Verujem da ljudi ovde u Boru zaista vole rukomet, vidim njihovu strast na tribinama i ona nas pokreće ka boljim rezultatima. Od prvog dana imam podršku svih navijača Bora, ali to se ne odnosi samo na mene, navijači vole ceo naš tim. Nemam reči da opišem svoju zahvalnost za svu tu podršku, moglo bi se reći da su oni naš osmi igrač na svakoj utakmici.
Sjajne igre u Boru donele su Miki i prvi poziv i nastupe za seniorsku reprezentaciju Brazila u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Nakon odličnih nastupa kao golman ŽORK Bora, zaslužila si svoj prvi poziv u seniorsku reprezentaciju Brazila. Kakav je osećaj biti sa nacionalnim timom?
Veoma sam srećna zbog prvog poziva da nastupam za reprezentaciju Brazila. Verujem da je to rezultat mnogo truda i rada ovde u Boru. Moram da se zahvalim klubu, svojim saigračicama, svima iz uprave i trenerima na ovom postignuću. Reprezentacija je vrhunac za svakog sportistu, a za mene je to bio izvor velikog ličnog ispunjenja. Nema većeg ponosa od toga da nosiš dres svoje zemlje. Moj cilj sada je da nastavim da pomažem svom klubu da postiže dobre rezultate i da radim ka tome da u budućnosti dobijem još više poziva u reprezentaciju.
Kakve rezultate misliš da ŽORK Bor može da ostvari ove sezone?
Verujem da rezultati dolaze kroz naporan rad, a naš tim zaista ulaže ogroman trud kako bi postigao najbolje moguće rezultate. Kao tim, verujem da ćemo imati velike ambicije i u EHF Kupu i u domaćem prvenstvu. Sigurno ćemo pokušati ponovo da se kvalifikujemo za plej-of i budemo među najboljim timovima u zemlji. Međutim, ja sam uvek ambiciozna, vidim da ove godine imamo veoma snažan i kvalitetan tim. Zašto ne bismo razmišljali o tome da osvojimo ligu? Znam da to možemo, samo treba da verujemo u sebe i da vredno radimo.
Sa kojom saigračicom imaš najbolji odnos u timu i kakva je uopšteno atmosfera u ekipi?
Ne mogu da kažem da imam najbolji odnos samo sa jednom igračicom, ovde smo kao porodica, ako jedna ima problem, svi ga delimo. To kažem zato što su tokom mog najtežeg perioda, tačnije perioda prilagođavanja, sve moje saigračice bile uz mene, pomažući mi u svakom detalju da bih se osećala prijatno ovde. Atmosfera u timu je veoma dobra, svi se maksimalno međusobno poštuju i mislim da je takva odnos u našoj svlačionici najznačajniji za postizanje dobrih rezultata.
Da li si imala prilike da detaljnije upoznaš Bor kao grad, stekneš nove prijatelje?
Naravno, moj krug prijatelja ovde nije ograničen samo na rukomet. Kad god imam vremena, trudim se da posetim mesta koja volim, popijem kafu ili čak izađem na večeru sa prijateljima posle treninga.
Šta radiš u slobodno vreme kada nisi na treningu?
Volim da kuvam i da gledam fudbalske utakmice kada sam kod kuće, ali takođe volim da izlazim sa prijateljima, da sedimo negde u gradu, razgovaramo i uživamo u danima na što pozitivniji način.
Šta bi poručila mlađima u Srbiji i uopšteno u svetu? Šta je potrebno da bi se stiglo do nekog ličnog uspeha?
Uvek veruj u svoje snove, sve može postati stvarnost. Nikada ne odustaj bez pokušaja i verujem da naporan rad pomaže da postigneš ono što želiš. Možda neće biti lako ili brzo, ali na kraju ćeš stići. Uvek budi strpljiv/a, mala poboljšanja jednog dana će te učiniti velikim/velikom.
Mika je primer kako upornost, trud i strast prema sportu mogu doneti izvanredne rezultate, čak i kada se nalazite daleko od doma. Njena priča pokazuje da profesionalni uspeh nije samo pitanje talenta, već i sposobnosti prilagođavanja, učenja i konstantnog napredovanja, kako na sportskom, tako i na ličnom planu.
Bor je za Miku postao drugi dom, mesto gde je prepoznata i cenjena, a njena posvećenost timu dodatno potvrđuje značaj zajedništva i međusobne podrške u sportu. Zasigurno je da je očekuju još mnogobrojni uspesi sa ekipom Bora i nadamo se da ćemo je u borskom sportskom centru gledati i narednih godina.