Ne moraš da eksplodiraš da bi tvoje emocije imale glas. No ako stalno potiskuješ, emocije ne nestaju, samo čekaju da te stignu kad se najmanje nadaš. U nastavku pročitaj zašto je važno da naučiš da ih prepoznaš, izraziš i sačuvaš svoje mentalno zdravlje pre nego što postane previše.
Zašto potiskivanje emocija može da bude problem?
Potiskivanje emocija nije znak snage, i to je važno da razumeš.
Emocije su signal tvom telu i umu da nešto u tebi traži pažnju. Ako ih stalno ignorišeš, one se ne gube, one se nagomilavaju. Možda ih ne vidiš odmah, ali tvoje telo i um ih osećaju: kroz stres, napetost, umor, nesanicu ili razdražljivost.
Prošle godine smo na instagram storiju Tebrizma pitali pratioce: Da li nekad kriješ svoje emocije da ne bi opteretio/la druge? Od 66 odgovora, 38 je reklo da to radi. To je više od polovine!
Znači, mnogi od nas se svakodnevno bore s osećajem da ne smeju da pokažu ono što osećaju, čak i kada im je teško.
Ovo je važno jer mentalno zdravlje nije samo odsustvo problema, već sposobnost da prepoznaš i obradiš ono što osećaš. Kada konstantno potiskuješ, učiš mozak da ignoriše signale, ali telo i dalje reaguje. Dugoročno, to može da vodi do anksioznosti, stresa, nesanice ili čak osećaja praznine.
Zašto je važno priznati emocije?
Emocije nisu neprijatelj. One postoje da bi te upozorile, pokazale šta ti treba ili gde su tvoje granice. Tuga, bes, frustracija ili stres nisu znak slabosti, naprotiv. Priznavanje emocija je prvi korak ka boljem mentalnom zdravlju. Kad ih prepoznaš i imenuješ, učiš da ih kontrolišeš, a ne da one kontrolišu tebe. Tako brineš o sebi i sprečavaš da te mali problemi opterete više nego što je potrebno.
Priznavanje emocija ti daje:
- bolju kontrolu nad sopstvenim reakcijama,
- veću otpornost na stres,
- jasniji uvid u to šta ti zapravo treba.
Kako da izraziš emocije na zdrav način?
Ne moraš da vičeš ili da se svađaš sa nekim, da bi otpustio/la osećaje. Postoje praktični načini da to uradiš:
Razgovor sa nekim kome veruješ
Nije cilj tražiti rešenje. Dovoljno je da kažeš: Imam loš dan i potrebno mi je da me neko sluša. To može biti prijatelj, član porodice ili mentor. Samo biti iskreno čut/a već pomaže.
Pisanje ili dnevnik
Zapiši svoja osećanja, misli i frustracije. Pisanje pomaže da ih vidiš izvan sebe i da ih obradiš na miran način. Dnevnik je tvoj siguran prostor gde niko ne sudi, niti očekuje savršenstvo.
Kreativno izražavanje
Muzika, crtanje, ples, video, pesma, sve što ti pomaže da emocije „izađu“ i da ih obradiš. Kreativnost je odličan ventil za tugu, bes ili nervozu, i ne opterećuje druge.
Fizička aktivnost
Šetnja, trčanje, vežbanje, sport, telo nosi emocije i fizička aktivnost pomaže da ih otpustiš prirodno. Takođe, povećava energiju i smanjuje napetost.
Mikro-pauze
Čak i nekoliko minuta svesnog disanja, tišine, meditacije ili slušanja omiljene pesme može biti dovoljno da se resetuješ. Male pauze čuvaju tvoju energiju i mentalni balans.
Kako da brineš o sebi bez griže savesti
Često mislimo: Ako pokažem da mi je teško, opteretiću druge.
Istina je: briga o mentalnom zdravlju nije sebičnost. To je odgovornost prema sebi, isto kao što paziš na svoje telo i zdravlje.
Ako si emotivno iscrpljen/a, daj sebi prostor i vreme, ne moraš odmah odgovarati na poruke, ne moraš uvek biti „nasmejan/a“ ili „stabilan/a“. To ne znači da si hladan/a ili sebičan/a. To znači da poštuješ svoje potrebe, prepoznaješ granice i štitiš sebe. Male promene daju veliki efekat.
Sve su to načini da ostaneš u kontaktu sa sobom i da sprečiš da potiskivanje preraste u problem.
Potiskivanje emocija možda deluje kao „lakši put“, ali dugoročno stvara teret koji osećaš svakodnevno. Mentalno zdravlje ne znači da nikad nećeš biti tužan/a, nervozan/a ili frustriran/a. Znači da znaš da prepoznaš svoja osećanja, da im daš prostor i da potražiš podršku kad ti je potrebna.
Kada ti je teško, zastani, brini o sebi, izrazi ono što osećaš i sačuvaj svoje mentalno zdravlje pre nego što potisnuto preraste u prevelik teret.
Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svake godine 10. oktobra, još od 1992. godine, kada ga je ustanovila Svetska federacija za mentalno zdravlje (World Federation for Mental Health) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Cilj ovog dana je da se poveća svest o značaju mentalnog zdravlja, da se smanji stigma koja ga često okružuje i da se podstakne otvoren razgovor o emocijama, stresu, mentalnim poteškoćama i načinima brige o sebi.