Iako je uređenje trotoara i ulica važno za grad Bor, građani već godinama čekaju izgradnju nove bolnice ili makar renoviranje Doma zdravlja. Primeri iz Obrenovca i Novog Sada pokazuju da su ulaganja u zdravstvene ustanove bila moguća u finansijskom okviru sličnom onom koji je u Boru potrošen na ivičnjake i behaton ploče, što otvara pitanje budžetskih prioriteta Bora.
U prethodnih šest godina iz budžeta grada Bora izdvojena su značajna sredstva za uređivanje trotoara i ulica u gradu i selima.
Na osnovu ugovora koje je dala Gradska uprava Bor, i koji su bili osnova za stvaranje ekspertske analize o ulaganjima i potencijalnoj preplaćenosti uređivanja trotoara u Boru, uočava se da je za 6 godina za uređivanje trotoara i ulica u gradu i selima uloženo više od 23 miliona eura (2.713.161.324,60 dinara) iz budžeta grada Bora.
U stručnoj analizi najveći fokus bio je na potencijalnoj preplaćenosti značajnih materijala za uređivanje trotoara, kao što su ivičnjaci i behaton ploče. Za 6 godina ulaganja u Boru za ove materijale, tačnije njihovu nabavku, transport i ugradnju, izdvojeno je blizu 3 miliona eura (317.657.134.00 dinara).
Ovakva ulaganja otvorila su sumnje u moguću preplaćenost pojedinih materijala, ali su i dovoljan razlog da se gotovo svaki stanovnik Bora zapita da li je ovaj novac mogao biti uložen za nešto prioritetnije u Boru?
Boranima je najpotrebnija izgradnja nove bolnice
Iako je Boranima definitivno najpotrebnija izgradnja nove bolnice, ovakav projekat ne može biti izveden samo novcem iz budžeta grada, već je potrebno da novac kroz investicije izdvoji država Srbija. Borani su i ove godine dobili obećanje da će ovaj projekat biti započet i da će za to biti izdvojeno čak 88 miliona eura (približno 10.300.000.000,00 dinara), što je za dve i po milijarde dinara manje od ukupnog budžeta grada Bora za 2026. godinu.
Međutim, kroz godine čekanja na izgradnju nove bolnice u Boru, postojeći objekat je svake godine u sve lošijem stanju, a boravak pacijenata u bolnici sve neuslovniji. Iskustva građana Bora, koja se često predstavljaju na društvenim mrežama, pokazuju da je potrebno mnogo toga urediti u bolnici.
Kao jedan od osnovnih problema izdvaja se stanje samih odeljenja, konkretno bolničkih soba koje su u zimskom periodu često hladne zbog lošeg grejanja, sobe zahtevaju u najmanju ruku da budu barem okrečene, a na pojedinim odeljenjima čest je problem i sanitarnih čvorova. Ništa boljeg stanja nije ni fasada same bolnice.
Osim ovih problema, gotovo svaki element u sobama je star, prljav, iscepan, počevši od samih kreveta, dušeka, jastuka i posteljine, pa sve do prateće opreme i kaseta za odlaganje stvari pacijenata, o čemu su pisali i lokalni mediji. Na sve ovo, može se dodati i često negodovanje pacijenata kada je kvalitet hrane u borskoj bolnici u pitanju.
Ne sme se zanemariti ni činjenica da borska bolnica ima velikih kadrovskih problema, nedostatak lekara u pojedinim oblastima, kao i da su zaposleni primorani na rad sa zastarelom opremom.
Svi ovi problemi su dovoljne činjenice koje pokazuju da je Bor trebalo da dobije novu bolnicu mnogo ranije, naročito ukoliko uzmemo u obzir sve veći broj, pre svega onkoloških bolesnika.
Bor je do sada mogao da dobije makar renoviran Dom zdravlja
Ništa boljeg stanja od borske bolnice nije ni Dom zdravlja, a za približno 3 miliona eura, koliko je uloženo u ivičnjake i behaton ploče, grad Bor je mogao razmotriti renoviranje Doma zdravlja kao jedan od prioriteta, naročito jer poređenja sa projektima slične vrednosti u drugim sredinama pokazuju da je taj iznos mogao biti usmeren na renoviranje ove ustanove.
U februaru 2020. godine, u Obrenovcu je započeo sa radom novi Dom zdravlja za čiju je izgradnju i nabavku savremene medicinske opreme izdvojeno 2.5 miliona eura, a prema rečima tadašnjeg Resornog ministra, Zlatibora Lončara, cilj je da svi domovi zdravlja u Srbiji budu baš takvi kakav je u Obrenovcu. (RTS)
Treba imati u vidu da se radi o projektu iz 2020. godine, dok je značajan deo sredstava za ivičnjake i behaton ploče u Boru potrošen u kasnijim godinama, u uslovima rasta cena i inflacije. Ovaj primer služi kao ilustracija približnog finansijskog obima ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, imajući u vidu da se projekti mogu razlikovati po obimu radova, opremi i izvorima finansiranja.
Za iznos koji je u Boru potrošen na ivičnjake i behaton ploče (317 miliona dinara), u Novom Sadu je 2024. godine izgrađen novi objekat Doma zdravlja Novi Sad na Vidovdanskom naselju. U samu cenu su uvršteni izgradnja objekta za koju je izdvojeno 207 miliona dinara, 80 miliona dinara izdvojeno je za opremu, a ostatak za uređenje pristupnih saobraćajnica.
Objekat je izgrađen na dve etaže i zauzima površinu od 1.045 m2, a u samom objektu su uređene čak 62 prostorije. U ovom zdravstvenom objektu na Vidovdanskom naselju zapošljeno je 25 radnika koji pružaju zdravstvenu uslugu za više od 20.000 stanovnika ovog dela Novog Sada. (Tanjug)
Na osnovu ovoga možemo da zaključimo da je grad Bor imao sasvim dobre primere izgrađenih i uređenih objekata Domova zdravlja u Srbiji, primere kako je moguće uložiti 3 miliona eura tako da Borani dobiju barem jednu renoviranu zdravstvenu ustanovu u gradu, ako je već izgradnja bolnice iz budžeta bila nemoguća.
Boranima je zdravlje na prvom mestu
Kako bismo se i sami uverili u prioritete naši sugrađana, pitali smo Borane kakvo je njihovo mišljenje o količini uloženog novca za ivičnjake i behaton ploče u prethodnih 6 godina, te smo sproveli kratku online anketu na našim društvenim mrežama u kojoj je učešće uzelo 80 ljudi. Iako anketa nije reprezentativno istraživanje javnog mnjenja, rezultati pokazuju jasan stav učesnika.
Na naše pitanje o tome Da li je gotovo 3 miliona eura veliki novac za nabavku ivičnjaka i behaton ploča?, čak njih 79 je odgovorilo “Da”, dok je samo jedan odgovor glasio “Ne”.
Osim toga, Borane smo pitali i Šta je to po njima prioriternije u gradu za šta je trebalo uložiti taj novac?, gde su neki od odgovora bili: vrtići, škole, sterilizacija i briga o napuštenim životinjama, čist vazduh, prilazni putevi gradu, železnička stanica koja je izgorela pre tri godine, higijena grada, kultura, bazen, lečenje dece koja su bolesna i kojima treba pomoć.
Ovom poslednjom stavkom, ali i većinom komentara iz naše ankete, Borani su ipak izabrali da je najbitnije bilo ovaj novac uložiti u zdravstvo, prevashodno u izgradnju nove bolnice, kao i obezbeđivanje stručnog kadra koji bi radio u bolnici, ali i u renoviranje Doma zdravlja u Boru koji se prema odgovorima učesnika ankete, raspada i prokišnjava.
Grad Bor mora da sasluša potrebe svojih građana
Budžet lokalne samouprave predstavlja odraz prioriteta, a način na koji se raspodeljuju sredstva pokazuje šta se smatra hitnim i važnim u datom trenutku. Iznos od gotovo 317 miliona dinara, potrošen na ivičnjake i behaton ploče, sam po sebi nije mali i u drugim sredinama predstavlja budžetski okvir za izgradnju ili rekonstrukciju zdravstvenih objekata.
Primeri iz Obrenovca i Novog Sada pokazuju da se za sličan finansijski iznos mogu realizovati projekti koji dugoročno unapređuju zdravstvene uslove građana. To ne znači da trotoari nisu potrebni, naravno da jesu, važno je imati dobre trotoare za građane/ke sa različitim potrebama i mogućnostima, ali otvara se legitimno pitanje da li je raspodela sredstava mogla biti drugačija i da li su neki segmenti javnih usluga mogli biti unapređeni ranije?
Netransparentnost ulaganja, kao i sumnje u potencijalnu preplaćenost pojedinih projekata i materijala, pitanje su od javnog interesa koje se tiče svakog stanovnika Bora. Upravo zato, način raspodele budžetskih sredstava i određivanje prioriteta moraju biti predmet otvorene i odgovorne javne rasprave u kojoj će glas građana biti uvažen. Grad Bor mora da sasluša potrebe svojih građana.