Skup “Slavija, ti i ja”, jedan od najmasovnijih studentskih skupova, čini se da je predstavljao još jedan klasičan politički skup opozicije na kome okupljeni nisu dobili informacije o nekim konkretnim rešenjima i delovanju pokreta i Studentske liste.
Još jednom je Studentski pokret pokazao da veoma lako može da okupi građane Srbije na jednom mestu, da jedan takav skup može doneti neku novu energiju i da se na taj način može pokazati koliku podršku sam pokret i dalje uvažava.
Nije se po mnogo čemu protest “Slavija, ti i ja” razlikovao u odnosu na ono što smo imali prilike da vidimo na prethodnim velikim protestima u Beogradu.
Ponovo su se ljudi iz svih krajeva Srbije, i pored ukidanja voznog saobraćaja, dali put glavnog grada, podružili, prošetali, zviždali pištaljkama, istakli barjake i transparente, čuli šta to imaju govornici i studenti da kažu i na kraju se samo uputili svojim kućama.
Između 180.000 i 190.000 ljudi na skupu, barem tako kaže Arhiv javnih skupova, svakako nije nešto što je zanemarljivo, svetu je poslata još jedna lepa slika sa studentsko-građanskog protesta, međutim vrlo je važno i da se osvrnemo na to:
- šta smo čuli na samom skupu,
- ko se pojavio na bini ispred mase na Slaviji,
- da su ponovo nakon skupa bili neredi sa (ne)učešćem studenata u njima,
- da je prošao još jedan skup bez jasnog usmerenja energije.
Program Studentske liste sa premalo konkretnih rešenja
Ne može se osporiti činjenica da je skup na Slaviji imao karakter političkog mitinga, što se prema samim govorima moglo lako zaključiti, a na kraju je i student Andrej Tanko i sam potvrdio da je na samom skupu predstavljen deo programa Studentske liste pred predstojeće parlamentarne izbore.
Govornici su se u obraćanju okupljenima na Slaviji, kao i onima koji su ostali kod svojih kuća, dotakli mnogih značajnih tema i problema u različitim sferama društva, međutim, osim nekih uopštenih govora, naglašavanja postojećih problema, nismo dobili konkretna rešenja koja će Studentska lista sprovesti ukoliko bude na vlasti.
Nažalost, velika većina građana Srbije je svesna toga da živimo u zemlji u kojoj se zakoni selektivno sprovode, gde je korupcija uvučena u svakom delu društva, gde su umetnost, kultura, mediji, obrazovanje bačeni na poslednje mesto, a zdravstvo, poljoprivreda i radnici u svakom smislu obespravljeni.
Čini se da su govornici na Slaviji došli da nam kažu ono što svi već i sami znamo, kao i da je umesto podsećanja na svakodnevnicu u kojoj živimo, bilo potrebnije da fokus bude na nekim konkretnim stvarima i predlozima za promene kako bi se pokrenulo rešavanje svih nabrojanih problema.
Sasvim je dobro zamišljeno, makar u teoriji, da se u budućnosti Srbija osloni na svoja znanja i upotrebu tehnologije 21. veka, da se kao prioriteti zdravstva postave zdravstvena zaštita, domovi zdravlja i ambulante, mladi vrate na sela i bave poljoprivredom, radnici zarađuju i za više od prosečnog iznosa potrošačke korpe, ali je veoma važno da znamo i kojim će se to koracima i akcijama ostvariti, jer je to sada već nešto što potencijalne glasače Studentske liste i te kako zanima.
Iako studenti navode da programe stvaraju stručni ljudi koji će se zalagati za realizaciju tačaka iz programa, za sada deluje da ćemo na predloge konkretnih rešenja morati da sačekamo do detaljnog objavljivanja programa Studentske liste ili eventualno tek nakon izbora ukoliko ova lista dođe na vlast i započne sa procesom obnavljanja Srbije.
Uloga influensera i poznatih ličnosti na bini
Iza same bine na Slaviji tokom govora nalazio se veliki broj poznatih ličnosti i influensera, pa iako je neosporno da ovi ljudi podržavaju studentsko-građansku borbu, nije u potpunosti bilo jasno koja će njihova uloga biti na ovom skupu.
Svoje mesto na bini od svih poznatih ličnosti na skupu zauzeli su glumci, pre svega Aleksandar Srećković Kubura koji je kroz svoj govor želeo da se zahvali studentima na svemu urađenom, bez nekih dodatnih konkretnih reči, kao i Dragan Gagi Jovanović čija je uloga bila da svojom pesmom “Ruža rumena” pokrene pesmu među masom na Slaviji.
Na samom kraju skupa na Slaviji na bini su se pojavile i mnoge druge poznate ličnosti među kojima su bili pevači, sportisti, umetnici, glumci, poznati influenseri sa društvenih mreža, koji su pozdravili okupljene i čini se da je svrha njihovog izlaska bila da narod vidi koje to poznate ličnosti podržavaju studente.
Međutim, ostaje nejasno zbog čega ove javne ličnosti nisu imale svoje veće učešće na bini, gde su pevači mogli da održe dodatni koncert i podignu masu, ostali učesnici se obrate ljudima iz svoje sfere i podstaknu ih da se pridruže studentskoj borbi, dok su influenseri kao veoma uticajne ličnosti na društvenim mrežama i prevashodno prema konkretnim ciljnim grupama, imali mogućnost da svojim govorima i nastupima dodatno utiču na svoje pratioce i pokažu zbog čega je važno njihovo pojavljivanje na bini.
Ono što takođe dovodi u nedoumicu, jeste i kakva je uloga svih ovih ljudi u celom pokretu? Kako su ove javne ličnosti koje su izašle na binu uključene u društvene promene a da to nije samo učešće na protestima i objavljivanje statusa na društvenim mrežama? Na kraju, upitno je i kakve kompetentnosti ovi ljudi imaju da sprovedu neku vrstu društvenog angažmana?
Neredi nakon skupa sa (ne)učešćem studenata
Ponovo se nakon jednog velikog skupa desilo da studenti objave završetak svog skupa, upute ljude svojim kućama i usmere se na svoje dalje zadatke, bez nekog prevelikog osvrta na to šta će se potencijalno dešavati na ulicama.
Iskustva sa prethodnih protesta govore da je gotovo neminovno da će nakon velikog skupa na ulici ostati ljudi koji nisu došli da samo čuju određene govore, ljudi koje je potrebno na neki način koordinisati.
Iako sada već pokret koji ima autoritet, studenti su na neki način i ovoga puta izbegli to da pokušaju da održe kontrolu mase i na taj način utiču na to da ljudi koji su došli na protest ne budu deo sukoba koji su kasnije eskalirali u centru Beograda.
Studenti su u svojim saopštenjima naglasili da su sukobi započeli tek nakon njihovog skupa, dok su komentari na društvenim mrežama odmah bili usmereni ka tome da su nerede pokrenuli ubačeni elementi, za šta niko ne može sa sigurnošću da tvrdi jer je veoma upitno da li su u neredima učestvovali i ljudi koji su bili deo skupa na Slaviji i koji su pri tom podržavaoci Studentskog pokreta.
Ono što je takođe veoma bitan detalj, novinari su tokom ovih nereda ostali gotovo netaknuti od strane policije, iako to nije bio slučaj nakon prethodnih skupova, što navodi na pomisao da su policija i vlast namenski želeli da se skrene fokus sa protesta na sukobe koji su nastupili.
Još jedan skup bez konkretnog usmeravanja energije
Kao i nakon svakog prethodnog velikog protesta u Beogradu, ljudi su se nakon završetka studentskog protesta veoma brzo uputili svojim kućama. Naravno, ideja studenata je vrlo jasna i oni do promene vlasti ne žele da dođu nasilnim metodama, ali se opet postavlja pitanje da li je energija ponovo velikog broja ljudi nakon skupa mogla biti drugačije usmerena?
Da li je postojala mogućnost da se građani nekako drugačije organizuju i pokaže neka druga vrsta nenasilnog pritiska ka vlasti?
Umesto toga, građani su tokom izlaganja na bini obavešteni da će u inbox-u svojih imejlova dobiti informacije o dodatnoj mobilizaciji za naredne aktivnosti studenata i pripremu pred parlamentarne izbore, što je u redu, ali pitanje koje ostaje da stoji u vazduhu je, zašto se sve ostavlja za dan sutra i kako to da je energija velikog broja ljudi ponovo rasuta?
Skup „Slavija, ti i ja“ još jednom je pokazao da studentski pokret i dalje ima ogromnu podršku građana i sposobnost da pokrene energiju i zajedništvo širom Srbije. Veliki broj okupljenih ljudi, poruke sa bine i atmosfera tokom protesta poslali su snažnu sliku javnosti, ali su istovremeno otvorili i važna pitanja o tome šta sledi nakon ovakvih skupova? Građani su još jednom čuli kritiku postojećeg stanja u društvu i nagoveštaje budućih promena, ali su konkretni koraci i rešenja ostali nedovoljno razrađeni i jasno predstavljeni.
Upravo zbog toga naredni period mogao bi biti ključan za studentski pokret i Studentsku listu. Nakon velikih protesta i ogromne energije među građanima, očekivanja javnosti više nisu usmerena samo ka okupljanju ljudi, već i ka jasnoj viziji, konkretnom programu i preciznim metodama političkog i društvenog delovanja.