VIDEO: “Ruke su vam krvave” – Zbog čega se cela Srbija digla na noge?

Ko jednom razbesni studente, tom se loše piše! U nedelju 22. decembra se na Slaviji u Beogradu održao najveći protest u istoriji Srbije sa preko 100 000 ljudi na ulici! Ali, šta se to zapravo desilo što je Srbiju na ovaj način diglo na noge?

Slavija koja je promenila istoriju

Protest koji se desio 22. decembra definitivno je zapisao novu stranicu u istoriji Srba, okupivši preko 100.000 ljudi na trgu Slavija u Beogradu, što je više i od čuvenog 5. oktobra. Protest je dostigao vrhunac nezadovoljstva i besa povodom tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, u kojem je stradalo 15 ljudi. Na poziv studenata, poljoprivrednika i glumaca, građani su zatražili političku i krivičnu odgovornost za nesreću, ali i kažnjavanje napadača na mirne demonstrante i studente tokom prethodnih protesta.

Okupljanje je započelo u 14.00 časova kod Fakulteta organizacionih nauka (FON), odakle su studenti krenuli ka Slaviji u 14.30. Kolona se kretala kroz ulicu Vojvode Stepe, tako da su se pridružili i studenti sa ostalih fakulteta sa Voždovca. U 16.00 časova počeo je zvanični protest na Slaviji, gde su se okupili građani iz svih delova grada. U međuvremenu, voz pun studenata i ostalog građanstva iz Novog Sada koji je krenuo za Beograd, u 13.59 zastao je u Staroj Pazovi uz reči da je voz imao problema sa vučom. Sledeći vozovi u tom periodu su bili otkazani, a voz je na kraju i stigao oko 15.20.

Posebno dirljiv trenutak dogodio se između 16.30 i 16.45, kada je održano petnaestominutno ćutanje u znak poštovanja prema stradalima. Tišina je bila toliko snažna da se, kako kažu, mogao čuti zvuk upaljenog upaljača. Iz ptičije perspektive se jasno mogao videti divan prizor stotine hiljada upaljenih svetala u tišini.

Nakon ćutanja, održani su studentski performansi. Ovi performansi bili su fokusirani na osudu izjave narodnog poslanika Vladimira Đukanovića da je dete “vlasništvo države”. Studenti su takođe ponovili svoje zahteve za odgovornošću i pravdom. Tokom ovog perioda, uzvikivane su parole protiv vlasti, nosili su se transparenti sa porukama poput: „Ruke su vam krvave“ i „Nećemo raspust, hoćemo pravdu.“

Protest je završen tako što su studenti očistili trg Slavija, te su se vratili u blokade na svojim fakultetima. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je protest protekao bez incidenata.

Pored beogradske Slavije, masovni protesti održani su i u drugim gradovima, poput Niša, gde su studenti i građani takođe stajali u tišini u znak poštovanja prema stradalima.

Šta je to razbesnelo studente?

Železnička stanica u Novom Sadu 60 godina od svoje izgradnje nije ni mrdnula, sve do sada već neslavne rekonstrucije. 

Ova železnička stanica izgrađena je 1964. godine. S obzirom na to da je to bila strara gradnja, rekonstrucija ove železničke stanice je započeta 2021. godine i trajala je do leta 2024. godine uz budžet od 65 miliona evra. U ovoj rekonstruciji, sudeći po fotografijama novouređene železničke stanice, mogu se videti stakleni elementi, aluminijumski profili i mermerne obloge na nadstrešnici, koji su davali malo moderniji izgled ovoj stanici. Kako investitori radova iz Infrastrukture železnica Srbije kažu, ova rekonstrukcija je bila fokusirana najviše na unutrašnji izgled železničke stanice kao i na krov, fasadu ispod i iznad nadstrešnice, međutim snimci i fotografije dokazuju da je ipak bilo radova i na nadstrešnici koja je padom odnela čak 15 života, dok se još 2 osobe bore za život!

Tužilaštvo u Novom Sadu do sada je saslušalo više od 60 ljudi i pritvorilo je 10 osumnjčenih za rad na ovoj rekonstrukciji, ali, nažalost, ključna pitanja ostaju otvorena: ko je zapravo odlučio o dodatnim intervencijama na nadstrešnici, na osnovu kojih proračuna i pod čijim nadzorom? Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić podneo je ostavku samo četiri dana nakon tragedije, a u međuvremenu je bivao priveden i pušten iz pritvora nakon što je sud usvojio žalbu njegovog branioca.

Ruke su vam krvave!

Ova tragedija definitivno je potresla celu Srbiju, što je rezultiralo organizovanjem protesta koji su se veoma brzo proširili kako u Beogradu i Novom Sadu, tako i šire. Već 3. novembra organizovana grupa “Sviće” je organizovala prvi protest u Beogradu okupljanjem građana na Savskom trgu u simboličnom trenutku “pet do 12”. Okupljeni građani su se tada uputili ka Ministarstvu građevinarstva kako bi izrazili nezadovoljstvo povodom nesreće u Novom Sadu. Demonstranti su pred Ministarstvom, suočeni s kordonima policije, simbolično pokazivali ruke obojene crvenom farbom koja je simbolizovala “krvave ruke”, što je i postalo zaštitni znak ovih protesta i nezadovoljstva.

Protest se nastavio ispred Vlade Srbije, gde su demonstranti ostavili crvene otiske šaka vlasti, zahtevajući ostavku ministra građevinarstva Gorana Vesića, a u jednom trenutku su se zatim i spojili sa aktivistima koji su tada bili ispred Starog savskog mosta. Aktivisti su tada objasnili da se prvi protest desio u Beogradu zbog trodnevnog dana žalosti u Novom Sadu.

Već 5. novembra je organizovan najveći protest u Novom Sadu pod nazivom “Novi Sad ili Nikad” u Novom Sadu na železničkoj stanici, gde se, prema podacima analitike sa protesta, okupilo više od 20 000 ljudi! Glavni simboli su bile crne majice na kojima su se mogli ostavljati “krvavi” tragovi šaka na njima.

Hapšenje aktivista?

Privođenje aktivista tokom protesta u Srbiji izazvalo je brojne reakcije javnosti, posebno zbog okolnosti u kojima su se ova hapšenja dogodila. Među privedenima su se našli Nikola Ristić i Ivan Bjelić iz organizacije “Sviće”, kao i Dejan Bagarić iz studentske organizacije “Stav” i preko 15 drugih aktivista koji su učestvovali u ovim prostestima u prethodnih skoro 2 meseca.

Aktivista organizacije “Sviće”, Nikola Ristić, priveden je dva puta uoči protesta. Prvo privođenje dogodilo se 3. novembra na Savskom trgu u Beogradu. Dok su se aktivisti okupljali, Ristića je okružilo pet policajaca, te su ga odveli uz obrazloženje da žele da „popričaju“. Ristić je ubrzo pušten i pridružio se protestu.

Drugo njegovo privođenje dogodilo se u Novom Sadu uoči protesta ispred Železničke stanice. Organizacija “Sviće” saopštila je da su tri člana Bezbednosno-informativne agencije (BIA) odveli Ristića bez adekvatnog identifikovanja. Incident se desio sat i po pre najavljenog protesta, a policajci koji nisu bili u svojim uniformama su ga automobilom odvezli u “najbližu policijsku stanicu”.

Ivan Bjelić, takođe aktivista organizacije “Sviće”, priveden je zbog sumnje da je tokom protesta u Novom Sadu bacao kamenje i farbu na zgradu Gradske kuće. Policajci su tvrdili da postoji snimak koji to dokazuje. Bjelić je mirno pošao sa policijom, ali mu je određen pritvor od 30 dana zbog rizika od ponavljanja krivičnog dela i uznemiravanja javnosti. Prema rečima advokata Ivana Ninića, tužilac tvrdi da je Bjelić aktivirao pirotehnički predmet koji je izazvao požar u Gradskoj kući, dok odbrana smatra da nije reč o istom događaju. Zajedno sa Bjelićem je tada uhapšeno još 14 drugih aktivista koji su takođe prisustvovali ovom protestu.

Pored Ivana Bjelića privedeni su i ostali studenti i mladi aktivisti među kojima su Branislav Đorđević koji je bio priveden zbog skidanja zastave sa prostorija SNS-a, studentkinje i aktivistkinje Mila Pajić i Doroteja Antić iz udruženja “STAV” koje su privedene od strane šestorice muškaraca u crnom bez specifičnog razloga, predsednik omladine PSG GO Novi Sad, Srđan Đurić i još trojica mladih aktivista iz “STAV-a” među kojima je bio i Dejan Bagarić. Bagarić je optužen za krađu i napad na službeno lice nakon što je oduzeo telefon novinarki koja je snimala osetljivu scenu sa protesta. Svi aktivisti su nakon nekoliko dana u pritvoru pušteni.

15 minuta za 15 žrtava

Nakon protesta u Novom Sadu i hapšenja aktivista, bes građana je porastao, a naredni veliki skup održan je 8. novembra na Varadinskom mostu (Duga), gde je tokom šestosatne blokade most bio prepun crvene boje i tragova crvenih ruku. Ovaj protest je imao cilj da pokaže koliko duboko je nezadovoljstvo građana, koji su blokirali most kao simbol opstrukcije vlasti. Broj protesta je nastavio da raste, a 17. novembra organizovane su dodatne barikade na železničkoj stanici u Novom Sadu, uz prisustvo poznatih ličnosti poput glumice Jelene Stupljanin i pisca i muzičara Marčela, koji su održali govore i podržali ove proteste.

Od 22. novembra, pokrenuto je simbolično odavanje počasti na 15 minuta, svakog petka u periodu od 11:52 do 12:07, u znak časti nastradalima. Tokom tih 15 minuta, građani, studenti i radnici širom Srbije, ali i u inostranstvu, stoje, ćute i odaju poštovanje žrtvama ove nesreće. Studenti, srednjoškolci, radnici u tom periodu ostavljaju sve što rade, izađu na ulicu na 15 minuta i nemo stoje, odavajući počast nastradalima. Ovo se proširilo kako u velikom broju gradova u Srbiji, tako i u drugim držvama širom sveta.

Na tačno mesec dana od ove tragedije, 1. decembra, na Trgu Slobode u Novom Sadu građani su obojili čitav plato u crveno, simbolizujući krv koja je prolivena. Ovaj čin je bio snažna poruka da su ljudi spremni da se bore za pravdu i odgovornost, ne samo na ulicama, već i kroz globalnu solidarnost i neposlušnost u cilju dobijanja pravde.

Na studentima svet ostaje

Više od tri nedelje prošlo je otkako su studenti započeli svoje proteste i blokade fakulteta u Srbiji, pokrenute kao odgovor na tragediju u Novom Sadu. Prvi protesti započeti su 25. novembra na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, nakon što je tokom akcije „15 minuta za 15 žrtava“ nepoznati muškarac napao studente. Ovaj čin nasilja bio je samo okidač koji je osnažio studente da se pokrenu i pobune za svoja prava i budućnost, koji je ubrzo prerastao u masovni otpor sa jasnim zahtevima, uključujući povećanje izdvajanja za državne fakultete za 20%, o čemu se već dugo ne razgovara.

Trenutno se u blokadi nalazi preko 60 fakulteta, među kojima su gotovo svi fakulteti Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, kao i svi državni fakulteti u Nišu i Kragujevcu. Pored njih, sve veći broj privatnih fakulteta, viših škola i srednjih škola pridružuje se blokadama, a protesti se šire na mnoge gradove širom Srbije. Iako nisu svi fakulteti blokirani, studenti tih fakulteta odaju 15-minutno ćutanje kao znak poštovanja prema nastradalima, ali i podrške svojim kolegama sa drugih fakulteta. 

Kako kažu, studenti su se dobro organizovali i uspostavili jasne dnevne rutine. Na fakultetima, studenti jedu, spavaju, provode vreme učeći i u druženju sa svojim kolegama. Građani i organizacije im doniraju hranu i potrepštine, čime podržavaju njihove blokade. Studenti svakodnevno protestuju na ulicama, kreiraju transparente kojima pokazuju svoje nezadovoljstvo na ulicama, dok se i svakodnevno održavaju plenumi na fakultetima, na kojima se dogovaraju dalji koraci. U ovim blokadama, studenti dobijaju punu podršku profesora i ostalih prosvetara, jer, kako kažu, “sada je vreme da se položi životni ispit”.

Jedan od najistaknutijih trenutaka protesta desio se u Nišu, gde su studenti ušli u Skupštinu grada tokom javne rasprave o izmenama Zakona o obrazovanju, kojom je predsedavala ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Studenti su, noseći pištaljke i uzvikujući slogane poput „Hoćemo pravdu“ i „Studenti se pitaju“, prekinuli raspravu, ometajući pokušaje učesnika da nastave rad. Uskoro su im se pridružili opozicioni odbornici, koji su im pružili reči podrške.

Studenti su takođe izneli i konkretne zahteve prema vlasti. Među najvažnijim zahtevima su:

1. Objavljivanje kompletne dokumentacije vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu.
2. Preduzimanje krivičnog gonjenja i sprovođenje krivičnog postupka protiv odgovornih za pad nadstrešnice železničke stanice.
3. Podnošenje ostavki i utvrđivanje krivične odgovornosti predsednika Vlade Republike Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.
4. Preduzimanje krivičnog gonjenja i sprovođenje krivičnog postupka protiv odgovornih za napade na učenike, studente i građane prilikom mirnih demonstracija.
5. Preduzimanje krivičnog gonjenja i sprovođenje krivičnog postupka protiv policijskih službenika odgovornih za napad na Iliju Kostića.
6. Povećanje budžeta za fakultete: ulaganje u obrazovanje, a ne u korupciju.
7. Odbacivanje optužbi protiv studenata.

Protesti u Srbiji dobili su snažnu podršku iz dijaspore. Do 16. decembra su srpski studenti i ostala srpska zajednica širom sveta, imala priliku da putem email-a pošalju poruke podrške svojim kolegama koji aktivno protestuju i bore se!

Skupovi solidarnosti i odavanje počasti organizovani su od strane srpskog građanstva u sledećim gradovima: Brisel, Pariz, Ljubljana, Koper, Beč, Berlin, Minhen, Prag i Vašington, dok iz dana u dan raste sve veća solidarnost i podrška širom sveta našim studentima i građanima koji se svakodnevno bore za pravdu koja se zaslužuje.

Tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je oduzela živote 15 nevinih ljudi, ostavila je ogroman trag. Protesti širom Srbije, uz snažnu podršku dijaspore, jasno pokazuju da građani više ne žele da prihvate ignorisanje odgovornosti i korupciju. 

Studenti, koji su postali mlada nada budućnosti Srbije, svojim blokadama i zahtevima pozivaju na istinu, odgovornost i promene u društvu. Ova nesreća nije samo podsetnik na nemarnosti koje se dešavaju u našem sistemu, već i na snagu zajedništva, solidarnost i želju za promenom.