Siguran posao u rudarstvu i industriji, visoke plate radnika, velika zapošljivost mladih u rudnicima i pogonima, narativ je kojim se veoma često Bor predstavlja kao idealan grad za život mladih, međutim ukoliko porazgovarate sa mladima u Boru, videćete da je situacija ipak dosta drugačija.
Nedavno smo kroz aktivnosti našeg udruženja sproveli fokus grupu na kojoj se okupilo deset momaka i devojaka iz Bora, različitih generacija, različitih profesija, različitih interesovanja, ali ispostaviće se, veoma sličnih stavova i mišljenja o životu i problemima mladih u Boru.
Ovi mladi ljudi imali su prilike da iznesu svoje mišljenje u okviru nekoliko različitih oblasti, istaknu koje su to neke pozitivne i negativne stvari koje utiču na njihov svakodnevni život u Boru, ali i predstave kakva je to Srbija kakvu bi je oni želeli u budućnosti.
U samom razgovoru, mladi su o životu u Boru izneli, ne previše, ali nekoliko pozitivnih stvari poput određenih sportskih uspeha i aktivnosti, lepe prirode i atrakcija u okolini grada, solidarnost među građanima, a uz to i delimično zadovoljstvo mogućnošću zapošljavanja u gradu. Ipak, zaključak sa same fokus grupe je duboko nezadovoljstvo mladih životom u Boru.
Učesnici fokus grupe izdvojili su veliki broj problema koji se direktno odnose na život mladih, ali su se dotakli i onih uopštenih problema građana Bora. Kao neke najznačajnije probleme naveli su pre svega zagađenje, situaciju u zdravstvu, bezbednost u zajednici, problem zaštite prava radnika, stranačko i zapošljavanje “preko veze”, uključivanje mladih u donošenje odluka i još mnogo toga.
Slične probleme, iskazali su i mladi Borani koje smo nedavno anketirali na ulici.
Mladi u Boru nisu dobili dovoljno pažnje ni tokom izbora
Prilika da se mladima da veća pažnja, priča o njihovom životu i problemima, kao i stvori prostor da se uključe u donošenje odluka u svom gradu, bili su i nedavno održani lokalni izbori u Boru, međutim i ovoga puta su mladi uglavnom bili po strani i u kampanji se o njima pričalo mnogo manje nego što bi se očekivalo za grad iz koga mladi masovno odlaze.
Predizborna kampanja dotakla se mladih delimično, a kada je reč o izbornim programima listi, barem onih listi koje su imale programe, postojali su određeni planovi za budući život mladih, međutim ni ti planovi nisu u potpunosti obuhvatali probleme koje su naglasili mladi na našoj fokus grupi.
Tokom predizbornih aktivnosti, obuhvatili su se određeni problemi koje su mladi naveli, međutim opet je nekako naglasak više bio dat na one probleme Bora koje utiču na život svih građana, u čemu su prednjačile teme zagađenja, zdravstva, loše infrastrukture.
Kao neke glavne teme koje su se u kampanji direktno ticale mladih, odnosile su se pre svega na masovni odliv mladih, različite ekonomske prilike, zapošljavanje, a bilo je reči i o značaju aktiviranja Kancelarije za mlade i prostora Doma omladine Bor, koji je i u prethodnom periodu trebalo da bude prostor okupljanja mladih, ali je zbog različitih uticaja, ostao prostor bez mladih.
Sa druge strane, teme koje su mladi istakli, poput neuključivanja u donošenje odluka, osećaja nesigurnosti, nasilja i bezbednosti, mentalnog zdravlja, društvene apatije, nedostatka sadržaja za kvalitetno provođenje vremena, kao i osećaja da se do posla dolazi preko „veze“, u kampanji su u većoj meri bili zanemarani, te su tako ključna pitanja kvaliteta života mladih ostala van glavnog fokusa.
Problemi mladih u Boru koji nisu u fokusu
Neuključivanje mladih u donošenje odluka
Mišljenje mladih sa fokus grupe je da su mladi u potpunosti izopšteni iz donošenja odluka u Boru, pa iako se očekivalo da će možda mladi dobiti više prostora tokom lokalnih izbora, nažalost situacija se nije promenila.
Na lokalnim izborima u Boru je ukupno učestvovalo 202 kandidata sa 7 izbornih listi, od čega je bilo svega 13% mladih osoba, što je automatski predstavljalo premalo prostora da mladi u svom gradu odlučuju o svojoj i budućnosti novih generacija.
Osim toga, Savet za mlade u Boru trebalo bi da predstavlja savetodavno telo koje ima za cilj da uključi mlade u odlučivanju o životu mladih u Boru, međutim, funkcionisanje ovog saveta je veoma upitno, zasedanje je više nego neredovno, a kao veliki problem izdvaja se i to što Savet za mlade ne okuplja sve relevantne mlade iz zajednice.
Ukoliko na to dodamo da Bor već četiri godine nema Lokalni akcioni plan za mlade, kao i da Kancelarija za mlade, koja je bila spona između mladih i donosioca odluka, više ne funkcioniše, jasno je da je prostor za uključivanje mladih u donošenju odluka u Boru gotovo nepostojeći.
Osećaj nesigurnosti i lične bezbednosti
Mladi su izrazili osećaj izuzetno niske lične bezbednosti, sa ocenama koje se kreću između 0 i 2, što ukazuje na duboku uznemirenost i osećaj nezaštićenosti. Učesnici su govorili o čestim tučama, nasilju u izlascima, prisustvu kriminalnih grupa, lakoj dostupnosti narkotika, nebezbednosti noću zbog loše osvetljenosti grada i strukture ljudi koji se kreću po Boru.
Ovakva iskustva mladih govore da Bor nije grad bezbedan za život i razvoj, već okruženje u kome su prepušteni sami sebi. Odsustvo poverenja u sistem dodatno pojačava osećaj nesigurnosti i dugoročno utiče na njihovu odluku da napuste grad.
Zaštita prava radnika i bezbednost na radu
Mladi su ukazali na ozbiljne probleme kada je reč o radnim uslovima i zaštiti zaposlenih. Navode primere kršenja radničkih prava, poput vraćanja dela plate poslodavcu, rada na minimalcu bez sigurnosti, neprodužavanja ugovora zbog zdravstvenih problema ili trudnoće.
Posebno zabrinjava stanje bezbednosti na radu u industrijskom okruženju, gde se, prema iskustvima mladih koji su zaposleni u kompaniji Zijin, pravila često krše, naročito kada postoji pritisak da se posao završi brzo. Pominju se situacije rada bez adekvatne zaštitne opreme, izlaganje opasnim materijama i ignorisanje bezbednosnih procedura.
Mladi radnici u Boru žive i rade u sistemu u kojem su formalna prava često samo na papiru, dok je u praksi dominantna eksploatacija i nepoštovanje osnovnih standarda bezbednosti, što takođe utiče na odluku mladih da svoju budućnost traže van grada.
Zapošljavanje “preko veze“ i ograničene prilike van rudarstva
Mladi su jasno istakli da se do posla u Boru najčešće dolazi preko poznanstava, političke pripadnosti ili ličnih “veza”, dok su formalni konkursi i institucije poput Zavoda za zapošljavanje uglavnom neefikasni. Naglašavaju i da je izbor posla sužen i većina prilika se svodi na rad u rudarskom sektoru. Mnogi ističu da su primorani da rade poslove koji nemaju veze sa njihovim obrazovanjem,jer alternativne opcije praktično ne postoje.
Zaključak je da mladi u Borunemaju stvarni izbor kada je u pitanju karijera, sistem zapošljavanja je zatvoren i zasnovan na neformalnim pravilima, dok je struktura privrede uska i ograničavajuća. U takvim okolnostima, posao se ne doživljava kao prilika za razvoj, već kao sredstvo za privremeni opstanak.
Mentalno zdravlje i društvena apatija
Mladi su ukazali na prisutan osećaj pritiska, nezadovoljstva i manjak perspektive, iako mentalno zdravlje često nije direktno imenovano kao posebna tema. Napominju primere socijalne izolacije, međusobnog nerazumevanja i čak tragičnih ishoda poput samoubistva, što dodatno oslikava postojeći problem.
Istovremeno, mladi primećuju da se društvo zatvorilo u sebe nakon pandemije i usled opšteg stanja u gradu, naglašavaju da je sve manje zajedništva, inicijative i želje za promenom, kao i da su ljudi sve više okrenuti ličnim problemima i materijalnim ciljevima.
Iako postoji manji deo mladih koji pokazuje želju za promenom i aktivizmom, dominantan utisak je da sistem i okruženje ne podstiču takav angažman, već ga često guše, ostavljajući većinu mladih u stanju pasivnosti i unutrašnjeg nezadovoljstva.
Nedostatak sadržaja za kvalitetno provođenje vremena
Učesnici fokus grupe istakli su da u gradu nedostaju osnovni sadržaji za mlade, kulturni programi, redovan rad bioskopa, uređeni parkovi, omladinski centri i mesta za druženje van kafića. Grad se opisuje kao monoton, bez prostora za kreativnost i slobodno vreme.
Mladi su naveli činjenicu da je bioskop u Boru zastareo, da veoma često moraju da idu do drugih gradova ukoliko žele da pogledaju neki film, kao i da osim jednog jedinog, u Boru ne postoje alternativna mesta za izlaske, svirke i boravak mladih.
Kao još jedan veoma bitan segment, mladi su izdvojili i nefunkcionisanje omladinskog centra koji bi trebalo da predstavlja prostor gde bi mladi boravili, učili, družili se, razvijali sebe, kreirali različite sadržaje, pokretali inicijative.
Zaključak je da Bor ne nudi uslove za kvalitetan društveni i kulturni život mladih što je još jedan od nedostataka koji direktno utiče na njihov osećaj nezadovoljstva, neprihvaćenost i želju za odlaskom.
Na osnovu iznetih stavova mladih i analize predizborne kampanje, jasno je da postoji značajan raskorak između onoga što mladi u Boru svakodnevno žive i onoga o čemu se u javnosti i politici govori. Određeni problemi poput zapošljavanja, zagađenja i zdravstva prepoznaju, najčešće se tretiraju kao opšti problemi, ali u Boru ne postoji jasan fokus na mlade kao posebnu društvenu grupu.
Ključni problemi koje mladi ističu, ostaju u velikoj meri van fokusa javnosti i donosioca odluka, a upravo ti problemi najdirektnije utiču na kvalitet života mladih i na njihovu odluku da li će ostati ili otići iz grada.
Ovakva situacija dovodi do zaključka da mladi u Boru nisu dovoljno prepoznati kao prioritet, ni kroz politiku, ni kroz samu strukturu odlučivanja. Sve dok se njihovi konkretni problemi ne postave u centar javne rasprave i ne dobiju jasna rešenja, nije realno očekivati da će se trend nezadovoljstva i odlaska mladih iz Bora promeniti.