Pravoslavni Božić, jedan od najvažnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, donosi duh zajedništva, ljubavi i duhovne radosti. Uz miris tamjana, svetlost sveća i zvuke tradicionalnih pesama, ovaj praznik slavi se u krugu porodice, uz poštovanje drevnih običaja koji spajaju sve generacije.
Pravoslavni Božić je više od tradicije – to je praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista, sina Božijeg, kao simbol spasenja, ljubavi i nade. Priprema za Božić traje 40 dana kroz Božićni post, tokom kojeg vernici poste i duhovno se pripremaju za ovaj sveti dan. Glavni cilj posta je očišćenje tela i duše kako bi se praznik dočekao sa iskrenom radošću.
Pravoslavni hrišćani koji prate julijanski kalendar proslaviće jedan od najradosnijih praznika rođenje Isusa Hrista 7. januara. Ovaj praznik se praznuje tri dana i u ovom periodu porodica je na okupu.
Proslava Božića počinje Badnjim danom, kada domaćin rano ujutru ide u seču badnjaka, prilikom seče izvode se tradicionalni rituali koji simbolizuju zdravlje, napredak i plodnost, zatim se badnjak donosi i unosi u kuću. Na Badnje veče porodica se okuplja i večera zajedno na slami koja se takođe unosi u kuću, slama simbolizuje štalu u kojoj je Isus rođen.
Večera je posna, ali puna simbolike, na stolu se nalaze jela kao što su pasulj, riba, kupus, pečena bundeva, suvo voće i orasi, večera se uz sveće i molitvu. Nakon toga pali se badnjak i govori se zdravica. Imamo i običaj kolinda gde se deca iz komšiluka skupljaju i idu od kuće do kuće i govore zdravice, nakon toga dobijaju poklone od ljudi, u nekim mestima deca tako skupljaju meso, gde odnose u centar sela gde se prži meso i kačamak i meštani zajedno dočekuju Božić. Nakon toga, porodice zajedno idu u crkvu na ponoćnu liturgiju da dočekaju Božić.
Na Božićno jutro cela porodica ustaje rano da bi dočekala položajnika – položajnik je prvi gost koji dolazi u kuću i pozdravlja se tako što govori Hristost se rodi! dok domaćin uzvraća sa Vaistinu se rodi! Veruje se da položajnik donosi mir i sreću, položajnik prilazi vatri, razgrće žar i izgovara zdravicu, potom dobija darove, najčešće kolač, voće ili novčić, kao znak zahvalnosti.
Božićna trpeza simboliše obilje i zahvalnost, centar trpeze je naravno česnica u kojoj se stavlja:
- Novčić koji simbolizuje – bogatstvo, sreću i uspeh. Onaj ko pronađe novčić u svom delu česnice veruje se da će imati srećnu i uspešnu godinu.
- Zrno žita ili kukuruza – označava plodnost i rodnu godinu.
- Parče drveta (obično grančica badnjaka) – simbolizuje zdravlje i stabilnost u porodici.
Na trpezi se služe specijaliteti poput pečene prasetine, domaće pite, sarme, kolača i raznih drugih specijaliteta.
Božić nije samo praznik, već duboko ukorenjeni deo identiteta i kulture srpskog naroda. Tradicije, koje se neguju vekovima, nisu samo rituali već most između prošlih i budućih generacija. U ovim svetim danima, domovi se ispunjavaju mirom, ljubavlju i radošću. Kroz plamen badnjaka, lomljenje česnice i molitve, proslavljamo dolazak svetlosti koja nas podseća na važnost porodice, vere i zajedništva. Božić je prilika da oprostimo, volimo i nastavimo da čuvamo blago naše tradicije, jer upravo to daje snagu i smisao našem svakodnevnom životu.
Hristos se rodi!