Pitanje je koliko su čitaoci ovih veb-strana upoznati sa pankom i njegovom ideologijom, ali većina tinejdžera ima osobine koje imaju pankeri, a da toga nisu svesni. Deluje možda čudno, ali tako je.
Pank je samo jedna od muzičkih subkultura koja je nastala sedamdesetih godina prošlog veka kao društvena reakcija na tadašnje prilike. I ako je tada ceo svet otkrivao neku svoju slobodnu volju, razvijao se u raznim pravcima, pank se pojavio malo nakon hipi pokreta i hevi metala, kao muzički odgovor umetnika na tadašnje političke, društvene pa i muzikče norme.
Osnovne karakteristike panka su bunt i nepristajanje, odnosno suprotstavljanje autoritetima, komercijalizaciji i masovnoj kulturi. Danas imamo situaciju da se mladi aktiviraju u zajednice i reaguju protiv istih ovakvih (ili sličnih normi). Biti deo jedne celine, neke ekipe, zajednice ili pokreta je osećaj pripadnosti nekoj ideji.
Najčešći elementi zajedništva su sportski timovi (Delije, Grobari, Meraklije … ), muzika (metalci, narodnjaci, rokeri, pankeri …), garderoba (fenseri, gaseri, darkeri, hipici, grandžeri… ) i još mnogo toga. U slučaju panka, to je bila muzika koja ima veoma kratku formu, jednostavnost u rečima, agresivnost u vokalima.
Ono što je glavna karakteristika je energija koju ovakva muzika širi. To je moglo da se vidi a i oseti ovog petka u klubu 69 kod nas u gradu. Nažalost publika je uglavnom bila 40+ godina, odnosno oni koji su u ovu priču panka i bunta ušli 90-ih godina prošlog veka. Kažemo nažalost jer je neophodno da se mladi upoznaju sa pokretima koji ih objedinjuju u nekoj borbi.
Pank je samo jedan pokret u muzici, ali koji definiše određene norme ponašanja i neponašanja. Danas, nažalost (a možda i na sreću) među mladima je sve više individualizma, retko u gradu možemo da vidimo grupe rokera, metalaca, darkera… Ima ih ali samo u naznakama. To možda i nije loše, ali biti izolovan od dešavanja, od grupe, od svoje generacije nije dobro. Ne treba se postavljati u određene šablone, ali neophodno je istražiti i videti veliku različitost, pa onda pronaći ispravan put za sebe.
Ako mladi nisu u svojoj zajednici, na nekom zajedničkom putu, sa nekim svojim ciljem, lako postanu plen drugih, onih kojima su potrebni individualci da ih uvuku u svoje ciljeve, a to je najčešće politika. Mladi su nekad, pa i danas prirodno buntovnici, ali taj bunt i prkos je često neusmeren i danas ima za cilj pozicioniranje u društvu. Samostalno se ništa ne postiže. Treba istraživati i upoznati se sa realnim svetom, makar to bilo i kroz muziku, kao što je pank… što da ne.