U Boru je ovo jedan od najbitnijih dana u godini, kada se organizuju razne manifestacije, koncerti, dodeljuju nagrade najboljim rudarima, praznik svih rudara, svih onih koji zarađuju za hleb sa sedam kora. Sve više mladih postaju rudari i odlaze da rade pod zemljom, pogotovo u našem gradu, a da li znate priču zbog čega je nastao ovaj dan i zašto je poseban svim rudarima u našoj zemlji?
Borba zbog koje je nastao ovaj praznik
Senjski rudnik kod Despotovca, 21. jul 1893.
U rudarsko okno ušla je cela smena. Uslovi za rad su bili katastrofalni, sa slabo obeleženim tunelima, lošom opremom, a često je dolazilo i do požara pod zemljom. Tog 21. jula izgorela je greda, konstrukcija tunela se urušila i pod zemljom je ostavila zarobljenom celu smenu. Tačan broj nastradalih rudara nije poznat, neki kažu 28-oro, neki kažu da je 55-oro ostalo zarobljeno i tamo ostavilo svoje vredne živote.
Senjski rudnik kod Despotovca, 1903.
Senjski rudnik je među najvećim rudnicima u Srbiji, problemi od pre deset godina su i dalje tu. Uslovi rada u rudniku su ekstremno teški. Rudari su radili i po 12 sati, ponekad i duže, uz slabu svetlost uljne lampe. Na sve to, česte su bile nesreće u rudnicima, a jedan od mnogobrojnih uzročnika su bili požari. Materijal koji su koristili za rad (eksploziv, oštrenje alata, a neretko i same alate) rudari su kupovali odvajajući od svoje zarade, koje i nisu bile uopšte velike.
13. jul 1903.
Rudari su shvatili da moraju da uzmu stvari u svoje ruke i da iskažu svoj stav po pitanju rada, te je usledilo osnivanje radničkog udruženja, usled katastrofalnih uslova za rad i ogromnih zahteva vlasnika.
6. avgust 1903.
Istorijski momenat u srpskom rudarstvu desio se kada je upravnik rudnika otpustio vodeće članove radničkog udruženja koji su odmah organizovali radnički skup i pozvali na štrajk. Pregovori nisu uspeli, 600 rudara je iz Senjskog rudnika krenulo ka Ćupriji. Štrajk je trajao 9 dana i završen je 15. avgusta 1903. godine.
Kako li je izgledao taj štrajk od 9 dana?
Po pričama rudara koji su učestvovali u štrajku, trojica rudara su se provukla pored kordona žandara kraljevine Srbije i otišla za Beograd, gde su svoje zahteve predali Ministarstvu rudarstva. Ministar je naredio da se ispune zahtevi rudara. Međutim iako su se rudari vratili na posao, štrajk nije urodio plodom jer je već u novembru iste godine veliki broj rudara otpušten i sa svojim porodicama proteran iz Senjskog rudnika.
Napokon, tek posle Drugog svetskog rata, previše izgubljenih života i neuspešnih borbi i muka za lakše i bezbednije uslove rada, rudari su konačno uspeli da se izbore za svoja prava, a 6. avgust, dan početka protesta u Senjskom rudniku, postao je Dan rudara Srbije.
Danas, po rečima mladog rudara, sam posao im se nije mnogo olakšao, a nažalost sami uslovi za rad su i dalje loši. Prisutni su štetni gasovi, prašina i ko zna šta još, a pored svega toga, svakog dana im iznad glave stoji i po nekoliko hiljada tona stena. Obeležavanjem Dana rudara, po njegovim rečima, vredni rudari su dobili po koju sitnicu, ali ništa značajno...
Kako je uopšte počelo rudarenje u Boru?
Tadašnji Bor nije bio drugačiji od ostalih selca istočne Srbije, ali se to početkom 19. veka promenilo i naš grad je počeo da privlači pažnju rudarskih stručnjaka i radoznalih geologa. Šta je to njima bilo interesantno? Jedno crveno, kupasto brdo, koje je lokalno stanovništvo zvalo Tilva Roš!
Arheolozi su iskopine Tilva Roša doveli u vezu sa antičkim rudarstvom. Po njihovom mišljenju, na Tilva Rošu se u antičko vreme nalazilo naselje, a u starim kopovima pronalaženi su rimski novčići, rudarski alati i ostaci keramike. U samom podnožju brda pronađeno je antičko groblje i jedan rimski sarkofag, odnosno kamena grobnica. Smatrali su da se u to vreme zlato i bakar iz ovih krajeva menjalo za robu koju su donosili grčki trgovci. Po mišljenju generala Vladimira Kondića, potrebe Rimskog carstva za metalima su bile ogromne, te su se u to vreme ovde najviše vadili i prerađivali bakar i zlato, što je kasnije topljeno u novac i oružje.
Posle arheologa na red su stigli geolozi, a prvo istraživanje 1897. godine u Boru u potrazi za rudom bakra odrađeno je i na crvenom brdu iznad Bora, Tilva Roš. Istraživanje je finansirao imućni industrijalac Đorđe Vajfert, svima poznat kao lik sa novčanice od 1000 dinara. Istraživanja su urodila plodom, te je otkriveno da su rudna bogatstva u okolini Bora ogromna.
Pošto nije mogao da pokrije proizvodnju svojim novcem, on prodaje svoje povlastice Francuskoj banci Mirabo i zvanično nastaje “Francusko društvo borskih rudnika”. Tehničku stranu istraživanja sproveo je Franja Šistek, čovek kome je Vajfert najviše verovao. Franja Šistek postaje prvi direktor Borskog rudnika, a veruje se da je upravo on 1903. godine otvorio Borski rudnik.
Posle Drugog svetskog rata, kreće preporod Borskog rudnika. Jugoslovenska vlada osniva državno preduzeće, rudnike bakra i topionicu u Boru. Bor raste zajedno sa svojim rudnikom a 1947. godine dobija status grada u kome živi 12 hiljada stanovnika, od kojih većina radi u rudniku. Grade se nove stambene zgrade, škole, ustanove, a razvojem rudnika, razvija se i grad. Bor je na svom vrhuncu imao oko 45000 stanovnika, a RTB “Bor” je postao jedna od najjačih firma u Jugoslaviji i sam rudnik jedan od najvećih u Evropi!
Dan rudara u Boru
U Boru se Dan rudara već tradicionalno obeležava 6. avgusta, uz razne koncerte, manifestacije po celom gradu i na lokalnom Borskom jezeru i u Brestovačkoj Banji. Dan rudara započinje, sada već tradicionalnom rudarskom budilicom, koja u 6 ujutru prolazi ulicama grada i poziva ljude u prvu smenu, na proslavu rudarstva, industrije koja je stvorila ovaj grad.
U znak sećanja na prvog inženjera i direktora “RTB Bor”, Franju Šisteka, 6. avgusta se tradicionalno dodeljuje i Šistekova nagrada još od davne 1968. godine, za najbolje radnike nekadašnjeg “RTB Bor”, a sada “Zijin Copper”-a.
Dan rudara će Boru uvek biti poseban, mlađima uglavnom zbog koncerata, poznatih ličnosti koje dolaze da zabave Borane na ovaj specijalan dan, nekima zbog manifestacija, izložbi koje organizuje muzej, međutim većini Borana, onima koji zarađuju hleb sa sedam kora, Dan rudara će uvek biti podsetnik na naše pretke koji su davali živote i borili se protiv vlasti, da bismo na kraju smene izašli iz Jame i otišli svojim domovima.
“Nisu bili oni niti bombaši,
Nisu bili oni niti sportiste,
Sve što su imali od oružja,
To su njihova srca, ruke i lopate”
Kako kažu stihovi iz pesme “Rudarev dan”.
Sve u svemu rudari i rudarstvo su razlog zašto ovaj naš gradić postoji, te im mi iskazujemo neizmernu zahvalnost i poručujemo dragi rudari SREĆNO!
