Znanje, kvalitet, zalaganje, poštovanje kolega i saradnika, izgleda da u pojedinim slučajevima više nisu dovoljni ni u okviru akademske zajednice, što smo mogli da vidimo i na primeru otkaza koji je dobila vanredna profesorica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Jelena Kleut.
Nažalost, u prethodnih nešto više od godinu dana, bili smo svedoci mnogih slučajeva da su pojedinci koji su podržali studentsku borbu, snosili različite sankcije, od najmanjih pritisaka, do gubitaka radnih mesta.
Dugoročne posledice ovakvog ambijenta ne tiču se samo akademske zajednice, jer društvo u kojem se sloboda govora i mišljenja toleriše samo dok ne proizvodi otpor ili pitanje autoriteta, postepeno gubi kapacitet za dijalog i demokratski razvoj. Ipak, reakcije studenata i dela profesora pokazuju da prostor za otpor i solidarnost i dalje postoji.
Fakulteti, i sve što se dešava oko njih u prethodnom periodu u Srbiji, predstavljaju najosetljiviji deo našeg društva, jer umesto da su fakulteti stub obrazovanja, nosioci akademske zajednice i intelektualnog razvoja, postupci u određenim ključnim organima na fakultetima i univerzitetima, uticali su na to da se pokrenu pobune studenata i profesora kako bi se stalo na put kršenju određenih zakona, ali i nipodaštavanju kvaliteta i profesionalizma.
Filozofski fakultet u Novom Sadu je na neki način neizostavan kada su studentske pobune u pitanju, jer podsećamo da su još u 2024. godini studenti ovog fakulteta i članovi studentske organizacije “STAV” pokrenuli svoju borbu za regularne izbore u studentskom parlamentu.
Borbu studenata za promene, ne samo na fakultetima, već i u celoj Srbiji, podržali su mnogi građani naše zemlje, a uz svoje studente stali su i profesori na fakultetima, od kojih su neki čini se upravo zbog toga, platili malo skuplju cenu. Kao najsvežiji primer toga svakako se izdvaja otkaz, tačnije odbijanje unapređenja u redovnog profesora, vanrednoj profesorici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Jeleni Kleut.
Iako naravno ne postoji zvanična potvrda da je njena podrška studentima uticala na takvu odluku Senata Univerziteta u Novom Sadu, kada neko posle gotovo 20 godina predanog i kvalitetnog rada, zavređenog poštovanja od strane kolega i studenata, ne bude unapređen nego tek tako dobije otkaz bez konkretnog objašnjenja, podrška studentskoj borbi nameće se kao jedan od mogućih razloga koji deo akademske i šire javnosti vidi kao osnov za ovu odluku.
Otkaz posle 20 godina rada bez obrazloženja
Izborno veće Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu predložilo je unapređenje Jelene Kleut iz zvanja vanredne, u zvanje redovne profesorice, uz obrazloženje da ispunjava sve formalne i stručne uslove za to zvanje.
Međutim, iako je profesorica Kleut prvobitno od strane Komisije dobila pozitivno mišljenje za unapređenje, na sednici Senata Univerziteta u Novom Sadu je uložen prigovor zato što Matični odbor nije verifikovao da je monografija profesorice Kleut od nacionalnog značaja, što se ispostavilo da uopšte i nije uslov za izbor u zvanje profesora.
Uprkos svemu, Senat Univerziteta u Novom Sadu je 20. novembra 2025. godine, tajnim glasanjem odbio da potvrdi izbor profesorice Jelene Kleut u zvanje redovne profesorice, bez ikakvog obrazloženja, što je u skladu sa unverzitetskim pravilima značilo i njen prestanak radnog odnosa.
Profesorica Kleut je odmah uložila prigovor na ovu odluku, čime je njen slučaj prosleđen proširenom Senatu na čiju se odluku čekalo do 15. januara ove godine. S obzirom na to da prošireni sastav Senata nije prihvatio njen prigovor na prvobitnu odluku Senata, time je i zvanično potvrđeno da Jelena Kleut posle 20 godina rada na fakultetu ostaje bez posla.
Prema pisanju Mašine, Jelena Kleut je navela da je ovom odlukom napravljen presedan u pogledu autonomije univerziteta, dok je problem, kako ističe, širi od njenog ličnog slučaja jer uvodi pravnu nesigurnost i otvara prostor za politički uticaj na akademske odluke.
Na ovu odluku, profesorica je najavila i pokretanje pravnih postupaka, a i sam Filozofski fakultet je posle nekoliko dana od donešene odluke proširenog sastava Senata, poslao urgenciju Upravnom sudu sa molbom za donošenje privremene mere koja bi omogućila da se profesorica Jelena Kleut vrati na posao do okončanja sudskog postupka. (N1)
Kako ovaj otkaz utiče na studente i sam fakultet?
Smiljana Milinkov, šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta, je u svom izlaganju naglasila da ovakav postupak prema Jeleni Kleut, može napraviti veliki problem radu samog fakulteta, kao i studijama određenog broja studenata:
To znači da više od dvadeset studenata kojima je ona mentorka na diplomskim, master i doktorskim radovima, da studenti koji pohađaju njene časove, koji sada treba da izađu na ispite, takođe ostaju bez svoje profesorke. To znači da procesi za akreditaciju dva studijska programa, koje ona vodi, postaju ugroženi,
izjavila je Smiljana Milinkov. (Mašina)
U saopštenju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, takođe se naglašava da gubitak jednog afirmisanog nastavnika predstavlja veliki izazov za ustanovu u pogledu organizacije nastave i ispita, kao i da je problem utoliko veći ako se ima u vidu da se Fakultet nalazi u postupku reakreditacije nekoliko studijskih programa, na kojima je upravo prof. dr Jelena Kleut već godinama unazad angažovana.
Upravo zbog toga, Fakultet razmatra pravne i administrativne korake koji će omogućiti da se ova situacija prebrodi, čemu svakako poslata urgencija Upravnom sudu može pomoći.
Solidarnost studenata i kolega je moguća, ali blokada fakulteta ne
Ovakva odluka o neunapređivanju u zvanje redovnog profesora i prestanku radnog odnosa profesorice Jelene Kleut, automatski je izazvala veliku osudu javnosti, medija, ali i samih studenata i Jeleninih kolega koji su stali u odbranu profesorice. Zvanični apel da se Jelena Kleut vrati u radni odnos poslali su Studenti u blokadi, a veoma brzo su reagovali i studenti i profesori samog Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Naime, oni su već 19. januara održali protest ispred Dekanata fakulteta, kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog odluke proširenog Senata po pitanju slučaja profesorice Kleut. Tada je u Dekanatu predat zahtev, koji je potpisalo 124 zaposlenih sa ovog fakulteta, da uprava fakulteta iskoristi sve pravne mogućnosti kako bi zaštitili koleginicu, kao i da se insistira na poštovanju pozitivnog izveštaja koji je Komisija dala.
S obzirom na to da nisu učinjeni određeni koraci kojima bi se preinačila odluka Senata, Jelena Kleut je 21. januara i zvanično dobila potvrdu o otkazu, što je izazvalo znatno jaču reakciju studenata i profesora fakulteta. Studenti i profesori blokirali su samu zgradu fakulteta i najavili da će blokada trajati sve dok Uprava fakulteta ne pruži punu pordšku koleginici Kleut za njen povratak na posao.
Prema pisanju portala 021, studenti su izjavili sledeće:
Ovaj fakultet nije sposoban za nastavu bez Jelene Kleut. Ne idemo nigde dok profesorka Kleut ne bude vraćena na predavanja i ovu ustanovu,
poručili su studenti zamolivši okupljene da ostanu što duže u zgradi fakulteta.
Studenti su imali u planu da blokada preraste u fizičku blokadu i preuzimanje fakulteta, nalik onoj blokadi koja je bila na snazi u prethodnom periodu, ali ovakva reakcija naišla je na neodobravanje od strane uprave fakulteta i pre svega Dekana fakulteta Milivoja Alanovića.
Dekan Alanović obratio se okupljenima i zamolio ih da se raziđu kako uprava fakulteta ne bi morala da preuzme druge mere da se fakultet oslobodi. S obzirom na to da je zahtev studenata i profesora bio jasan, kao i da isti zahtev nije ispunjen, oni su odlučili da ne napuštaju fakultet do ispunjenja zahteva, ali je uprava ipak imala drugačije planove.
Na poziv Dekana Milivoja Alanovića, u veoma kratkom vremenskom roku pripadnici policije u opremi za razbijanje demonstracija došli su na fakultet i okupljene profesore i studente na fakultetu nasilno izbacili na ulicu, gde su u tom činu pojedini studenti i povređeni, postupak koji je već mnogo puta viđen na ulicama Srbije u prethodnom periodu.
Reakcija Dekana Milivoja Alanovića na događaje od prethodnog dana i ponovni napad na studente, može se smatrati krajnje bizarnom, jer kako je i sam naveo, iako ne opravdava nikakvo nasilje, ne smatra se odgovornim za to kako je policija reagovala prema njegovim kolegama, profesorima i studentima.
Šta je sve to dalje prouzrokovalo?
Novi nasilni pristup pripadnika policije ka akademskoj zajednici, odnosno studentima i profesorima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, veoma brzo je dobio reakciju u vidu spontano, organizovanih, građanskih protesta u većim gradovima Srbije sa ciljem izražavanja solidarnosti sa napadnutima na fakultetu i nezadovoljstva zbog ovakvog, ponovnog postpuka policije.
Protesti nisu izostali ni u Novom Sadu, jer su se već sledećeg dana studenti i građani ovog grada okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo, uputili zahtev za smenu rektora UNS Dejana Madića, kao i ponovili zahtev o povratku profesorice Jelene Kleut na posao.
Osim toga, okupljeni su se uputili i do zgrada DIF-a i Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kako bi od samih dekana ovih fakulteta saznali kako su glasali po pitanju statusa profesorice Kleut, a sličnu akciju ponovili su i u narednim danima na još nekoliko fakulteta.
Nisu se studenti zaustavili samo na ovim akcijama, već su za 26. januar organizovali i bojkot nastave, koji je podržan na nekoliko fakulteta u Novom Sadu, kako bi se i na ovaj način dala podrška profesorici Jeleni Kleut i stalo uz profesore i kolege studente sa Filozofskog fakulteta.
Osim bojkota, studenti su se 26. januara okupili ispred Filozofskog fakulteta kako bi izrazili dodatni vid solidarnosti sa profesoricom Jelenom Kleut. Podrška tog dana nije izostala ni od strane profesora, kako sa Filozofskog fakulteta, tako i sa drugih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
S obzirom na to da razrešenje situacije profesorice Jelene Kleut još uvek nije ni na vidiku, podrška ne izostaje gotovo svakog dana kroz različite akcije studenata, aktivista, građana, predstavnika sindikata.
Svoje viđenje situacije profesorice Jelene Kleut i prethodnih događaja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, izneo nam je i Lazar Dinić, student master studija na ovom fakultetu.
Situacija na fakultetu je takva da deo profesora održava nastavu, deo profesora ne. Neki studenti idu na nastavu, neki je bojkotuju. Deluje poprilično čudno sve to, jer posle ulaska policije na fakultet, kao sutradan treba da odeš najnormalnije, kao da se ništa nije desilo. Malo je nezgodna cela ta situacija. Mislim, sledi i ispitni rok uskoro, tako da maltene i nema predavanja, ali videćemo kako će biti.
Ovakav postupak prema profesorki Kleut je čini mi se samo pokazna vežba i primer onoga što će se dešavati u budućnosti, jer znamo da su dosta profesora tu kao vanredni profesori, i da za dosta njih tek sledi reizbor u zvanja ili u veće zvanje, tako da mislim da je samo pokazna vežba i mislim da je zapravo osveta svim profesorima i celoj akademskoj zajednici.
Videćemo šta će biti, pogotovo kod mene na fakultetu gde imamo veliki broj profesora i sa medijskog odseka, i sa psihologije, i sa sociologije, i sa raznih drugih odseka, kojima sledi reizbor, pa se nadamo da neće proći isto tako, ali pratićemo situaciju.
Situacija sa profesorkom Kleut je sada takva da je fakultet zvanično podneo žalbu kako bi dobila privremenu meru i sada čekamo tu odluku. To znači da bi ona, u slučaju da je dobije, i dalje radila na fakultetu dok traje taj ceo postupak pred Upravnim sudom. Tako da smo uspeli da na neki način izvučemo dobru situaciju i verujemo da će je vratiti na posao i da će na kraju svega ona postati i redovna profesorka i da ćemo isto tako sačuvati i sve ostale profesore koji budu na ovakvom udaru.
Slučaj Jelene Kleut, uz sve prateće događaje i reakcije, postaje simptom sistema u kojem formalna zakonitost sve češće zamenjuje suštinsku pravdu, procedure se koriste kao alat za disciplinovanje, a ne kao mehanizam zaštite kvaliteta, slobode i autonomije.
Studenti koji danas svedoče da se dugogodišnji rad, stručnost i profesionalni integritet mogu poništiti bez jasnog obrazloženja, sutra će ulaziti na tržište rada sa opravdanim strahom da znanje i zalaganje nisu dovoljni. Umesto da se podstiče kritičko mišljenje, građanska hrabrost i akademska radoznalost, mladima se implicitno poručuje da je ćutanje sigurnije od solidarnosti, a prilagođavanje poželjnije od principijelnosti.
Na kraju, pitanje koje ostaje otvoreno nije samo kakav je ishod slučaja Jelene Kleut, već kakva nas to Srbija očekuje u budućnosti?
Odgovor na to pitanje neće dati samo sudovi i univerzitetska tela, već i generacije mladih koje danas uče kakva je cena solidarnosti, kao i da li su spremni da je plate.