Dok u Srbiji gotovo svakodnevno imamo veliki broj saobraćajnih nezgoda na putevima, a vozači svesno ili nesvesno voze u suprotnim pravcima, Ministarstvo unutrašnjih poslova rešilo je da ipak u periodu od 18. do 31. maja pojača kontrolu pešaka i vozača dvotočkaša na ulicama. O ovoj odluci MUP-a pitali smo i stručnjaka iz oblasti saobraćaja.
Kada govorimo o bezbednosti saobraćaja, Srbija je prema mnogim parametrima među najgorim zemljama u Evropi, a kako statistički podaci govore i 2026. godina nažalost neće biti mnogo drugačija od prethodnih, za šta svakako postoji mnogo razloga.
Kao jedan od ključnih problema i uzročnika saobraćajnih nezgoda u Srbiji, čini se da je MUP označio pešake i vozače dvotočkaša jer će se u periodu od 18. do 31. maja vršiti pojačana kontrola sa posebnim akcentom na upravo ove učesnike u saobraćaju.
Prema statistici, u prva četiri meseca 2026. godine u saobraćajnim nezgodama u Srbiji do sada je stradalo čak 34 pešaka i 22 vozača dvotočkaša.
Iako je statistika poražavajuća, iz saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova može se indirektno pročitati da se odgovornost za takvu statistiku na neki način prebacuje na najranjivije učesnike u saobraćaju.
O najavljenoj akciji saobraćajne policije na putevima Srbije, želeli smo da dobijemo komentar od strane stručnih ljudi, te smo porazgovarali sa Igorom Velićem, master inženjerom saobraćaja i osnivačem udruženja “Sigurne staze”.
Kada govorimo o kontroli, ona je samo jedan od alata u sistemu bezbednosti saobraćaja i kao takva je neophodna kako bi se otkrili učesnici koji ne poštuju pravila saobraćaja i time ugrožavaju vlastitu, ali i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Bitno je naglasiti da kontrola i represivne mere leče posledice saobraćajnih nezgoda a ne njihove uzroke, o čemu govore i saobraćajna nauka i činjenice. Međutim, da kontrola rešava sve probleme, Srbija ne bi izbila na prvo mesto u Evropi po broju smrtno stradalih na milion stanovnika i ne bi nam društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda, na godišnjem nivou, iznosili 4.1 milijardi evra.
Problem kod kontrole je i selektivnost saobraćajne policije koja je nekako uvek na strani vozača motornih vozila i koja već dugi niz godina toleriše bahate učesnike u saobraćaju koji su povezani, što direktno, što indirektno, sa vladajućom političkom „elitom“. Naravno, kao problem uvek se javlja i sama korumpiranost policije.
Osim o samoj kontroli saobraćaja, Velić se dotakao i problema bezbednosti saobraćaja koji se sa nivoa države, jasno odražava i na sam grad Bor.
Bor se trenutno nalazi na 98. mestu od 161 lokalne samouprave u Republici Srbiji po vrednosti javnog ponderisanog rizika za 2024. godinu. To pokazuje da trenutni model upravljanja saobraćajem u našem gradu jednostavno ne daje rezultate za šta je jedan od najodgovornijih činilaca Policijska uprava u Boru.
Podaci jasno pokazuju ozbiljnost problema. U periodu od 2020. do 2024. godine na teritoriji grada dogodile su se 623 saobraćajne nezgode. Život je izgubilo 14 osoba, dok je 475 naših sugrađana zadobilo lakše ili teže telesne povrede. Među stradalima je 5 pešaka, kao i jedan motociklista, a pored toga povređeno je i još 85 pešaka, 20 motociklista, kao i 5 biciklista. Osam lica je nastradalo u putničkim automobilima, a četvoro u nezgodama sa teretnim vozilima. Posebno poražava činjenica da je među poginulima jedno dete, dok je 48 mališana povređeno, a tragičan podatak je i da je troje mladih ostalo bez života (15 do 30 godina), dok je 141 povređeno!
Grad Bor nema jasan strateški pristup, akcioni plan, niti stručan kadar koji bi sistemski rešavao probleme bezbednosti saobraćaja. Građani svakodnevno svedoče selektivnoj primeni zakona jer je borska policija u poslednjih par meseci tolerisala putnička vozila i dvotočkaše i četvorotočkaše bez tablica, registracionih nalepnica, koji su se nasilnički ponašali u saobraćaju i ugrožavali bezbednost Borana.
Takođe, borska policija ne sankcioniše zaustavljanje i parkiranje, kako na kolovozu, tako i na trotoaru i na samim pešačkim prelazima, pored određenih ugostiteljskih objekata, a osim toga, upitno je i da li i kako policija kontroliše vozila Zijina i drugih stranih firmi u Boru. Iz svega navedenog možemo zaključiti, da zakon ipak ne važi za sve i da borska policija selektivno obavlja svoj rad.
Ovakvo stanje nameće veoma ozbiljna pitanja. Gde da idu pešaci kada su trotoari okupirani parkiranim vozilima? Gde da idu biciklisti kada nemamo biciklističku infrastrukturu? Kako roditelji da puste svoje dete da se kreće samo, kada je 80% Bora neosvetljeno, kada dobar deo borskih naselja nema trotoare, kada se vozila parkiraju u samim raskrsnicama, na trotoarima i pešačkim prelazima. Ko je za to odgovoran, građani ili Policijska uprava u Boru?
Svoje izlaganje, Igor Velić, zaključio je apelom za svoje sugrađane i sugrađanke.
Moja poruka za roditelje, decu, pešake i bicikliste, poštujte pravila, čuvajte se, držite se zajedno jer su protiv vas Gradska uprava, Policijska uprava i bahati vozači motornih vozila.
Nek nam je srećna još jedna selektivna kontrola borske saobraćajne policije!
Statisika, ali i reči mastera inženjera saobraćaja, jasno govore da kontrola saobraćaja ne sme biti svedena prvenstveno na pešake, bicikliste i motocikliste, jer su upravo oni najranjiviji učesnici u saobraćaju. Po pitanju bezbednosti saobraćaja treba mnogo temeljnije raditi, izvršiti reformu sistema, a zakon primenjivati za sve učesnike u saobraćaju, a ne selektivno.