Ulica Nade Dimić u Boru predstavlja veliki rizik za pešake i stvara pravi izazov ukoliko želite da dođete do naselja Novi gradski centar, ili sa druge strane do BIG šoping centra. Promet saobraćaja u ovoj ulici je izuzetno veliki, obeleženih i bezbednih mesta za prelazak ulice nema, a da li je moguće ovakvo stanje promeniti, predstaviću u daljem tekstu.
Ovo je priča o problemu koji se godinama provlači kroz Bor i o kome se govori povremeno, u talasima, ali bez konkretnog rešenja. Stanovnici Novog gradskog centra i dalje nemaju mogućnost da bezbedno pređu ulicu Nade Dimić. Odgovornost za ovakvo stanje snose oni koji kreiraju i sprovode saobraćajnu politiku u Gradskoj upravi Bora.
Reč je o delu grada u kojem se nalaze trgovinski objekat Tekijanka, benzinska stanica NIS (a uskoro i MOL), a sada i tržni centar BIG. To su objekti visoke atrakcije koji svakodnevno privlače veliki broj građana, kako decu i mlade, tako i one najstarije sugrađane. Pored toga, u neposrednoj blizini nalazi se i veliko stambeno naselje, jedno od najvećih u Boru.
Potreba za rešavanjem ovog problema nesumnjivo postoji. Međutim, izostaje odgovoran pristup nadležnih institucija. O ozbiljnosti problema govori i podatak da se grad Bor, prema vrednosti javnog ponderisanog rizika za 2024. godinu, nalazi na 98. mestu od ukupno 161 lokalne samouprave u Srbiji.
O razmerama problema svedoče i podaci iz Preglednog izveštaja koji je objavila Agencije za bezbednost saobraćaja. Na teritoriji grada Bora u periodu od 2020. do 2024. godine smrtno je stradalo pet pešaka, dok je njih 87 zadobilo teške ili lake telesne povrede. Najugroženije starosne kategorije su osobe starije od 65 godina, sa četiri poginula i 28 povređenih, deca uzrasta od 0 do 14 godina sa 20 povređenih, kao i građani starosti od 31 do 45 godina sa jednim poginulim i osam povređenih.
Od pet poginulih pešaka u ovom periodu, dva pešaka su živote izgubili upravo u ulici Nade Dimić.
Prvi slučaj dogodio se u oktobru mesecu 2021. godine kada je u večernjim satima u ovoj ulici vozač vozila marke “opel korsa“, udario tridesetjednogodišnjeg muškarca koji se nalazio na trotoaru. Nažalost, povređeni pešak je posle 8 dana preminuo. (Borske narodne novine)
Drugi slučaj u ovoj ulici, desio se nakon nešto više od dva meseca, tačnije krajem decembra 2021. godine. Muškarac star oko 60 godina poginuo je na licu mesta nakon što ga je udario automobil dok je prelazio ulicu. (RTV Bor, Blic)
Nažalost, prethodna dva slučaja nam samo potvrđuju da nebezbednost po pešake u ulici Nade Dimić datira ipak već dugi period.
Svi smo svesni da građani na pomenutoj lokaciji često prelaze kolovoz van obeleženog pešačkog prelaza. Odgovornost se uglavnom prebacuje na pešake, dok se zanemaruje činjenica da je obaveza nadležnih institucija da obezbede uslove za bezbedno kretanje pešaka, naročito na lokacijama gde postoje sadržaji koji generišu veliki broj pešačkih kretanja.
Između ostalog, postavlja se i pitanje da li je na tom mestu dozvoljeno prelaženje ulice?
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje sledeće:
Pešak može preći kolovoz i van obeleženog pešačkog prelaza ukoliko se u blizini, na udaljenosti od 100 metara, ne nalazi pešački prelaz, podzemni prolaz ili nadzemni prolaz namenjen pešacima.
U tom slučaju pešak je dužan da se prethodno uveri da to može učiniti bezbedno, da ne ometa kretanje vozila i da propusti sva vozila koja se kreću kolovozom i pređe ulicu van obeleženog pešačkog prelaza. Dakle, takvo prelaženje jeste zakonski dozvoljeno, ali uz poseban oprez i povećanu odgovornost pešaka. A kada govorimo o predmetnoj lokaciji, prvi pešački prelaz se nalazi tek na kružnom toku kod Doma zdravlja. Dakle ima znatno više od sto metra.
Ovaj problem može se rešiti na više načina. Predlažem dva moguća rešenja – jedno jednostavnije i jeftinije, a drugo kvalitetnije, dugoročno održivije i bezbednije.
Prvo rešenje podrazumeva obeležavanje pešačkog prelaza na mestu gde građani već godinama spontano prelaze ulicu. Pored toga, neophodno je obezbediti adekvatno osvetljenje prelaza, postaviti znak obaveštenja za obeleženi pešački prelaz, kao i znak opasnosti o nailasku na pešački prelaz. Reč je o relativno jednostavnoj i finansijski pristupačnoj meri koja se može realizovati za jedan dan.
Drugo rešenje jeste izgradnja podzemnog pešačkog prolaza ili nadzemnog pešačkog prelaza, odnosno pešačke pasarele. Takvo rešenje zahteva veća finansijska ulaganja i ozbiljniju projektnu pripremu, ali bi dugoročno obezbedilo značajno viši nivo bezbednosti za sve učesnike u saobraćaju.
Sve navedeno je moguće sprovesti ukoliko postoji politička volja, odgovornost prema građanima i dovoljno stručnog znanja unutar Gradske uprave. Bezbednost pešaka ne sme biti pitanje dobre volje, već osnovna obaveza svake odgovorne lokalne samouprave.
