Konferenciju Studentske liste, održanu 4. novembra u Beogradu, otvorila je Maja Petrović, studentkinja Rudarsko-geološkog fakulteta, koja je poručila da odgovornost Studentske liste prema građanima počinje i pre formalnog preuzimanja vlasti. Studentkinja je ocenila da odlazeća vlast odlaže rešavanje problema, čime, prema njenim rečima, nastoji da odgovornost za njih prebaci na buduću vlast.
Ko je odgovoran za propuste u poslovanju Alta banke i nadzoru NBS?
Ekonomski stručnjak i kandidat Studentske liste Emir Zildžović ukazao je na pitanja koja su ostala otvorena nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci. U okviru istrage, vlasniku banke Davoru Macuri i dvojici zaposlenih određen je pritvor zbog sumnje u nezakonito iznošenje više od 380 miliona evra iz trezora.
Zildžović je ocenio da problemi nisu mogli nastati preko noći i da je potrebno ispitati odgovornost rukovodstva banke i institucija nadležnih za nadzor njenog poslovanja. Ekonomista je postavio i pitanja o raspolaganju velikim količinama gotovine, preuzimanju JUMBES banke 2019. godine i poslovanju javnih preduzeća sa Alta bankom.
Predstavnici Studentske liste zatražili su proveru kreditnog portfelja, poslovanja sa povezanim licima i objavljivanje podataka o nadzornim merama NBS, kako bi se utvrdila eventualna odgovornost vlasnika, rukovodstva i regulatora.
Zildžović se osvrnuo i na rad Banke Poštanske štedionice, koja je zatražila dodatni stručni nadzor Narodne banke Srbije nad svojom likvidnošću i finansijskim tokovima.
Prema rečima Emira Zildžovića, važno je utvrditi stvarni kvalitet imovine banke i način na koji se njome upravljalo u prethodnom periodu, jer od toga zavisi njeno dugoročno poslovanje. Na kraju svog izlaganja, Zildžović je pozvao i nadležne institucije da preduzmu sve potrebne mere za očuvanje finansijske stabilnosti.
Studentska lista upozorava na moguće restrikcije struje i probleme u EPS-u
Stevan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat Studentske liste, upozorio je na dotrajalost opreme, nedovoljna ulaganja i izostanak remonta u Elektroprivredi Srbije.
Profesor Cvetićanin posebno je ukazao na zavisnost energetskog sistema od termoelektrana i ograničenu proizvodnju hidroelektrana usled niskog vodostaja. Upozorio je da potreba za dodatnim uvozom električne energije može dovesti do značajnih finansijskih troškova, naročito ukoliko se struja nabavlja po nepovoljnim tržišnim cenama.
Cvetićanin je upitao i zbog čega se sredstva ne ulažu u većoj meri u održavanje i modernizaciju energetskog sistema, dok se istovremeno ulaže u projekte poput Nacionalnog stadiona.
Od aktuelnog rukovodstva zatražio je da javnosti odgovori u kakvom su stanju proizvodni kapaciteti, da li EPS raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima za stabilno poslovanje i postoji li rizik od dodatnih troškova i eventualnih restrikcija električne energije.
Mogući rast cena goriva i potreba za dugoročnim gasnim snabdevanjem
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Radivojević govorio je o mogućim posledicama isteka odluke Vlade Srbije o smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto, koja važi do 8. novembra.
Prema njegovoj proceni, ukoliko mera ne bude produžena, a povećanje akciza se u potpunosti prenese na maloprodajne cene, benzin bi mogao da poskupi za više od 21 dinar, a dizel za više od 22 dinara po litru. Radivojević je ukazao da Vlada i u tehničkom mandatu može doneti novu odluku o produženju mere, dok bi dugoročnija rešenja zahtevala razmatranje izmena Zakona o akcizama.
Govoreći o snabdevanju prirodnim gasom, podsetio je da je prethodni dugoročni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je više puta kratkoročno produžavan.
Poslednji dogovor, prema njegovim rečima, zaključen je 30. septembra i važi do 31. decembra 2026. godine, što ne obezbeđuje dovoljnu predvidljivost za privredu. Zbog toga je ukazao na potrebu postizanja višegodišnjeg ugovora sa jasnije definisanim cenama, uslovima i dinamikom isporuke gasa.
Produženje američke licence ne rešava probleme NIS-a
Radivojević se osvrnuo i na položaj Naftne industrije Srbije, ističući da produženje licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) ne predstavlja trajno rešenje, niti znači ukidanje sankcija.
Zatražio je razjašnjenje okolnosti prodaje ruskog vlasničkog udela mađarskom MOL-u, uključujući cenu, uslove kupoprodajnog ugovora i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo.
Takođe, profesor Radivojević ukazao je i na potrebu pripreme rezervnog plana za snabdevanje naftom i derivatima, ukoliko promena vlasništva ne bude završena ili američka licenca ne bude ponovo produžena.
Ostaje otvoreno pitanje kako će nadležne institucije odgovoriti na izneta upozorenja i da li će preduzeti konkretne mere pre nego što se eventualni problemi odraze na građane i privredu. Posebno je važno da javnost dobije jasne informacije o finansijskoj stabilnosti banaka, stanju energetskog sistema i dugoročnoj sigurnosti snabdevanja energentima, kako bi se otklonile neizvesnosti i sprečile moguće posledice.
Izvor: N1
