Mladi, čiji su problemi i potrebe godinama često ostajali na margini društvenih i političkih odluka, tokom prethodnog perioda pokazali su da mogu biti jedan od najvažnijih pokretača promena u Srbiji. Međutim, osim njihove uloge u pokretanju promena, jednako je važno razumeti i kakvu budućnost mladi u Srbiji žele i kao i sa kakvim se izazovim svakodnevno suočavaju.
S obzirom na to da je Studentska lista proistekla iz pokreta koji su pokrenuli upravo mladi, posebno je važno sagledati koliko njen program odgovara njihovim stvarnim potrebama i problemima. Zbog toga smo mere predstavljene u Studentskom planu želeli da uporedimo sa iskustvima mladih iz Bora, Zaječara, Vranja, Niša, Kragujevca, Užica, Novog Sada i Subotice, sa kojima smo prethodnih meseci razgovarali tokom fokus grupa.
Iako su iskustva učesnika bila različita, razgovori su pokazali da se mladi širom Srbije suočavaju sa brojnim sličnim problemima. Među najizraženijim problemima su nezadovoljstvo zdravstvenim sistemom, nepoverenje u institucije, korupcija, zapošljavanje preko veze, nedostaci obrazovnog sistema i ograničene profesionalne mogućnosti.
Uprkos razlikama među gradovima, kroz razgovore se provlačilo i jedno šire pitanje, koliko mladi u svojim sredinama imaju mogućnosti da se obrazuju, zaposle, osamostale i izgrade budućnost kakvu žele?
U nastavku izdvajamo najznačajnije probleme koje su mladi prepoznali tokom fokus grupa kao i analiziramo u kojoj meri su prepoznati problemi obuhvaćeni osnovnim Studentskim planom od 11 tačaka, ali i dodatnim predlozima koje su predstavili kandidati Studentske liste.
Zdravstvo – dostupnost i kvalitet lečenja kao globalni problem
Jedan od najupečatljivijih problema koje su mladi izdvojili tokom fokus grupa jeste stanje zdravstvenog sistema. U gotovo svim obuhvaćenim gradovima učesnici su govorili o nedostatku medicinskog osoblja, dugom čekanju na preglede, lošim uslovima u zdravstvenim ustanovama i neprofesionalnom odnosu prema pacijentima. Posebno su ukazivali na nejednaku dostupnost zdravstvene zaštite, nedostatak specijalista i teškoće u ostvarivanju prava na pravovremeno i kvalitetno lečenje.
Koliko su problemi u zdravstvu ozbiljni pokazuju i konkretna iskustva učesnika fokus grupa. Mladi u Nišu govorili su o čekanju na magnetnu rezonancu dužem od godinu dana i višesatnom čekanju povređenih pacijenata u Hitnom centru. U Vranju su navodili slučajeve u kojima Hitna pomoć, prema njihovim tvrdnjama, nije izlazila na teren ni nakon prijava ozbiljnih zdravstvenih problema, dok su učesnici u Subotici ukazivali na neadekvatne uslove u dečijem dispanzeru, gde bolesna i zdrava deca čekaju u istom prostoru, a roditelji sa bolesnom decom bivaju upućivani da čekaju napolju.
Studentski plan u jedanaestoj tački, “Lekar u svakom selu“, predviđa dostupnije lekove, obnovu seoskih ambulanti i domova zdravlja, utvrđivanje minimalnog broja timova primarne zdravstvene zaštite i podsticaje za zapošljavanje medicinskog osoblja u udaljenim sredinama. Pored toga, šire reformske mere, poput stručnog zapošljavanja i departizacije javnog sektora, mogle bi doprineti kvalitetnijem upravljanju zdravstvenim ustanovama.
Predložene mere odgovaraju delu problema koje su mladi prepoznali, naročito nedostatku zdravstvenog osoblja i otežanoj dostupnosti zdravstvene zaštite. Njihovo sprovođenje moglo bi posredno da doprinese i rešavanju drugih problema, poput dugih lista čekanja i kvaliteta zdravstvenih usluga. Iako su u ranijim javnim predlozima studenata u blokadi pominjane i bolnice dostupne u svim regionima, u osnovnom programu Studentske liste od 11 tačaka nisu detaljnije razrađene mere za unapređenje bolničkih uslova, organizaciju hitnih službi i odgovornost zdravstvenog osoblja prema pacijentima.
Institucije, korupcija i nejednakost pred zakonom
Nepoverenje u institucije, korupcija i nejednaka primena zakona takođe predstavljaju značajne probleme koje su mladi izdvojili tokom fokus grupa. Učesnici su govorili o političkom uticaju na rad institucija, nepotizmu, neefikasnosti javnih službi i osećaju da građani nemaju jednake mogućnosti da ostvare svoja prava. Posebno su ukazivali na situacije u kojima lična poznanstva i politička pripadnost imaju veći značaj od poštovanja zakona i propisanih procedura.
Ovi problemi nisu ograničeni samo na pravosuđe, već se odražavaju i na svakodnevni odnos građana sa zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, policijom i lokalnom administracijom. Tako su mladi u Nišu govorili o neefikasnosti javnih službi i dugotrajnim administrativnim postupcima, dok su učesnici u Vranju kroz pitanje “čiji si?“ ukazivali na značaj ličnih i političkih veza u svakodnevnom životu. Zajednička potreba mladih jeste da institucije postupaju odgovorno, transparentno i jednako prema svim građanima.
Studentski plan kroz prve tri tačke predviđa oslobađanje sudova i tužilaštava od političkog pritiska, formiranje Specijalne tužilačke policije, ispitivanje porekla imovine, lustraciju, veću transparentnost javnih nabavki i reviziju državnih projekata. Među predloženim merama nalazi se i temeljna kontrola rada MUP-a, uz utvrđivanje odgovornosti za nezakonito postupanje prema studentima i građanima. Peta tačka predviđa stručno zapošljavanje i departizaciju javnog sektora, sa ciljem smanjenja političkog uticaja na rad institucija.
Studentski plan u velikoj meri obuhvata probleme koje su mladi prepoznali kada je reč o funkcionisanju institucija, posebno korupciju, politički uticaj i nejednakost pred zakonom. Predviđene reforme mogle bi da stvore osnovu za odgovorniji i transparentniji rad javnih službi, ali će njihov stvarni značaj zavisiti od toga koliko će se promene na državnom nivou odraziti na svakodnevno funkcionisanje institucija u lokalnim sredinama i iskustva građana koji im se obraćaju.
Obrazovanje – kvalitet nastave i uslovi školovanja
Nezadovoljstvo obrazovnim sistemom je još jedna tema koja se ponavljala tokom razgovora sa mladima. Učesnici su ukazivali na zastarele nastavne programe, nedostatak praktičnih znanja, loše uslove u školama i na fakultetima, kao i nedovoljnu povezanost obrazovanja sa mogućnostima za zapošljavanje. Posebno su naglašavali potrebu za savremenijim obrazovanjem koje bi učenicima i studentima omogućilo da stečena znanja primene u praksi, ali i za većim uvažavanjem njihovog mišljenja u obrazovnim ustanovama.
Konkretni problemi razlikovali su se među gradovima. U Kragujevcu su mladi ukazivali na neuslovne prostore u kojima se odvija nastava na Filološko-umetničkom fakultetu, dok su učesnici u Novom Sadu govorili o higijeni, internet konekciji i dostupnosti nastavne literature na fakultetima. U Užicu je posebno istaknuta potreba za praktičnim obrazovanjem, finansijskom pismenošću i boljim upoznavanjem mladih sa njihovim radnim pravima.
Studentski plan u šestoj tački predviđa modernizaciju nastavnih programa, razvoj kritičkog razmišljanja i praktičnih znanja, besplatne udžbenike za osnovce i srednjoškolce, kao i dostupnije stručne ekskurzije i vannastavne aktivnosti. Sedma tačka predviđa povezivanje univerziteta, naučnih instituta i privrede, čime bi se stvorili uslovi za bolju primenu stečenog znanja i razvoj inovacija.
Modernizacija obrazovanja i veći značaj praktičnih znanja predstavljaju jednu od jasnih dodirnih tačaka Studentskog plana i potreba koje su mladi isticali tokom fokus grupa. Pored mera iz osnovnog programa od 11 tačaka, Studentska lista je u detaljnijim predlozima za obrazovanje najavila i ulaganja u školske objekte i opremu, unapređenje studentskog standarda i stručnih praksi. Time su obuhvaćeni i neki od problema na koje su učesnici ukazivali u svojim sredinama, dok će za procenu mogućih rezultata biti važni konkretni obim ulaganja, prioriteti i način sprovođenja najavljenih reformi.
Zapošljavanje – partijske veze i ograničene profesionalne mogućnosti
Zapošljavanje i mogućnost izgradnje profesionalne budućnosti predstavljaju još jedan od značajnih problema koje su mladi izdvojili tokom fokus grupa. Učesnici su govorili o zapošljavanju preko veze, nedovoljnom vrednovanju stručnosti, nesigurnim radnim mestima, lošim uslovima rada i ograničenim mogućnostima za profesionalni razvoj. Posebno su ukazivali na teškoće u pronalaženju posla u skladu sa stečenim obrazovanjem, sticanju prvog radnog iskustva i ostvarivanju radnih prava, zbog čega deo mladih ne vidi dovoljno mogućnosti za napredovanje u svojim sredinama.
Iako su ovi problemi prisutni u različitim gradovima, pojedine sredine suočavaju se i sa specifičnim izazovima. U Boru su mladi ukazivali na veliku zavisnost lokalne privrede od rudarstva, ograničene mogućnosti za zapošljavanje u drugim oblastima i teškoće u pronalaženju posla koji odgovara njihovom obrazovanju. U Zaječaru su učesnici govorili o značaju ličnih i političkih poznanstava prilikom zapošljavanja, navodeći da je za stalni posao u struci često neophodno “znati nekog ko zna nekog“, dok su učesnici u Nišu govorili o problemima radničkih prava u velikim fabrikama, pominjući Beneton i Leoni i navodeći slučajeve otpuštanja bez isplate otpremnina i neplaćenog prekovremenog rada, kao i nezadovoljstvo postupanjem inspekcije rada.
Studentski plan kroz petu tačku predviđa stručne i transparentne konkurse i departizaciju javnog sektora, dok sedma obuhvata podršku domaćim preduzetnicima, startapovima i inovacijama, uz povezivanje nauke i privrede. Osma tačka predviđa izmene Zakona o radu, uključujući skraćivanje maksimalnog trajanja rada na određeno vreme sa 24 na 12 meseci. Plan takođe ističe potrebu za ravnomernijim privrednim razvojem i stvaranjem ekonomije zasnovane na znanju.
Jedna od najvažnijih dodirnih tačaka Studentskog plana i potreba mladih jeste stvaranje sistema u kojem stručnost i znanje imaju prednost nad političkim vezama. Predložene mere za transparentnije zapošljavanje i razvoj domaće privrede mogle bi da doprinesu rešavanju problema koje su učesnici izdvojili u Zaječaru i Boru.
Kada je reč o radničkim pravima, kandidati Studentske liste najavili su i dodatne promene radnog zakonodavstva, uključujući uvođenje disciplinskog postupka i otkaznog roka radi bolje zaštite zaposlenih. Ipak, u pregledanim predlozima nisu detaljnije razrađeni mehanizmi za sprečavanje neplaćenog prekovremenog rada, zaštitu prava na otpremnine i efikasniji inspekcijski nadzor, na čije su probleme ukazivali mladi u Nišu.
Šta mladi traže, a šta im Studentski plan nudi?
Poređenje Studentskog plana sa iskustvima mladih iz osam gradova pokazuje da predložene mere u značajnoj meri odgovaraju problemima koje su učesnici fokus grupa prepoznali kao važne. Najveće poklapanje uočljivo je u zahtevima za smanjenje političkog uticaja na institucije, transparentnije zapošljavanje, modernizaciju obrazovanja i dostupniju zdravstvenu zaštitu.
Ipak, iskustva mladih pokazuju da su pojedini problemi složeniji od mera predstavljenih u osnovnom programu od 11 tačaka. Studentska lista je kroz dodatne programske predloge i javna predstavljanja pojedinih oblasti ponudila i šira rešenja, posebno u obrazovanju, zdravstvu i radničkim pravima. Iako su time obuhvaćene i neke potrebe koje nisu detaljno razrađene u Studentskom planu, ostaje pitanje konkretnih mehanizama sprovođenja, prioriteta i načina na koji bi najavljene promene odgovorile na svakodnevne probleme mladih u različitim sredinama.
Za mlade iz Bora, Zaječara, Niša, Vranja, Kragujevca, Užica, Novog Sada i Subotice, promene ne predstavljaju samo pitanje reforme državnih institucija ili donošenja novih zakona. Njihova očekivanja odnose se i na svakodnevni život, od mogućnosti da dobiju pravovremenu zdravstvenu zaštitu i kvalitetno obrazovanje do prilike da pronađu odgovarajući posao i ostanu u svojim sredinama.
Zbog toga će stvarni značaj Studentskog plana, ukoliko njegove mere postanu deo buduće državne politike, zavisiti ne samo od toga koliko su problemi mladih prepoznati u predloženim rešenjima, već i od načina na koji bi se ona sprovodila i promena koje bi mladi mogli da osete u svakodnevnom životu.
