Srbija je investitore godinama privlačila niskim platama, a zatim im iz budžeta plaćala za svako otvoreno radno mesto, ocenjuje Studentska lista. Taj model smatra iscrpljenim jer radnika spremnih da u stranim fabrikama rade za minimalac više nema. Dalji razvoj privrede vidi u domaćim kompanijama koje će, uz podršku univerziteta i instituta, moći da razvijaju sopstvene proizvode i tehnologije.
Svaki ugovor koji država potpiše biće javan
Koliko je država platila određeni posao i kako je izabrala ponuđača građani će, prema programu Studentske liste, moći da provere na Portalu javnih nabavki. Uz cene i podatke o tome kako su ponude bodovane, na portalu će biti objavljeni i ugovori u celini. Postupci u kojima pristigne samo jedna ponuda, kao i oni sa velikim aneksima ugovora, dobiće posebnu oznaku i biće upućeni Budžetskoj inspekciji. Oznaka će značiti da postupak podleže proveri, a tek će se tom proverom utvrditi da li je bilo nepravilnosti. Ko prekrši ugovor, biće upisan na crnu listu i na njoj će ostati tri godine.
Koliko je realno da koštaju izgradnja auto-puta ili drugi javni radovi moći će da se proceni na osnovu nacionalnog cenovnika. Za lekove, IT opremu, vozila i gorivo važiće referentne cene. Ako država ugovori višu cenu, ugovor će morati ponovo da se razmotri, a ako dogovor izostane, biće raskinut.
Za nove velike projekte važiće isti postupak, propisan Uredbom o upravljanju kapitalnim projektima, bez donošenja posebnog zakona za svaki posao. Za projekte koji su već u toku Državna revizorska institucija (DRI) i nezavisni tehnički revizor objaviće koliko zaista koštaju i šta još dospeva na naplatu. Odluka o nastavku radova, izmeni ili obustavi projekta zavisiće od izveštaja nezavisne Komisije za reviziju kapitalnih investicija. Kod već ratifikovanih međunarodnih sporazuma Srbija će pokrenuti pregovore gde je to moguće, bez jednostranih poteza.
Pre nego što uzme veliki kredit, država će morati da ga uporedi sa najmanje dva druga načina finansiranja. Javnost će tako znati da li je novac mogao da se obezbedi povoljnije. Za svako zaduživanje biće objavljeni iznos, namena, cena i rok otplate. Iz ugovora koje nova vlast zatekne objaviće se sve što zakon dozvoljava, a u novim ugovorima cena neće moći da bude tajna.
Posebni zakoni za Beograd na vodi, EKSPO 2027 i linijsku infrastrukturu proći će reviziju. Za svaki od njih razmotriće se ukidanje, izmena ili usklađivanje sa opštim pravilima, uz procenu rizika od arbitraže. Domaći zakoni, odluke i dozvole menjaće se u zakonskom postupku opisanom u delu programa o infrastrukturi. Svaki budući poseban zakon za pojedinačni projekat moraće da ima rok važenja.
Ko će kontrolisati javni novac?
Kome je isplaćen novac iz tekuće budžetske rezerve, koliko i zbog čega, građani će moći da saznaju u roku od osam dana od donošenja odluke. Rezerva će iznositi dva odsto prihoda i služiće za nepredviđene izdatke. Za redovne programe udruženja, verskih zajednica, sportskih klubova i lokalnih samouprava novac će morati unapred da se predvidi budžetom.
Pre svake odluke Vlade o davanju garancije, ulasku u javno-privatno partnerstvo ili pokretanju velikog kapitalnog projekta, Fiskalni savet proceniće rizike. Kakva god bude njegova ocena, Vlada će morati da na nju odgovori pisanim putem.
Koje će firme posetiti poreska inspekcija određivaće se na osnovu elektronske procene rizika. Preduzeća koja zakonito posluju i dostavljaju uredne podatke ređe će biti kontrolisana. Ako se kontrola naloži mimo tog sistema, ostaće zabeleženo ko ju je naložio i zbog čega. Direktor Poreske uprave biraće se na javnom konkursu na pet godina.
Komisija za zaštitu konkurencije proveravaće da li država novim propisima nekome zatvara pristup tržištu. To će važiti za propise kojima se daju posebna prava ili državna pomoć, regulišu cene ili određuju uslovi za bavljenje nekom delatnošću. Komisija će u prvoj godini analizirati četiri oblasti: telekomunikacije, maloprodaju hrane, energente i osiguranje.
Prihod od trajno oduzete imovine ići će na poseban račun. Najmanje 30 odsto tog novca biće namenjeno lečenju, talentovanoj deci, nauci i socijalnoj zaštiti, a ostatak investicijama. Šta je sve oduzeto videće se u javnom registru koji će DRI proveravati svake godine.
Strateška preduzeća ostaju državna
Strateška preduzeća ostaće u državnom vlasništvu, a o strategiji državnog vlasništva odlučivaće Narodna skupština. Zakonom će se odrediti u kojim preduzećima država mora da sačuva sadašnji udeo, a u kojima najmanje 51 odsto vlasništva. Kao smanjenje državnog udela računaće se i dokapitalizacija kojom se taj udeo umanjuje, davanje koncesija i izdavanje osnovnih sredstava u zakup na duže od deset godina.
Prelazak javnog preduzeća u akcionarsko društvo neće podrazumevati njegovu privatizaciju. Dugoročno, Studentska lista želi da se Ustavom odredi koji resursi i preduzeća ne mogu da budu prodati.
U roku od godinu dana od stupanja novog zakona na snagu prestaće mandati direktora, vršilaca dužnosti i članova nadzornih odbora izabranih po starom zakonu. To će važiti i za direktore lokalnih javnih preduzeća. Za izbor rukovodstva primenjivaće se stroži uslovi iz zakona o društvima kapitala, imenovanje vršilaca dužnosti biće otežano, a državna preduzeća preći će na dvodomno upravljanje.
Direktora će birati nadzorni odbor, a njegovi članovi dolaziće sa javne liste stručnjaka. Da bi se našli na toj listi, moraće da polože državni ispit, budu bez sukoba interesa i potpišu izjavu o nezavisnosti od političkih stranaka. Konkurse će voditi komisija koju će formirati Narodna banka Srbije i Agencija za sprečavanje korupcije. Država će preko skupštine akcionara odlučivati o pravcu razvoja preduzeća.
Za prodaju i izdavanje javnog zemljišta i objekata po pravilu će biti potreban javni postupak, a cena će se određivati prema tržišnoj vrednosti. Zakupci van javnog sektora moći će da ih koriste samo na određeno vreme. Ugovor će proizvoditi pravno dejstvo tek kada bude objavljen.
Kako će se oporezivati zarade, nekretnine i nasledstvo?
Građani sa najnižim primanjima posebno su opterećeni akcizama jer na istu količinu robe plaćaju isti namet kao i oni sa znatno većim zaradama, ocenjuje Studentska lista. Promenu zato predlaže u oporezivanju rada i imovine. Godišnji porez na dohodak biće ukinut, a više poreskih razreda primenjivaće se pri mesečnoj isplati zarade.
Neoporezivi deo zarade porašće sa 23 na 35 odsto prosečne plate. Prema obrazloženju iz programa, ova promena posebno će rasteretiti zaposlene sa nižim primanjima.
Za vlasnika više stanova porez će se računati na sve nekretnine zajedno. Tako će, i uz iste poreske stope, plaćati više nego do sada. Gradovi će moći da uvedu i dodatni namet za stanove koji su prazni duže od godinu dana.
Ako se nekretnine nalaze u različitim opštinama, zajednički obračun vodiće Poreska uprava. Prihod će i dalje pripadati lokalnim samoupravama, a zakonom će se urediti raspodela tako da nijedna opština ne ostane bez dosadašnjeg prihoda. Više stope predviđene su i za velika nasledstva, uz izuzeće za supružnika i porodični dom i visok neoporezivi iznos za svakog naslednika.
Promenu kod nasleđivanja Studentska lista obrazlaže potrebom da se oteža poreska utaja. Nasledniku će prijavljeno i oporezovano nasledstvo služiti kao dokaz porekla imovine, dok će prilikom prenosa vlasništva izaći na videlo i imovina koja prethodno nije bila prijavljena.
Podsticaji, Razvojna banka i tržište
Subvencije po radnom mestu biće ukinute, a država će ispuniti obaveze prema investitorima kojima je takva pomoć već odobrena. Ubuduće će pravo na podsticaj imati projekti koji podižu prosek zarada.
Koliku će platu investitor morati da ponudi zavisiće od razvijenosti opštine. Predviđena su četiri praga vezana za prosečnu zaradu. U manje razvijenim opštinama prag će biti niži, ali će i tamo zarada morati da ga premaši. Uslov za podršku biće i oprema koja ispunjava standarde Evropske unije. Jedino će u devastiranim opštinama ostati subvencije po radnom mestu, kao prelazna mera sa rokom određenim zakonom. U tim sredinama je, kako se navodi u programu, važno sačuvati i otvoriti svako radno mesto.
U ostalim sredinama Studentska lista ovakva ulaganja ocenjuje kao štetna jer stvaraju lance snabdevanja koji teško mogu da opstanu u konkurenciji sa kompanijama koje razvijaju nove proizvode i tehnologije.
Podršku će zato usmeriti ka domaćim kompanijama koje uz saradnju sa univerzitetima i institutima mogu da izađu na evropsko i svetsko tržište. Ulaganja u istraživanje i razvoj, koja prema programu iznose oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, udvostručiće se do 2032. godine.
Država će za vreme jednog mandata odabrati ograničen broj oblasti u koje će usmeriti novac. Programi koji ne daju rezultate biće ugašeni.
Od Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u prvoj polovini mandata nastaće Razvojna banka Srbije. Kao banka imaće pristup novcu Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih razvojnih banaka koji fondovima nije dostupan. Kredite će plasirati isključivo preko poslovnih banaka, bez naloga Vlade, a moći će da se zaduži najviše do četvorostruke vrednosti svog kapitala. Za domaće tehnološke kompanije predviđeno je i jačanje Startap fonda, a kao mogući izvor finansiranja navodi se prihod od oduzete imovine.
Država će obezbediti početni ulog i ostati ulagač, dok će upravljanje biti povereno profesionalnom rukovodstvu. Startapi će podršku dobijati preko univerziteta, Startap fonda i Razvojne banke.
Koliko isti proizvod košta u različitim prodavnicama građani će moći da uporede na osnovu cenovnika koje će veliki trgovinski lanci objavljivati svakog dana, za svaku prodavnicu posebno. Obaveza će važiti za lance iznad zakonom utvrđenog praga prihoda, a podaci će biti dostupni u obliku pogodnom za preuzimanje i poređenje. Agencija za energetiku i RATEL omogućiće poređenje ponuda struje, gasa i telekomunikacionih usluga. Republički zavod za statistiku objavljivaće koliko je sati rada, računato prema medijalnoj zaradi, potrebno za osnovnu potrošačku korpu. Cene će moći da se ograniče samo privremeno i po unapred utvrđenim pravilima.
U prvoj godini preispitaće se i propisi koji određuju ko može da se bavi pojedinim delatnostima. Program predviđa ukidanje kvota i uslova da država ili komora prvo proceni da li za nekim poslom postoji potreba. Izuzetak će biti pitanja bezbednosti. Regulisane profesije više neće moći same da ograničavaju broj novih članova, a svi administrativni postupci moraće da budu obuhvaćeni obavezujućim registrom.
Podatak koji je firma jednom dostavila državi službenik će ubuduće sam pribavljati iz registra. Mikro i mala preduzeća podnosiće jedan godišnji izveštaj preko jednog portala. Ako odgovor ne stigne u propisanom roku, zahtev će im se smatrati odobrenim u postupcima u kojima službenik nema ovlašćenje da odlučuje po slobodnoj proceni. Preispitaće se i da li je svaka od postojećih dozvola potrebna.
Javni konkursi za radna mesta, besplatne lične karte i zdravstvene kartice
Svaka ustanova koja se finansira iz budžeta unapred će znati koliko ljudi može da zaposli. Taj broj određivaće se Zakonom o budžetu i moraće da pokrije minimum zaposlenih koji je pojedinim službama potreban za rad. Time će se zameniti postojeća zabrana zapošljavanja. Radna mesta popunjavaće se na javnom konkursu, uz ograničenje udela pripravnika i zaposlenih na probnom radu koji se primaju bez konkursa.
Plate u javnom sektoru usklađivaće se jednom godišnje Zakonom o budžetu, prateći rast zarada van javnog sektora. Istim zakonom odlučivaće se o promenama odnosa plata između delatnosti i o novim pravima zaposlenih, uz obavezu da se za njih obezbedi novac.
Lična karta i zdravstvena kartica izdavaće se besplatno, dok će se za pasoš i vozačku dozvolu plaćati trošak izrade, uz umanjenje za decu, penzionere i osobe sa invaliditetom. Bez naknade će biti i elektronski izvodi, uverenja i registracija preduzetnika. Prema programu, građani će do 2028. godine svaki postupak pred državnim organima moći da završe elektronski, a šalteri će ostati dostupni. Kada su svi podaci već u registrima i odluka ne zahteva posebnu procenu službenika, rešenje će se donositi automatski.
Kurs dinara ostaće stabilan
Studentska lista najavljuje da Vlada neće pokretati promenu postojećeg režima relativno stabilnog kursa dinara uz ciljanje inflacije. Režim kursa određuje Narodna banka Srbije uz saglasnost Vlade. Prema oceni iz programa, slabljenje dinara izvozu donosi samo kratkoročnu korist, dok građanima donosi više cene i umanjuje vrednost štednje. Kao problem Studentska lista izdvaja to što se stabilnost dinara danas u velikoj meri oslanja na priliv stranih ulaganja.
U dinarima je, prema podacima iz programa, 22,5 odsto javnog duga Srbije. Pošto je ostatak u stranim valutama, svaki pad vrednosti dinara povećava iznos duga izražen u domaćoj valuti. Cilj Studentske liste je da do kraja mandata udeo dinarskog duga dostigne 30 odsto. Građanima će biti ponuđene dinarske štedne obveznice, a garancije i zaduživanje javnih preduzeća biće u dinarima gde god tržišni uslovi to dozvoljavaju.
