Gomilanje nerešenih predmeta, višemesečno kašnjenje isplata za porodilje, onkološke bolesnike i najugroženije kategorije stanovništva, doveli su do otvorenog bunta u Boru i zahteva da se građanima Bora dodeli obećana novčana pomoć. Direktorica CZR-a tvrdi da su navodi o čekanju rešenja za isplatu neistiniti.
Ispred Centra za socijalni rad (CSR) održan je protestni skup koji je inicirala narodna poslanica Irena Živković, sa ciljem da se javnosti i nadležnima ukaže na alarmantno loš rad ove ustanove.
Ipak, reakcija direktorke borskog Centra za socijalni rad, Jelene Ristić, svela se na pokušaj demantovanja iznetih optužbi i prebacivanje administrativne odgovornosti na druge državne i lokalne organe, što dodatno potpiruje nezadovoljstvo građana koji mesecima čekaju na rešenja.
Živković: Preko hiljadu predmeta čeka na rešenje, ugrožena su i deca sa invaliditetom
Narodna poslanica Irena Živković je tokom protesta iznela zabrinjavajuće podatke o funkcionisanju Centra. Prema njenim rečima, situacija sa kašnjenjem socijalnih davanja u Boru postala je neodrživa, a administrativni zastoj najviše pogađa one kojima je pomoć najpotrebnija.
Živković je u izjavi koju je dala za RTV Bor, naglasila da preko hiljadu rešenja za socijalnu pomoć kasni više od 15 meseci, a u nekim slučajevima i po nekoliko godina. Kao najočitiji primer neefikasnosti navela je slučaj dečaka Petra Stojčića, koji već pet godina čeka na rešenje za tuđu negu i pomoć, iako je reč o detetu sa stoprocentnim invaliditetom.
Ona je podsetila i na lokalnu odluku o statusu roditelj-negovatelj, koja je jednoglasno usvojena na gradskoj skupštini i čija je primena trebala da počne još 1. januara. Međutim, uprkos tome što se ušlo u peti mesec od planiranog početka primene, isplata i dalje nema, a nadležne institucije o tome uporno ćute.
Na protestu su predati i jasni zahtevi Gradskoj upravi:
- hitna smena direktorke Centra za socijalni rad,
- hitna isplata pomoći roditeljima dece sa smetnjama u razvoju
- i hitna obrada svih zaostalih predmeta za socijalna davanja.
Direktorka Ristić demantuje optužbe i prebacuje loptu na druge institucije
Sa druge strane, direktorka Centra za socijalni rad u Boru, Jelena Ristić, u svojoj izjavi za medije pokušala je da odbrani rad ustanove na čijem je čelu, tvrdeći da su optužbe o hiljadama nerešenih predmeta netačne.
Ristić je izričito navela da je tvrdnja o više od hiljadu sugrađana koji čekaju rešenje za novčanu socijalnu pomoć „u potpunosti neistina“. Prema njenim rečima, na godišnjoj evidenciji Centra nalazi se najviše do 330 porodica, te da se u ovom periodu uglavnom sprovode redovni postupci godišnjeg preispitivanja prava.
Kada je reč o konkretnim problemima koje građani i poslanica Živković ističu, direktorka je odgovornost prebacila na proceduralne korake i druge institucije. Tako je za kašnjenje isplata po osnovu statusa roditelj-negovatelj navela da borski Centar za socijalni rad „nema nikakvo postupanje“ jer je to odluka doneta na nivou grada, te da je njihova jedina uloga izdavanje potvrda da je postupak u toku.
Slično objašnjenje ponudila je i za kašnjenje u ostvarivanju prava na tuđu negu i pomoć. Ristić je istakla da Centar samo zaprima zahteve građana bez radnog iskustva dužeg od pet godina, a zatim kompletne spise predmeta prosleđuje Penzijsko-invalidskom fondu (PIO), čija lekarska komisija donosi konačnu odluku.
Svedočenja majki demantuju direktorku: Ko zaista koči isplate?
Međutim, tvrdnje Jelene Ristić da su optužbe „neistinite“ gube svaki smisao i kredibilitet kada se suoče sa konkretnim svedočenjima mladih majki iz Bora, o kojima je naš portal već pisao.
Dok direktorka uverava javnost da se predmeti redovno obrađuju, borske porodilje, poput Katarine Đoković i Katarine Mihajlović, mesecima čekaju na isplatu državne pomoći za prvo dete. Njihova svedočenja jasno pokazuju da problem nije izmišljen: u samoj Gradskoj upravi im je potvrđeno da je zastoj administrativne prirode i da se rešenja nalaze u Centru za socijalni rad, gde se čeka isključivo potpis direktorke.
Ignorisanjem ovih činjenica, direktorka Ristić pokušava da prikrije sopstvenu odgovornost za kašnjenje novca koji mladim roditeljima zakonski pripada.
Birokratija ispred ljudskih života
Iako direktorka Ristić formalno-pravno objašnjava nadležnosti i procedure, ovakav odgovor pruža slabu utehu porodicama u Boru koje mesecima nemaju sredstva za osnovne životne potrebe. Činjenica da se odgovornost deli između lokalne samouprave, PIO fonda i Centra za socijalni rad ne menja realnost na terenu, da su bolesni, porodilje i socijalno ugroženi građani i dalje žrtve sporog i komplikovanog sistema.
Građani opravdano pitaju: ako su procedure zakonske, kako je moguće da procesi traju godinama i da najranjivije grupe ostaju bez zakonom garantovane pomoći? Dok institucije prebacuju nadležnost s jednih na druge, borski roditelji i bolesni sugrađani primorani su da svoja prava traže na ulici.