Da li je nasilnička vožnja kada se autom zaletite u ljude na protestu?

Prethodni period u Srbiji obeležen je konstantnim, opravdanim, i sve potrebnijim protestima na ulicama gradova naše zemlje. Svedoci smo svega što se svakodnevno dešava, a nedavna situacija nasilne vožnje u kojoj je jedan građanin Požarevca “bačen” na haubu automobila, dovodi nas u pitanje da li je nasilnička vožnja kada se autom zaletite u ljude na protestu?

U obraćanju na javnom servisu, predsednik R. Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je opravdao i dao podršku za nasilničku vožnju. Predsednik je naglasio, da vozači koji su kolima naletali na ljude na protestima i javnim skupovima, prilikom kojih je dolazilo do obaranja i gaženja pešaka, da nisu prekršili zakon.

Ovakva izjava koja dolazi od predsednika države je problematična na više načina i svakako ne priliči predsedniku jedne zemlje.

Za početak da vidimo šta piše u trećem članu zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima:

Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.

Izjava gospodina Vučića se pojavljuje u momentu kada se prema izveštaju Generalnog direktorata Evropske unije za mobilnost i transport, Republika Srbija nalazi na četvrtom mestu u Evropi po broju poginulih u saobraćajnim nezgodama.

Na ovo treba dodati podatak da, svakog meseca jedno dete pogine i nešto više od 110 dece bude povređeno u saobraćajnim nezgodama. Minut do dvanaest je odavno prošao a povodom sprečavanja stradanja u saobraćaju sistem ne preduzima nikakve mere niti postoji sistemsko delovanje.

Svedoci smo da smo u poslednjih par godina imali bezbroj primera da se neko autom, kombijem, kamionom i radnom mašinom zaleće i ulazi među ljude koji mirno protestvuju na ulici tražeći svoja prava.

U članu 23. pomenutog zakona se kaže:

Vozač je dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.

Prilikom takvog nasilničkog ponašanja dolazilo je do obaranja i gaženja pešaka, uz nanošenje teških ili lakših telesnih povreda. Za sve to postoje svedoci, video snimci na društvenim mrežama i prilozi medija koji su o tome izveštavali sa lica mesta.

Autor ovih redova nikada nije čuo predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za bezbednost saobraćaja da su se oglasili povodom ovako grubog i nasilničkog ponašanja koje ugrožava živote i zdravlje ljudi.

Ako na sve to dodamo da se na protestima nalaze dece, mladi, studenti, starija lica, osobe sa invaliditetom i majke sa malom decom, otvaraju se i bezbroj drugih pitanja.

U članu 23. stoji i sledeće:

Na delu puta na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni saobraćajni znakovi o učešću dece u saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću, tako da može blagovremeno da zaustavi vozilo.

Za razumevanje situacije smatram da treba citirati i član 42. pomenutog zakona:

Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Sada se postavlja pitanje, da li se vid ponašanja u saobraćaju, koji je opisan gore u tekstu, smatra nasilničkom vožnjom po našem zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima?

Pošto su kreatori saobraćajne politike najavili izmene i donošenje novog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koristim ovu priliku da predložim, da se koriguje i dopuni član 41. kojim je definisana nasilnička vožnja.

Naime, u članu 41. se kaže da:

Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

Ovaj član i predhodno pomenuti, ipak kažu da gospodin Vučić greši kada kaže, da pomenuti vozači nisu prekršili zakon.

Pod nasilničkom vožnjom smatra se i sledeće:

1. kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta,
2. kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja,
3. kretanje vozila na putu u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene, odnosno van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene,
4. upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti (više od 2,00 mg/ml).

Na navedeno u članu 41., da ne bi dolazilo do zabune, zloupotrebe i lošeg tumačenja, treba dodati pod tačku broj 5: Kretanje motornim vozilom na putu gde se održavaju sportske ili druge priredbe, javni skupovi i građanski protesti.

Napomena: Ovaj tekst je pisan iz ugla zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde sam dao kraći osvrt da gore pomenuto jeste prekršaj i da takvo ponašanje nije po zakonu. Takođe, na ovo bi dobro došao i tekst pravnika o krivičnom zakonu i kako se gore pomenuta dela mogu sve okarakterisati.

Izvor: Sigurne staze, Bez cenzure