Ekologija je od uvek bila osetljiva tema kada je Bor u pitanju, a i mladi, i deca i stariji u Boru, pa i naravno sami radnici u pogonima i rudnicima Bora, su direktno pogođeni svim ekološkim problemima u našem gradu. Kako su planovi iskopavanja litijuma i bora širom Srbije, pa gle čuda i u Boru i okolini, glavna tema u prethodnom periodu, borska Grupa građana “Borani se pitaju” organizovala je protest ispred Doma kulture.
Na protestu na platou Doma kulture okupilo se oko 200 Borana ali i ljudi iz okoline i ekoloških boraca iz drugih gradova Srbije koji žele da podrže i pomognu očuvanju životne sredine i u drugim krajevima svoje zemlje. Na samom protestu bilo je reči i o trenutnom stanju koje je “zeleno rudarstvo” donelo Boru, ali i o tome kakvu bi štetu buduća iskopavanja, ukoliko ih bude bilo, mogla da nanesu celoj zemlji i njenim prirodnim resursima.
Pred građane izašlo je nekoliko govornika koji su izneli različite, zabrinjavajuće podatke koji su ozbiljno upozorenje za život svakog stanovnika Bora. Svakako da je informacija istraživanja Instituta Batut iz 2015. godine o svakom četvrtom stanovniku grada koji ima neki oblik kancera, nešto o čemu bi svi trebalo da razmislimo, a mladi posebno o tome kakva ih budućnost čeka u Boru pod ovim uslovima.
O samom skupu, kao i trenutnoj ekološkoj situaciji u gradu ali i celoj Srbiji, razgovarali smo sa Dejanom Nikolićem, jednim od organizatora protesta i člana Grupe građana “Borani se pitaju”.
Nekako je očekivan ovoliki broj građana na skupu. Mi znamo da ima mnogo veći broj ljudi koji podržavaju ovu priču, jer generalno, zdravlje nas samih i naših najmilijih je nešto najbitnije. Ono što je jako bitno da ljudi znaju, mi ne tražimo ovde zatvaranje rudnika, tražimo jednostavno da postoji kontrolisano rudarstvo u nekim normalnim granicama. Ovo što sada imamo, ovo je megalomanska eksploatacija koja će uništiti Bor i sva sela za narednih deset godina.
Kada čujemo priče da smo sve ovo uradili da bi otvorili radna mesta, pa šta će nama 20 000 kineskih radnika ili drugih radnika? Bor, po zadnjem popisu, za 10 godina ima 8000 stanovnika manje. Da li je došlo vreme da mi naš narod menjamo nekim drugim narodom? Ovde niko ne želi da priča o tome i da kaže kakvi su demografski problemi i promene u gradu Boru. Mi nemamo reagovanje institucija. Impotentne su institucije na sve probleme koji nam se dešavaju. Prvenstveni glavni problem u Boru je javno zdravlje njenjih građana.
Onkologija nam je prepuna, imamo jednog onkologa, imamo nekoliko medicinskih sestara. Nezvanični podaci, ponoviću nezvanični, mada je vrlo lako doći do njih, jer preko informacija od javnog značaja možete znati da ima, pa, preko 3000 aktivnih slučajeva obolelih, to je za jedan grad, po zadnjem popisu, od 28 861 stanovnika, jako mnogo. Plus, oni slučajevi koji su u stanju mirovanja. Zbirno za 10 godina preko 5000 slučajeva uz potencijalni rast. Slažem se ja, treba se sagraditi Akva park, ovo treba biti moderno, ali prioriteti kao što su bolnica, kao što je život građana, kao što su druge stvari, to je ono što treba da bude zalog za našu budućnost.
Apsolutno se protivimo poklanjanju naših mineralnih sirovina. Jer ovo nije prodato, ovo je poklanjanje. Ovo je model, i ovde se jasno vidi da se propagira ovaj model za neke buduće projekte po zapadnoj Srbiji. Međutim, i kada smo dovodili ljude iz zapadne Srbije da vide šta se dešava, jedna stvar, da budemo jasniji, u stručnoj terminologi ne postoji termin zeleno rudarstvo. Sve ono što izađe kao jalovina na površinu, nije zeleno rudarstvo.
Znamo svi kakav ćemo problem imati sa vodom. Profesor Velizar je na to upozoravao, profesor Pajić je na javnoj raspravi upozoravao. Naši vodeni resursi se koriste, daću jedan podatak, i to su tačni podaci. Samo Drobljenje u Boru, kao pogon, koristi na dnevnom nivou 175 kubika zdrave pijaće vode. Koliko kubika vode se upumpava u Borsko jezero, da bi se nadomestilo, zbog prevelike eksploatacije i korišćenja od strane Topionice. To su stvari o kojima mi treba da brimemo i da ćemo ostati bez čaše vode, ostaćemo bez izvora.
Oni koji uopšte ne žive u Boru, ajde da budemo realni, oni koji dobro žive od Bora, ne žive u Boru.
U Boru su na protestu bili i borci za ekologiju iz Majdanpeka i Homolja koji su se skupili da podrže ljude iz okoline Jadra i na taj način pokažu da je istočna Srbija uz njih. Među okupljenima se našao i Martin Bežinarević, momak iz Majdanpeka i jedan od odbornika skupštine ovog grada, od kojeg smo dobili neke značajne informacije o trenutnom, ali i budućem životu mladih u Majdanpeku.
Imao ja 40, 50 godina isto bih se borio i za mlade i za starije. Mladi su danas, nažalost, deluje mi malo uspavani i nezainteresovani za politiku, što je razumljivo, jer ova vlast je i 10 godina radila na tome da nam ogadi svima sve živo, i tako je i mladim ogadila politiku. Međutim, deluje mi da vremenom budimo mlade korak po korak, jer ti mladi polako dobijaju i daju sebi na značaju i znaju da će ostati uskoro bez mamine i tatine zemlje, odnosno bez svoje zemlje. Tako da na mladima treba staviti ključan aspekt kako bi se nastavila ova borba, jer u nekom trunutku doći će do smene generacije, oni će, morati da budu ti koji će biti na vlasti.
U Majdanpeku je gotovo sve prilagođeno radu u rudniku. Ništa osim rudnika ne postoji u gradu Majdanpek, i to kažem bez sarkazma, za Dan rudara ćemo imati, čini mi se, velikog kineskog zmaja koji će ići ulicama. Imamo izložbu Orlovo gnezdo i neke slične manifestacije. Suštinski je Dan rudara bez rudara, a sa puno Narodne republike Kine. Tako da ću da se ispravim, nije podređeno rudniku, podređeno je kineskoj kompaniji Zijin.
Mladi, nažalost, beže iz svih ruralnih gradova i idu ka većim i boljim situacijama. Mladi razumeju da tih 100-150 hiljada dinara u rudniku koje će njihovi roditelji prihvatiti, oni ne mogu da prihvate, zato što razumeju kolika je zapravo velika cena zdravlja i života kada se radi u rudniku.
Ja sam još 2020. godine rekao da ne smemo da dozvolimo da Zijin radi ovo što radi, zato što će to postati šablon rasprodaje Srbije i u zapadnoj, i u južnoj, i u severnoj Srbiji, i to se i dogodilo. Ono što su radili ovde na početku, sada rade u zapadnoj Srbiji, rade u Homolju, dole kod Niša, tako da ovo što rade ovde jeste jedan tesni mehurić koji, ukoliko uskoro ne pukne, pućiće sve ostalo.
Iako se na još jednom protestu u Boru pojavio dosta manji broj ljudi u odnosu na to što ceo grad zaokupira isti ekološki problem, prisutni su ipak na svoj način dali određenu podršku protestnim skupovima koji se održavaju širom Srbije.
Verujemo da će poruke koje su poslate sa platoa Doma kulture dospeti do zvaničnika, podrška samo dati dodatnu energiju, pre svega ljudima u Jadru, ali i svim potencijalno ugroženim delovima Srbije da opstanu u borbi. Poruka je svakako jasna, kopanja litijuma neće biti!