U Nišu su studenti i građani obeležili godinu dana od najvećeg protesta u ovom gradu, podsetili da zajednička borba još uvek traje, da energija nije spala niti jednog trenutka, i poslali veoma jasnu poruku: “Država, to smo mi”.
Protest “Država, to smo mi” organizovali su niški studenti okupljeni oko studentske grupe “Studenti u blokadi Niš” čime se 1. marta obeležilo tačno godinu dana od najvećeg protesta u Nišu pod nazivom “Studentski edikt”.
Iako je protest “Država, to smo mi” zamišljen kao protest lokalnog karaktera, na trgu Kralja Milana se prema podacima Arhiva javnih skupova u piku skupa, tačnije oko 17:25, okupilo oko 8.200 ljudi, što je srazmerno broju od 62.000 u Beogradu. Međutim, osim lokalnog stanovništva, ovom skupu pridružili su se i ljudi iz drugih gradova u Srbiji.
Građani su se u Nišu okupljali na dva mesta, tačnije okupljanje je bilo u periodu od 16 časova do 16:30 na kružnom toku kod Delte i kod Apelacionog suda, odakle su se kasnije uputili ka centru, odnosno trgu Kralja MIlana.
Kolone građana i studenata predvođene su zborovima grada Niša, celokupnu šetnju pratili su zvuci bubnjeva, vuvuzela, uzvici i povici upućeni protiv vladajućeg režima, zastave, transparenti, te se u određenom trenutku činilo da je energija među građanstvom bila slična kao i pre godinu dana.
Glavni program protesta u Nišu održan je na samom trgu Kralja Milana i otpočeo je polaganjem venaca na Spomeniku oslobodicama Niša što su učinili ratni veterani vojske Srbije.
U nastavku programa, nekoliko puta je na binu izlazio blokadni hor koji je za početak izveo himnu Srbije “Bože pravde”, a u toku izvođenja himne na skup su pristigli i maratonci koji su do Niša trčali iz nekoliko pravaca. Blokadni hor je do kraja programa izveo i čuvenu numeru “Vostani Serbije”.
Neizostavan momenat bilo je i održavanje 16 minuta tišine kada su se okupljeni na trgu u miru i sa upaljenim blicevima podsetili imena i prezimena žrtava pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, nesreća zbog koje se gotovo cela Srbija digla na noge i upustila u višemesečnu borbu za pravdu za ove nevine ljude i decu. Šesnaestominutna tišina, obeležena je i pesmom “Što te nema”, Jadranke Stojaković.
Za završni deo protesta u Nišu planirani su specijalni programi “Država, to smo mi” i „Uključi se i TI!“ u okviru kojih je održano nekoliko govora, kao i pružena podrška pretučenim i uhapšenim poljoprivrednicima.
Građanima su se na trgu obratili ratni veteran Slavoljub Radulović koji se zahavalio studentima na istrajnosti, zatim advokat Vladan Mančić koji se dotakao uništenih institucija u Srbiji kao i problema usvojenih “Mrdićevih zakona”.
Lekar Dejan Hristov osvrnuo se na katastrofalno stanje u zdravstvu Srbije i podsetio na to da je zdravstveni sistem naše zemlje nekada bio primer dobrog rada ostalim državama. Profesor PMF-a Miodrag Đorđević podsetio je sve okupljene da je veoma značajno da se svi ujedine i još više uključe u studentsku borbu.
Nakon održanih govora, na bini je istaknut transparent “Država, to smi mi”, gde je na taj način poslata snažna poruka svima u Srbiji da se mora nastaviti sa borbom i stvoriti zemlja u kojoj će svaki njen građanin biti značajan.
Obeležavanje godišnjice od najvećeg protesta u Nišu, nije samo jedna obična simbolika već i način da se održi energija među pobunjenim građanima u Srbiji i dodatno učvrsti vera u promene za koje se svi zalažu.
Vanredni parlamentarni izbori su nešto za šta se i studenti i građani pripremaju već duže vreme, različite akcije su uveliko na snazi u mnogim mestima u Srbiji, a sve dok ne dođe do decembra i izlaska na birališta, protestna atmosfera i konstantan pritisak na vlast ne smeju prestati.
Poruke sa skupa govore da je veoma značajno da se u narednom periodu građani i studenti još više ujedine, a osim toga, veoma je značajno i da se ne zaboravi da su u ovome svi sa zajedničkim ciljem, vreme je da kolektivno dobro bude iznad ličnih ciljeva i prevaziđe različite sujete.
