Moderno doba bi trebalo da donese nova razmišljanja, nove poglede na svet, poslove, stilove života, međutim na našim prostorima se gotovo nikada neće pobeći od tog mita o sigurnom zapošljenju i doživotnom poslu. Grad Bor je posle mnogo godina u procvatu kada je zapošljavanje mladih u rudniku i pogonima rudarskih kompanija u pitanju, ali šta sve to rad u pogonima rudarskih kompanija ustvari donosi, ali i odnosi mladima u Boru?
Činjenica je da je Bor područje na kome se od uvek rudarilo i da je došlo određeno doba kada je broj radnih mesta u Zijin Copper-u (nekadašnji RTB “Bor”), ali i Zijin Mining-u, povećan i dostupan za gotovo svakog mladog čoveka, kako iz Bora tako i gradova u blizini Bora, ali i šire. Da je ovaj segment poboljšan svakako govori i činjenica da se samo u Zijin Copper-u od decembra 2018. do aprila 2024. godine zaposlilo skoro 3000, uglavnom mladih radnika.
Nakon poslednjeg popisa iz 2022. godine u Boru trenutno živi 6177 mladih (broj uzet za mlade u rasponu od 15 do 29 godina). Ukoliko oduzmemo onaj broj mladih koji je i dalje u školskim klupama, doći ćemo do broja od oko 4200 mladih od kojih nekolicina njih radi u određenim državnim ustanovama, određeni broj je zapošljen u ugostiteljstvu ili se bavi uslužnim delatnostima, određeni broj je u zanatstvu, građevinarstvu, pojedinci se bave poslovima iz IT sveta, dok je nekolicina njih pokrenula svoje sopstvene poslove, a ima i onih koji su još uvek na studijama. Ipak, i dalje najveći broj mladih zapošljen je u pogonima rudarskih kompanija u gradu.
Sa razvojem rudarstva i veće mogućnosti zapošljavanja dodatno je usmereno i obrazovanje u ovoj sferi tako da je sve veći broj učenika koji upisuju profile uskostručne za ovu oblast u Tehničkoj školi u Boru. Osim znanja koje školovanje donosi, kada je rudarstvo i grane bliske rudarstvu u pitanju, završena srednja škola je i ulaznica za neki od pogona rudarskih kompanija grada, naročito jer je od ove školske godine za određene predmete u Tehničkoj školi uvedeno i dualno obrazovanje.
Ovo je zasigurno i jedan od razloga zbog kojeg se mladi u Boru u sve manjem broju opredeljuju za dodatno usavršavanje i studiranje na Tehničkom fakultetu u Boru, iako ovaj fakultet nudi smerove poput metalurškog, tehnološkog i rudarskog inženjerstva, kao i inženjerskog menadžmenta, koji su u direktnoj vezi sa najzastupljenijom granom industrije u gradu. Osim toga, studenti završnih godina na ovom fakultetu, imaju mogućnost da konkurišu za stručnu praksu u pogonima rudarskih kompanija, sa mogućnošću i kasnijeg zapošljavanja, a posao u pogonima je diplomiranim inženjerima svakako još bliži.
Svakako da su svi ovi benefiti veoma značajni, ali bi bilo dobro zapitati se i šta ćemo kada je reč o položaju neformalnog obrazovanja u Boru? O položaju ovog vida obrazovanja ćemo se pozabaviti posebnom prilikom.
Tačno je i da su mnogi mladi već zapošljeni i po nekoliko godina u rudarskim pogonima, pojedini već i dobili takozvane ugovore za stalno (koji je diskutabilno da li su garancija bilo čega), a o zaradama (koje bi svakako i mogle biti veće) je izlišno i govoriti naročito jer je Bor sada u vrhu gradova sa najvećim zaradama u Srbiji.
Međutim, iako je jasna ekspanzija rudarstva a mladi su direktno usmereni na samo ovu vrstu posla u gradu, i jasno je da postoje mnogobrojni benefiti ovog posla, Tebra portal želeo je da čuje upravo od jednog mladog radnika iz pogona rudarskih kompanija Bora, kako je to ustvari raditi u oblasti rudarstva i koji su izazovi koje mu ovakav posao donosi. Zbog želje našeg sagovornika da ostane anoniman, nećemo naglašavati o kome je reč.
Odakle se stvorila ideja o zapošljenju u pogonu?
Nakon odlaska iz prethodne firme načuo sam da je ovaj pogon relativno skoro otvoren i da je posao relativno lagan pa sam rešio da okušam sreću.
Koliko dugo radiš u pogonu i kako se posao promenio u periodu kome radiš?
Mogu da kažem veoma dugo, s obzirom na to da je pogon veoma mlad, a što se tiče posla, posao se menja na nedeljnom periodu, mogu da dodam da svakim danom posao postaje sve zahtevniji.
Opiši nam ukratko jedan tipičan radni dan.
Svi radnici moraju da budu 30-ak minuta pre početka radnog vremena na poslu zbog primopredaja smene koje uglavnom kasne (bivaju i 5 minuta pred kraj/početak smene), tačno na početak smene se izlazi u pogon u redovan obilazak i proverava oprema koja je uvek neispravna, nakon završetka provere obavljaju se redovna zaduženja koja su dodeljena u zavisnosti od pozicije, nakon svojih zaduženja se detaljno čisti pogon, da i JKP može da zavidi našem iskustvu.
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaš tokom radnog dana?
Najveći izazovi su neispravna oprema, koja se često kvari a loše popravlja i održava, zbog čestih kvarova posao je dosta otežan jer dolazi do izlivanja i curenja kiselih voda i mulja.
Kakvo je tvoje mišljenje o zdravstvenim rizicima, vezanim za tvoj posao?
Što se tiče rizika na poslu mogu da kažem da je poprilično loše zbog čestih isparenja sumpora mora se nositi maska koja štiti nos i usta kako se ne bi udisalo isparenje, nekad to isparenje bude veoma zagađeno da je potrebno nositi i full face masku kako bi zaštitili oči, takođe tu je i dosta kiselina sa kojima se mora raditi veoma pažljivo jer su veoma korozivne. Sam pogon je loše projektovan, gazište stepeništa je veoma kratko i dosta oštro tako da se može lako pasti ili ozbiljno poseći.
Kakva je tvoja radna sredina i odnos sa kolegama (na poslu i van njega)?
Što se tiče sredine i kolega, jedino kolegijalnost ovu firmu drži i dalje u životu, svi timovi se međusobno slažu i za ovaj period koji radim u ovoj firmi nikad nije nastao nekakav problem među radnicima.
Osim što smo saznali kako sam posao i uslovi rada direktno utiču na našeg sagovornika tokom radnog vremena, želeli smo da čujemo i kakav mu je život van posla ali i saznamo određene ambicije za budućnost.
Kako provodiš slobodno vreme van posla i je l se družiš sa kolegama?
Pošto nisam iz grada, radim privatno oko svog domaćinstva. Sa većinom kolega imam samo poslovne odnose, dok sa nekolicinom provodimo i slobodno vreme jer se znamo i pre samog zaposlenja.
Kako uspevaš da pronađeš dovoljno slobodnog vremena da se posvetiš, sebi, porodici, i prijateljima?
Često se dešava da se sa posla vratim totalno slomljen da nemam vremena za sebe a kamoli za druge.
Je l postoji određena ambicija koju bi voleo da ostvariš ali si trenutno onemogućen zbog posla?
Jedina ambicija koju imam je da pronađem posao koji bi mi dao slobodno vreme.
Šta te drži na poslu da ne daš otkaz i odeš negde dalje tipa u inostranstvo kao mnogi iz tvoje generacije?
Jedino što me drži na poslu je to da sam trenutno u procesu traženja novog posla i ne bih želeo da ostanem bez primanja u tom preiodu, a što se tiče rada u inostransvu ne vidim sebe u tome.
Kakve su tvoje ambicije za budućnost i da li sebe vidiš u rudarstvu i sličnim poslovima?
Što se tiče rudarstva smatram da je to promašaj za mene, možda sam stekao takvo mišljenje zbog ovog posla, svakako razmišljam da nađem posao koji je van rudarske delatnosti.
Poruka mladim ljudima koji bi hteli možda da se zaposle u okruženju u kome ti radiš.
Možda ću da zvučim kao starija osoba ali sam relativno skoro završio srednju, poruka svim mladima je da nastavite školovanje i izbegavate rudarstvo, a ako i dalje razmišljate o tome da završite sa školovanjem i da nađete posao kao ja, moj vam je savet da se držite zanata pošto je dosta plaćen a sve manje zastupljen tako da ćete imati malo konkurenata.
Iskustva našeg sagovornika, kao što ste mogli pročitati, nisu baš najpozitivnija kada je rad u rudarskim pogonima u pitanju. Međutim, ne možemo da generalizujemo ovakav stav svih mladih radnika u ovim kompanijama, jer je jasno da je naš sagovornik neko ko duže radi ovaj posao i da mu je i pored mnogih benefita, kojih definitivno ima u ovom poslu, najbitnije da može da se odmori i pronađe i na pravi način iskoristi svoje slobodno vreme, što u današnjem vremenu teško da bilo šta može nadoknaditi.
Svakako da zadovoljstvo poslom umnogome zavisi i od pozicije na kojoj osoba radi, tako da je sigurno i dobar broj mladih koji ne obraćaju pažnju na određene nedostatke zbog različiih benefita. Oba ugla gledanja su u potpunosti ispravna, ali je ipak značajno sagledati i širu sliku.
Definitivno je da je razvoj rudarstva mnogo toga doneo mladima u Boru, ali sa druge strane i takav nagli razvoj jedne grane i usmeravanje samo na ovu vrstu posla, zasigurno ima svojih posledica, pre svega kada je sociološki aspekt mladih u Boru u pitanju, što svakako za sobom povlači i sve ostale segmente.
Rad u pogonima borskih rudnika će i u narednim godinama biti u velikoj ekspanziji i zasigurno je da će se otvarati nove prilike i radna mesta i za druge mlade u Boru, međutim diskutabilno je da li će i koliko mladi hteti da rade na takvim poslovima. Jasno je da novac nije baš kod svakoga presudan faktor za zadovoljstvo poslom, jer je nekima svakako značajno i šta raditi sa životom van svog radnog mesta.