Svaki mladi sportista, ma bilo koji sport da je u pitanju, ima san da jednog dana zaigra za neke od najvećih sportskih klubova u Srbiji. Izazov je u tome veći za sve one sportiste koji dolaze iz unutrašnjosti zemlje, a da li ste znali da Staša Stamenković, devojka iz Bora, trenutno igra ni manje, ni više, nego za prvi tim odbojkaškog kluba “Crvena zvezda” iz Beograda?
Staša je devojka čiji su odbojkaški talenat i kvalitet izuzetni i samo je bilo pitanje vremena kada će to primetiti neki od većih klubova u Srbiji.
Prvi susret sa odbojkom Staša je imala još kao devojčica, a kako i sama kaže, nije ona birala odbojku kao sport već je, kako to život ponekad i sam nalaže, odbojka izabrala nju. Svoj odbojkaški put započela je u odbojkaškom klubu “Bor” gde je igrala u nekoliko mlađih kategorija. U svojoj generaciji Staša je bila jedna od dominantnijih igračica na svojoj poziciji u regionu, što su potvrdile i različite nagrade ali i to što je bila jedna od igračica na pripremama pionirske reprezentacije Srbije.
Osim neospornog talenta, koji svakako vuče iz sportske porodice, Staša je veliki radnik i često je umela da se i sama, pre zajedničkog rada sa ekipom, priprema za predstojeće sezone. Takav pristup sportu koji voli, kao i veliko strpljenje i prizemnost, morali su biti nagrađeni.
Ona je imala svega četrnaest godina kada je usledio poziv jednog od najvećih klubova u Srbiji, a svi znamo da se poziv Crvene zvezde ne odbija tako lako, i time postala jedan od retkih sportista iz Bora kojima je pošlo za rukom da obuku crveno-beli dres.
U beogradskom klubu Staša igra na poziciji primača servisa i nakon uspešnih nastupa u kadetskom i juniorskom timu, sa svega sedamnaest godina uvrštena je u seniorski tim Crvene zvezde.
Stašin neverovatno brz napredak kroz karijeru, kao i nastupi za seniorski tim Crvene zvezde, nisu mogli ostali neprimećeni ekipi Tebra portala, pa smo iz tog razloga želeli i da malo bolje upoznamo Stašu i njen odbojkaški put.
Ko je glavni “krivac” zato što si se od svih sportova opredelila za treniranje odbojke?
Ne postoji glavni krivac. Volim da kažem da je odbojka izabrala mene, a ne ja nju. Prvi susret sa odbojkom desio se u parku ispred moje zgrade gde sam svakodnevno jurila za loptom sa ostalim devojčicama. Kada sam pitala roditelje da me upišu u neki klub, niko nije hteo da me primi jer sam imala premalo godina, a školica odbojke tada nije postojala.
Kako to izgleda kad si u svojoj generaciji, u svom rodnom gradu u potpunosti dominanta u svom sportu?
Mislim da čak toga nisam ni svesna. Nisam imala mnogo podrške kada sam prelazila u Crvenu zvezdu i kružile su razne priče o mom prelasku. Ništa od toga me nije zanimalo i gledala sam samo sebe. Danas mi je puno srce kada mi stignu poruke podrške od mlađih devojčica koje me prate i prate moj uspeh, pitaju za savet, sliku.
Kako je došlo do toga da tako veliki tim poput Crvene zvezde pokaže interesovanje za tebe?
Desili su se pravi ljudi u pravo vreme i na pravom mestu. Došlo je iznenada, onda kada sam se najmanje nadala. Kao što rekoh odbojka je izabrala mene, prosto bila mi je suđena.
Sa svega 14 godina trebalo je prilagoditi se svemu novom što te očekuje: grad, školovanje, klub, ljudi, okruženje…
Kada sam sa 14 godina došla u Beograd bila sam na potpuno nepoznatom terenu. Prva godina bila je jako izazovna. Morala sam da naučim da se snalazim po gradu. Imala sam novo društvo u školi i na treningu. Morala sam dobro da organizujem školu i treninge. Trebalo mi je vremena i da se prilagodim na brz način života, na to da nigde ne mogu da stignem za 5 minuta. Bilo je potrebno da totalno drugačije organizujem svoj dan i vreme.
Tvoj ogroman napredak kroz četiri godine igranja za Crvenu zvezdu rezultirao je ulaskom u prvi tim…
Prvi tim je nešto mnogo ozbiljnije od mlađih kategorija. Ne može ni da se uporedi. Prvi utisci su sjajni. Nikada bolje i više nisam trenirala kao što treniram sada. Devojke su me super prihvatile i napravile smo jednu prelepu atmosferu i na terenu, a i van njega.
Kakav je osećaj igrati jedno evropsko takmičenje poput CEV kupa?
Velika je čast, ali i obaveza. Puno je odgovornosti i napornog rada i truda. Zanimljivo je putovati po celom svetu i upoznavati nove devojke, druge gradove i kulturu, ali mora da se napravi granica između toga. Nije ekskurzija već je ozbiljno takmičenje gde su očekivanja velika.
Nakon što smo saznali Stašin put od Bora do Crvene zvezde, zanimali su nas i još neki zanimljivi detalji vezani za njen odnos prema ovom sportu.
Je l postoji neka određena simbolika dresa sa brojem 10?
U suštini ne postoji nikakva simbolika. Najveći sportisti nosili su taj broj. Kada sam mogla da biram, izabrala sam njega.
Koji su neki tvoji najčešći rituali pred svaki meč?
Nemam nikakve rituale. Tog dana razmišljam samo o utakmici. Najbitnije mi je da spavam dovoljno i na vreme jedem. Nešto što jedino radim je da se pred svaki meč prekrstim i pomolim Bogu.
Šta te ono najiskrenije “smara” kada su u pitanju treninzi, neka odricanja i slično?
Ništa me ne smara. Znala sam u šta se upuštam. Bila sam svesna da ću morati da se odreknem svih stvari koje su moje vršnjakinje radile. Nisam mogla da idem na rođendane, da izlazim. Svako slobodno vreme koristila sam za učenje, a ne provod. Odbojka mi nije teška i ne predstavlja mi problem jer ono što radim, volim, a kada nešto volite ne postoji ništa sto može da vas poremeti i da vam predstavlja prepreku.
Čini nam se da seniorska reprezentacija Srbije ne mora da brine kada je pozicija primača u pitanju?
Još sam ja daleko od toga, idem korak po korak pa dokle stignem.
Hoćemo li imati prilike da u Boru gledamo barem prijateljski meč ŽOK Crvena zvezda sa tobom na čelu?
Mislim da u skorije vreme neće biti tog prijateljskog meča, ali naravno ako se nekada ukaže neka dobra prilika zašto da ne. Mislim da bi to bilo vrlo zanimljivo.
Koji je tvoj savet za mlade kako bi dostigli uspehe poput tvojih?
Jedini savet koji imam jeste da veruju svim srcem u svoje snove. Da mnogo treniraju, više od ostalih i budu maksimalno posvećeni onome sto žele.
Sigurni smo da ste i sami mogli da uvidite koliko Staši ovaj sport znači i kako se prema odbojci i svom cilju u ovom sportu odnosi na jedan veoma profesionalan način.
Mnogo napornog rada, svakodnevni treninzi, pritisak koji sa sobom nosi igranje za seniorski tim Crvene zvezde, nešto je što ne može da iskusi svaka mlada osoba, ali kao što Staša i kaže, maksimalna posvećenost je jedino rešenje.
Iako je bila veoma skromna kada je u pitanju njena buduća reprezentativna karijera, verujemo da će vremenom za njen rad stići nagrada i na tom polju i da naša ženska odbojkaška reprezentacija stvarno ne treba da brine za budućnost pozicije primača servisa.