Veoma često se naglašava kako danas svako može da se bavi novinarstvom, međutim ova profesija definitivno zahteva određenu posvećenost, kreativnost, razumevanje sadržaja. Upravo je takvim pristupom Lazar Ranđelović, novinar omladinskog medija Tebrizam i urednik Tebra portala, napisao istraživački tekst o problemu divljih deponija u Boru i osvojio prvo mesto na Akademiji novinarstva na kojoj su učestvovali novinari raznih medija širom Srbije.
Beogradska otvorena škola organizovala je treću po redu “Akademiju novinarstva” koja je bila održana od januara do maja ove godine. Na ovogodišnjoj Akademiji, među jakom konkurencijom i veoma kvalitetnim mladim novinarima, našao se i naš Lazar Ranđelović.
Na akademiji je učestvovalo 14 mladih novinara, od koji je nekoliko diplomiralo ili masteriralo na Filozofskim fakultetima, pojedini su i dalje studenti na fakultetima bliskim novinarstvu, dok su određeni učesnici jednostavno svoju strast pronašli u novinarstvu. Pojedini učesnici su ujedno i novinari ili dopisnici medija poput: Panpress, Youth Vibes, Nova S, Južne Vesti, Oradio i drugih.
Učešće na ovoj akademiji Lazar je započeo u januaru mesecu gde je imao prilike da upozna novinare iz N1, KRIK-a i CINS-a i imao prilike da nauči veoma značajne elemente o tehnikama intervjua, istraživačkog novinarstva, storytelling-u.
Dalje učenje Lazar je nastavio kroz šest online predavanja u okviru kojih je učio o radu sa mnogobrojnim alatima za proveru tekstualnih sadržaja i analizu sajtova i društvenih mreža, foto-forenziku i video-forenziku, imao priliku da čuje nešto više o ekonomskom novinarstvu, naučnom novinarstvu, medijskoj etici, razume kako se to koriste algoritmi, veštačka inteligencija, analiziraju različiti podaci.
Dobra je stvar kada imaš priliku da upoznaš novinare iz nekih od najjačih novinarskih kuća i agencija u našoj zemlji, tačno se vidi to iskustvo koje oni imaju. Od svakog sam čuo dosta korisnih stvari što će svakako da mi znači za dalji rad.
Istraživačko novinarstvo definitivno ne može bez korišćenja različitih alata, pa iako sam možda i neke znao da koristim, konkretno o fake news-u, po prvi put sam se susreo sa nekim novim alatima i cakama koje mogu da se iskoriste.
U međuvremenu Lazar je dobio i svoju temu o problemima divljih deponija i nedostatku gradske deponije u Boru, a za mentora mu je dodeljena Teodora Ćurčić iz CINS-a.
Tokom naredna dva meseca Teodora i Lazar su održavali sastanke, Lazaru je mentorka pomogla i oko pronalaženja informacija sa relevantnih izvora, u oblikovanju priče, sastavljanju smernica za komunikaciju sa nadležnim organima (JKP 3. oktobar, Gradska uprava). Lazar je takođe odradio i intervju sa Sašom Đorđevićem, momkom koji se i sam bavi problemima divljih deponija u Boru. Osim toga, bilo je potrebno i slikati divlje deponija na terenu, sortirati i filtrirati informacije pre nego tekst bude uoblikovan i spreman za objavljivanje.
Nekako je celokupan ovaj proces meni naišao u nezgodnom momentu kada je period godine u pitanju, jer pored ovog rada paralelno studiram tu na faksu u Boru, sa Tebrizmom uvek imamo neke aktivnosti, a svakako i sa OKC-om se nađe da nešto radimo, tako da je bilo izazovno s vremenske i energetske strane.
Međutim zanimljiv je proces, ima tu baš dosta Istraživanja informacija, komunikacije, sastanaka, oblikovanje ideja. Eto po prvi put sam se susreo sa slanjem određenih zahteva za informacije od javnog značaja, novi korak u mom radu. Mada u suštini najzanimljivije mi je bilo kad sam se zavlačio po deponijama da slikam sve one čudesne predele.
Moram samo da naglasim da je Teodora jedan veliki car, drago mi je da sam imao priliku da sarađujem sa nekim ko je stvarno posvećen svom poslu, verujem da ćemo imati prilike da sarađujemo i na dalje.
Naravno, moram i Saleta da spomenem jer je njegova priča samo potvrdila ono o čemu sam sve vreme i želeo da pišem, a ono što je još značajnije nije baš svako spreman da danas dođe, izdvoji svoje vreme i ispriča ti neku priču.
Još jedan veoma značajan događaj na kojem je Lazar kroz Akademiju učestvova, desio se u aprilu kada je održan takozvani Masterclass u Beogradu na kojem je Galeb Nikačević održao celodnevno predavanje o samom novinarstu, ali pre svega o pokretanju i značaju postojanja podkasta.
Meni kao nekom ko je voditelj jednog omladinskog podkasta bilo je više nego važno da upoznam čoveka koji stvara sigurno jedan u top 3 podkasta u našoj zemlji. Kul je Galeb, dobar lik za druženje, došli smo do onog njegovog čuvenog: “Gde si kućo!”.
Nakon celokupnog procesa, oblikovanja i konačnog slanja rada, Akademija novinarstva je imala svoj završni događaj u Šapcu sredinom maja. Na ovom događaju su predstavljeni radovi svih učenika i proglašena prva tri mesta na Akademiji. Odlukom komisije, Lazareva priča o problemu divljih deponija u Boru je proglašena najboljom u ovogodišnjoj generaciji. Lazar je uz diplomu za osvojeno prvo mesto za svoj rad, osvojio i novčanu nagradu od 2000 eura.
Najinteresantije od svega je što ja nisam mogao da budem na završnom događaju u Šapcu jer smo 17. maja imali konferenciju u biblioteci na kojoj sam ja bio moderator. Najiskrenije ja sam na takmičarski deo u potpunosti zaboravio i nisam ni očekivao da ću da pobedim.
Tokom konferencije samo sam u jednom trenutku video na WhatsApp grupi čestitke upućene meni i bio u fazonu: “Šta pišu ovi ljudi?!”. Tek kasnije sam video detaljnije o čemu se radi pa mi nekako bilo još čudnije što se tad nisam nalazio sa njima na događaju, ali ok, biće verujem prilike i da još sarađujem sa ekipom, odlični su to novinari i siguran sam da su i njihovi radovi bili odlični.
Meni je lično dosta draži rad pred kamerom, tačnije voditeljstvo i reporterstvo, ali je ovo bila odlična prilika da se upustim u nešto malo drugačije. Definitivno je da sam izašao iz zone komfora jer sam istraživačkim novinarstvom imao prilike da se bavim na nekom malo ipak drugačijem nivou. Imam iskustva sa pisanjem tekstova iz različitih oblasti, istraživanje o divljim deponijama nije nešto što mi je strano, ali je ipak bilo potrebno pristupiti mu malo drugačije.
Ovo je jedan značajan momenat za jedan omladinski mediji poput Tebrizma i verujemo da će ova nagrada podstaći i druge mlade ljude da krenu da se bave ovim poslom, koji je više nego izazovan u današnjem vremenu.
Našem Lazaru želimo još mnogo uspešnih tekstova i projekata, kao i blistavu karijeru u novinarstvu, a pobednički tekst možete pročitati na narednom linku.