Protesti koji su poslednjih meseci obeležili Srbiju nisu ostali samo na ulicama, stigli su i do školskih dvorišta. Srednjoškolci su se našli u samom centru društvenih dešavanja, preuzeli ulogu blokada i na kratko pretvorili nastavu u potpuno novo iskustvo. To je otvorilo pitanje: koliko su protesti promenili školstvo i na koji način su oblikovali same učenike i nastavnike?
Škola van učionice
Za mnoge učenike, protesti su bili prvi susret sa idejom da njihovo mišljenje može da ima težinu. Umesto da samo ponavljaju lekcije iz knjiga, oni su u praksi učili šta znači solidarnost, kako izgleda zajednička akcija i na koji način se može stati iza svojih stavova. Škola je, makar na kratko, izašla iz svojih zidova i preselila se na ulice, a to iskustvo je za mnoge bilo jače od svake ocene.
Nastavnici pod pritiskom
Sa druge strane, nastavnici su bili u specifičnoj situaciji. Njihov zadatak je da čuvaju kontinuitet nastave, ali i da prepoznaju potrebe i osećanja svojih učenika. Dok su neki strahovali od propuštenog gradiva i lošijih rezultata na maturi, drugi su prepoznali priliku da razgovaraju sa učenicima o društvu, politici i pravu na glas. To je za mnoge nastavničke kolektive bio test: kako ostati profesionalan, a ne izgubiti ljudsku i pedagošku dimenziju?
Raskorak između plana i stvarnosti
Blokade škola i masovni izostanci pokazali su krhkost sistema, koliko brzo plan i program gube smisao kada se učenici okrenu nečemu što doživljavaju kao važnije od gradiva. Za maturante je to donelo stres i nesigurnost, dok je za mlađe učenike bio snažan osećaj da su deo nečega što nadilazi školu. Taj raskorak je suštinsko pitanje: da li škola ide u korak sa stvarnošću u kojoj mladi žive?
Šta su mladi zapravo naučili?
Izvan testova i pismenih zadataka, protesti su učenike naučili lekcijama koje se ne ocenjuju: kako se brani stav, šta znači biti deo zajednice i koliko je važno da se ne ćuti pred problemima. I dok su neki roditelji brinuli o ocenama i propuštenom gradivu, mnogi mladi su iz protesta izašli sa osećajem samopouzdanja i spremnosti da se bore za ono što im je važno.
Škola pred izazovom
Protesti su pokazali da školstvo nije izolovano od društva već da je ono deo istog konteksta i krize kroz koje prolazimo. Srednjoškolci su poslali jasnu poruku da žele obrazovanje koje je povezano sa stvarnim životom, a ne sistem koji ih samo uči napamet. U tom smislu, protesti nisu samo poremetili nastavu – oni su razotkrili šta mladima nedostaje u školi i koliko žele da budu deo društvenih promena.
Ako ništa drugo, jasno je da su srednjoškolci ovom generacijom protesta otvorili novu temu: da li je škola spremna da prati svoje učenike ili će nastaviti da ih gubi onog trenutka kada život postane važniji od udžbenika?