Iako možda u nešto manjem broju u odnosu na prethodne protestne šetnje, Borani su i ovoga vikenda, po izuzetno hladnom vremenu, ustali u još jednu protestnu akciju i pružili podršku studentima u njihovoj borbi za ispunjenje studentskih zahteva.
Organizaciju ovonedeljne protestne akcije na sebe su preuzeli studenti Tehničkog fakulteta u Boru te je zbog toga i simbolično protestna šetnja započela upravo ispred zgrade Tehničkog fakulteta. Kao što je bio slučaj i u prethodnim akcijama, i tada je svakako bilo međusobne podrške, ovoga puta su maturanti borskih srednjih škola bili ti koji su stali uz svoje, nešto starije saborce.
Protestna šetnja se od fakulteta kretala nekim od glavnih ulica Bora, a baš kao i u prethodnim protestnim akcijama, studenti, srednjoškolci i sugrađani pozivali su ostale Borane da im se pridruže. Mnogobrojni Borani su sa svojih prozora i balkona pozdravili ljude na ulici i na taj način barem pružili podršku i dali određenu energiju.
Nakon jednočasovne protestne šetnje u Boru, tokom koje su uzvikivane već dobro poznate parole poput “Ruke su vam krvave”, “Ispunite zahteve”, Borani su pristigli ispred samog Studentskog doma gde ih je dočekao istaknuti transparent sa jasnom porukom “Kada zakon spava, narod ustaje”.
Okupljeni Borani ispred Studentskog doma potrudili su se da stvore što veću buku uzvikivanjem parola, zviždanjem u pištaljkama, ali su onda, baš kao i tokom svakog prethodnog protestnog događaja, zastali na petnaest minuta kako bi odali počast stradalima u padu nadstrešnice. Ovonedeljnih 15 minuta tišine, dodatno su obeleženi i simboličnim paljenjem 15 baklji.
Ovonedeljna protestna šetnja u Boru završena je i veoma značajnim govorom koji je okupljenima ispred Studentskog doma iznela jedna od studentkinja Tehničkog fakulteta.
Dragi dobri ljudi,
Iskreno smo zahvalni jer ste se odazvali u ovolikom broju i po ovako hladnom vremenu!
Ovde smo danas, ne samo da bismo odali počast dušama, koje nažalost više nisu sa nama, već i da bismo pogledali jedni u druge i podsetili onog što je važno: da se svi podsetimo koliko je neophodno negovati uzajamno poštovanje – od najrođenijeg, do svoga komšije, do prodavačice u lokalnoj radnji, od školskog druga iz iste klupe, do kolege u istoj kancelariji, od svoga brata, do naših sunarodnika.
Da se podsetimo neizmernog značaja empatije, razumevanja jednih prema drugima i sloge, zbog koje jedino možemo opstati i istrajati, kao i značaja dostojanstva i pravde.
Mi ne želimo nerede, ne želimo nasilje, već da ispravimo ono što nije dobro, da vratimo zaboravljene vrednosti i načela. Želimo da ostanemo u našoj zemlji, jer samo jednu imamo, i za nju i naš narod u njoj se zauzimamo. I nastavićemo dokle god ne dođe sve na svoje mesto, dokle god zahtevi ne budu ispunjeni.
I dok danas ovde stojimo, među nama ima i ljudi koji se osećaju uplašeno, lome se između sopstvenih izbora i odluka, prolaze kroz razne kritike i osude što su ovde. Stoga znajte – vidimo vas, niste zanemareni, i vidimo vaše teskobe i izazove s kojima se suočavate!
I dok svi mi pojedinačno vodimo svoju borbu i bijemo bitke u sebi, onako kako znamo, istovremeno se borimo i zajedno, svi za isti, viši cilj. Borimo se jer želimo ostati i doprineti našoj zemlji, živeti ovde, raditi, graditi porodice. Borimo se za obrazovanje, da očuvamo njegovu vrednost i da sve ono čemu su nas učili, i čemu nas uče – ne bude uzaludno.
Ne zaboravimo da je svaki život vredan i značajan, ma kakav da je. Ne možemo zaboraviti 15 života, 15 zvezda na nebu koje sjaje, a ne možemo ni zaboraviti sve živote koji za njima ostaju, kao ni živote koji će tek doći. I stoga hvala svim brižnim roditeljima, sestrama, braći, bakama i dekama koji su ovde i koji se zalažu ni za kog drugog – no za svoju decu, koji se bore da im pruže bezbrižno i srećno detinjstvo, kao i sutradan priliku za učenje i ispunjenu mladost.
Postaće nam bolje onda kada postanemo bolji ljudi. Da bi se nešto promenilo – mora svako primarno poći od sebe, zaviriti u sebe i ispraviti ono što može, a onda i menjati svet. Svaki početak je težak, ali dovoljna je i sitnica – jedna danas, druga sutra, i ako tome ostanemo dosledni, sa svakim danom, malo po malo, svet će postajati bolje mesto za život.
Hvala!
Još jedna protestna šetnja u Boru pokazala je da i dalje postoje ljudi koji jasno razumeju da zahtevi studenata još uvek čekaju na ispunjenje, kao i da je značajno da studentima na svaki način pomognemo i pružimo podršku do ispunjenja tih zahteva. Pratimo i čekamo da vidimo šta nam to borski srednjoškolci i studenti pripremaju u narednom periodu.
Kako je bilo na ovonedeljnom skupu u Boru, pogledajte u galeriji.
