Biti student u Srbiji u prethodnih nekoliko meseci, nije baš isto kao i biti student bilo gde u svetu, jer reč student u Srbiji se slobodno može uzeti kao sinonim za slobodu ili barem oslobađanje od straha šireg građanstva Srbije.
Studenti su oduvek bili veoma značajna karika u društvu, možda su se kroz generacije javljale određene razlike kada su kriterijumi, pristup učenju i istraživanju ili angažovanje studenata u pitanju, ali se svrha studiranja nikada nije dovodila u pitanje.
Zašto baš taj 4. april kao Dan studenata u Srbiji? Za to bismo morali da se vratimo malo kroz istoriju i da se podsetimo šta se ustvari desilo pa se zbog toga ovaj datum obeležava.
Dan studenata se obeležava 4. aprila u znak sećanja na studenta Žarka Marinovića koji je stradao tokom studentskih demonstracija. Marinović, student Pravnog fakulteta, ubijen je 4. aprila 1936. godine, na protestu zbog loših uslova studiranja, braneći kolegu od napada nožem. U znak sećanja na njegovu tragičnu smrt, 4. april ustanovljen je kao Dan studenata Beogradskog univerziteta, počevši od 1955. godine.
Skoro 90 godina kasnije od tog nemilog događaja na studentskim demonstracijama, studenti u Srbiji su ponovo ustali, ali ovoga puta ne prevashodno zbog loših uslova studiranja, iako je i to jedan od studentskih zahteva u ovoj borbi, već zbog nečega mnogo značajnijeg, pravde, ljudskosti, dostojanstva.
Možda je svima nama delovalo da se na studijama širom Srbije trenutno nalaze “TikTok generacije”, nezainteresovani mladi ljudi, mada mora se priznati da aktivizam nije baš bio svima na pameti u ranijem periodu, ali je novembar mesec 2024. godine ipak sve to promenio i dobrano nas razuverio.
Pad nadstrešnice u Novom Sadu i ubistvo 16 nedužnih ljudi, bio je signal da se cela Srbija podigne na noge i na neki način reaguje na ovu strašnu nesreću. Ispostavilo se da je nakon besramnog napada na studente FDU-a tokom odavanja počasti za nastradale, palica za pokretanje naroda i borbu za pravdu upravo pripala studentima.
Veoma brzo je veliki broj fakulteta stupio u blokadu nastave, jer je velika većina studenata, zajedno sa mnogim profesorima, stavila ispred sebe mnogo veći i značajniji opšti cilj nego što su polaganje ispita, završetak školske godine, mesečna plata. U pitanju je borba za pravdu.
Koliko god se mnogi pretvarali da ne razumeju o čemu je reč, zbog čega veliki broj akcija u gotovo svim mestima u Srbiji, zašto se saobraćajnice u gradovima širom Srbije svakodnevno blokiraju na 16 minuta, studenti su to ipak veoma jasno predstavili i veliki broj dosadašnjih aktivnosti studenata imao je svoju svrhu.
Studenti su isto tako i jasno predstavili svoja 4 zahteva međutim, osim eventualno 4. zahteva o povećanju budžeta za visokoškolsko obrazovanje, činjenično stanje na terenu pokazuje da država i institucije nisu previše voljne da ispune ostala tri, naročito onaj prvi, najznačajniji, a to je preuzimanje odgovornosti onih koji su direktno i indirektno uticali na pad nadstrešnice u Novom Sadu i ubistvo nedužnih ljudi.
Međutim, ono što je najznačajnije, studenti i dalje imaju energije za ovu veoma značajnu istorijisku borbu, a ta energija je vrlo jasno preneta i na narod u Srbiji. Prošli su studenti Srbiju uzduž i popreko, a to svakako nije bilo uzaludno jer su time uticali na građane Srbije da se oslobode straha i pokrenu u ovoj zajedničkoj borbi.
Veliki skupovi na Autokomandi, u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, možda su delovali više kao određena zabava, prikupljanje energije, majanje, ali su svakako okupili veliki broj ljudi sa istim ciljem, da se ispune svi zahtevi i da pobedi pravda. Kao vrhunac svega toga svakako je bio i najveći skup u istoriji Srbije 15. marta u Beogradu.
Ovih nekoliko meseci iza nas su definitivno nešto što će ući u udžbenike istorije, a činjenica je da su studenti bili pokretači ispisivanja tih stranica. Svaki transparent, performans, barjaci, šetalice, zahtevi, dovoljan su dokaz da ova generacija studenata zna za šta se bori.
Ukoliko je neko i pomislio da studentima nedostaje energije i volje, valjda je jasna činjenica da i pored ogromnih pritisaka, sve učestalije, svakodnevne represije, bespravnih hapšenja, oni i dalje ne posustaju u svojoj borbi. Dovoljan je svakako i pokazatelj to što su se studenti sa Novosadskog Univerziteta uputili bajsevima u Strazbur kako bi se izborili za ljudska prava svih u Srbiji.
I da, ko god vam bude kljucao u mozak sa tim da su studenti izgubili godinu studiranja, godinu života, da će zbog toga propatiti u budućnosti, setite se realne činjenice da vrlo mali broj studenata diplomira odmah nakon predviđenog broja godina studija, a i što bi se reklo, biće rokova još.
Srećan dan studenata svim studentkinjama i studentima u Srbiji!