Bor je bio jedan od 32 grada u Srbiji koji su učestvovali u velikoj studentskoj protestnoj inicijativi „Vostani Serbije“, povodom zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji ali i još značajnije, obeležavanja sedam meseci od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i sedmomesečnog ćutanja nadležnih o ovoj tragediji.
U Boru je 1. juna održan studentski protest pod nazivom „Vostani Serbije“, u okviru najveće dosadašnje studentske inicijative koja je istovremeno okupila građane u više od trideset gradova širom Srbije. Pod sloganom „Vostani Serbije“, inspirisanim rodoljubivom pesmom koju je 1804. napisao Dositej Obradović na početku Prvog srpskog ustanka, studenti su širom zemlje želeli da pošalju jasnu poruku: “naša borba za pravdu i odgovornost nije glas tihe manjine, već snažan, zajednički bunt cele Srbije”.
Protest u Boru započeo je u 18 časova okupljanjem građana kod Studentskog doma, gde je muzika puštana s razglasa kako bi prizvala prolaznike i sve koji su im se pridružili.
U okviru akcije „Pitaj studenta“ građani su mogli da priđu studentima i postave im pitanja o protestima, njihovim zahtevima, inicijativama, motivima, kao i o opštem pogledu studenata na trenutnu situaciju u društvu. Osim razgovora sa studentima, okupljeni su imali mogućnost da se na posebnom “zidu” dodatno obrate studentima i ispišu neke značajne poruke podrške.
Postavljena je bila i humanitarna kutija za prikupljanje sredstava za Irinu i Vuka, čime su građani, pored izraza neposlušnosti, pokazali i humanitarnost i spremnost na dobro delo tokom ovakvog događaja.
U 19 časova studentkinja Tehničkog fakulteta Bor otvorila je događaj uvodnim govorom i podsetila okupljene zbog čega smo sedam meseci na ulicama i za šta se svi zajedno borimo. Nakon uvodnog govora je usledila izvedba pesme „Vostani Serbije“, potom recitacija pesme „Otadžbina“, a zatim još jedna muzička tačka – pesma „Tamo daleko“ – koju su otpevali svi okupljeni.
Muzički deo je na neki način i bio uvod u period buke, u kojem su građani pravili najglasniju buku u Boru: zviždaljke, bubnjevi i drugi zvučni efekti, sve u cilju da se društvo „prodrma“ i da se simbolično probudi pažnja javnosti koja već sedam meseci ćuti o slučaju pada nadstrešnice na železničkoj stanici.
U 20.44 usledilo je 16 minuta tišine, po jedan minut za svaku žrtvu nesreće u Novom Sadu, a osim tišine, na 16 stolica su bile postavljene i zapaljene sveće, postavljene ruže i zakačeni crveni baloni, dok su ovaj momenat dodatno upotpunili građani koji su takođe držali sveće ili upalili bliceve svojih telefona. Protest se završio u 21 čas, ostavljajući jasnu poruku da borba za pravdu i dalje traje.
Iako studentski protesti traju već više od pola godine, građani u Boru još jednom su pokazali odlučnost da istraju u borbi za pravdu i bolju budućnost. Cilj protesta nije bio samo podsećanje na nerešene zahteve, već i ohrabrivanje građana širom zemlje da se probude, pokažu bunt i jasno stave do znanja da žele promene, uključujući i zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima. Poruka iz Bora bila je snažna: “Srbija se budi, nema odustajanja dok se zahtevi studenata ne ispune, a glas malih sredina jednako je važan kao i onaj iz velikih gradova”.
