Dan grada Bora obeležen je i skupom Studentske liste u novotvorenom parku Raketa na kome su prisutni Borani imali prilike da čuju dosta značajnih informacija i predloge rešenja o problemima sa kojima svakodnevno žive.
Na samom skupu govorili su kandidati na Studentskoj listi Mitar Krstić, diplomirani pravnik iz Prokuplja, Boranin Miloš Janošević, doktor metalurgije, zatim još jedan rođeni Boranin, Nikola Cvetanović, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i Branislava Gajić, profesorka i lekarka specijalista dermatovenerologije.
Govornici su se dotakli nekoliko značajnih tema, od korupcije i javnih nabavki, preko upravljanja gradom, pa do definitivno za Borane najznačajnije, stanja zdravstva i posledica rudarstva i rada rudarske kompanije u gradu.
Upravo je kao jedan od dobrih primera koruptivnih radnji i problema javnih nabavki naveden park Raketa u kome se skup i održao, a o samoj korupciji na nacionalnom nivou i kako se ona sprovodi govorio je Mitar Krstić.
Ljudi na vlasti godinama pokazuju vrlo veliki stepen prilagodljivosti u transformaciji zakona na način da to godi njima i njihovim ljudima. Imajući u vidu takvu situaciju, studentski program i predviđa pre svega strogo i rigidno poštovanje postupaka javnih nabavki, bez direktnih pogodbi i u svakoj fazi prisutno odgovarajuću finansijsku reviziju toga što se radi. Način da se to postigne je pre svega javno objavljivanje ugovora o javnoj nabavci i svih aneksa koji idu uz ugovore, kao i napredak radova i plaćanje po fazama.
Svega toga danas i jako dugo vremena unazad nema, i tu je u stvari izvor korupcije. Zaobilaženje zakona prilikom javnih nabavki se pre svega čini kroz korišćenje i donošenje Lex specialis ili specijalnih posebnih zakona za neke oblasti. Najpoznatiji primer je Ekspo 27, ali, nažalost, nije jedini.
Potom se koristi metodologija cepkanja ugovora, dodavanja cene po različitim fazama, i tako dalje. Pri svemu tome je važan segment i činjenica da se redovno za izvođače radova biraju njihovi ljudi.
Miloš Janošević pričao je o rudarstvu i zaštiti životne sredine u Boru, ali i u okolini, a u svom izlaganju izneo je i svoje mišljenje da li rudarstvo i zdrava životna sredina mogu da idu zajedno.
Naravno da može i treba da ide. Dobijanje proizvodnje metala je baza za pokretanje svih ostalih, da kažem, industrijskih grana, i ne samo industrijskih grana, nego uopšte razvoja čovečanstva.
Tako da rudarstvo, naravno, da može da ide zajedno, ruku pod ruku sa zdravom životnom sredinom, ali naravno uz poštovanje svih zakonskih normi, uz poštovanje ustava i doradu onih zakona koji nisu adekvatni i koje treba menjati ili dopunjivati.
Borska Topionica samo je jedan od primera kako smo od zdravog, ekološkog projekta došli do Frankenštajna koji nam i dalje uništava zdravlje,
zaključio je Miloš Janošević.
Nikola Cvetanović dao je osvrt na značaju promena i tome da odluke o gradskim investicijama moraju biti transparentne i zasnovane na potrebama građana, ali se i kao Boranin takođe osvrnuo na problem zagađenja i predstavio kako studentski program to ima u vidu da reši.
Ovde je recimo smanjen sumpor-dioksid, koji nam je ranije cepao pluća i koji se video, ali sada imamo puno arsena koji se ne vidi. Međutim, zanimljivo je da postojeće merne stanice u gradu prikazuju neke rezultate od pre nedelju dana, zato što mi nemamo merne stanice koje prikazuju aktuelno, prosto je teško izmeriti te PM10 čestice s arsenom.
Ono što predviđa studentski program je da se u skladu sa konkretnim zagađivačima i zagađenjem unaprede sve merne stanice, da se povežu i mnogo bolje rade ti sistemi. Vi imate sad aplikacije, ali to je daleko ispod nivoa kako bi moglo u buduće da se radi. I još jedna važna stvar, studentski program za životnu sredinu predviđa drastično povećanje ovlašćenja Agenciji za zaštitu životne sredine.
Ono što je važno za Srbiju, mi smo u onom stanju, pa šta? Kao ima arsena, pa šta? Tako u svakoj oblasti života funkcionišemo. Ali ako agencija za zaštitu životne sredine dobija neka izvršna ovlašćenja i može da kaže sad ne možeš ovo, sad slede kazne, i može da se meri direktno, da postoje neki mobilni timovi sa dronovima i slićno što u svetu postoji, nije to nemoguće, onda bi se i ti problemi mnogo bolje rešavali.
Profesorka Branislava Gajić dotakla se zasigurno najbolnije tačke grada Bora, a to je zdravstvo. Ona se osvrnula na značaj bolje organizacije rada zdravstvenih ustanova, ali i veliki broj obolelih od karcinoma u Boru.
U Boru je najviše ljudi oboljevalo od malignih bolesti u odnosu na čitavu Srbiju, a znamo da je od nezaraznih bolesti, koje su zapravo najveći uzrok smrtnosti u Srbiji, kako je u Novom Sadu kardiovaskularne, u Boru su plućne bolesti. Ti podaci su javni podaci.
Od malignih bolesti takođe imamo neki stvari, gde recimo, muškarci koji oboljevaju od malignih bolesti prostate i mokračne bešike, imaju mnogo veću smrtnost ako su iz Bora, a ne ako su iz Novog Sada. Znači, imamo povećen broj obolelih i imamo zagađenje s jedne strane i imamo jasan podatak da Bor, naprimer, ima najveći broj stanovnika po broju lekara opšte prakse.
Mi smo u našoj programskoj grupi imali sreću da imamo sadašnjeg kandidata na listi, doktorku Maju Krstić, koja je specijalista socijalne medicine. Posao socijalne medicine je da spoji potrebe za lekarima opšte prakse, potrebe za lekarima određenih specijalnosti, prisustvo zagađenja, stanje stanovništva, odnosno stanje zdravlja i stanje bolesti.
Treba nam još tri onkologa u Boru, ne može borska Opšta bolnica da ima jednog. Ja sam dermatolog, ne može ni jednog dermatologa da ima, zato što vi ovde imate povećanu incidenciju melanoma, to je zloćudni tumot kože. E, to radi socijalna medicina i to smo kroz plan i program, naš zdravstveni program studentski provukli za svaki pojedini region i po pojedinim oblastima.
navela je profesorka Gajić.
Osim samih govornika, priliku da učestvuju u debati imali su i prisutni sugrađani koji su postavili neka značajna pitanja za same Borane.
Skup je tako pokazao da su u fokusu Studentske liste u Boru pre svega problemi koji se godinama ponavljaju, način trošenja javnog novca, posledice rudarstva i zagađenja, kao i stanje zdravstvenog sistema. Ostaje međutim da se vidi koliko bi ponuđena rešenja u praksi mogla da odgovore na probleme sa kojima se Borani svakodnevno suočavaju.
