Bor se u prethodnih nekoliko godina definitivno pretvorio u grad u kojem se nešto konstantno kopa, radi, prepravlja, ne završava, i najčešće se to odnosi na sređivanje trotoara i ulica. Uređivanje grada je svakako normalna pojava, ali se i pored toga nameće pitanje zašto se trotoari u Boru sređuju barem jednom godišnje i gde je tu problem?
Mnogo je razloga zašto se gotovo barem jednom godišnje sređuju trotoari u Boru, pa tako neko može reći da se nije sve postiglo srediti u jednoj godini, može se razmišljati i o tome da se radovi otežu da bi se poklopili sa izborima (pripremaju se i izbori u Boru na proleće 2026. godine), međutim niko vam zasigurno ne može reći da grad Bor nema dovoljno novca da se trotoari i ulice u gradu srede u predviđenom roku, kvalitetno i u skladu sa uloženim novcem.
Već neko vreme se bavimo upravo transparentnošću ovih svakogodišnjih radova, kao i informisanošću građana o tim radovima. Iz tog razloga, od strane eksperta je urađena stručna analiza dokumentacije o uređivanju trotoara i ulica u Boru, dokumentacije koju smo dobili od strane Gradske uprave Bor. Na osnovu onoga što se može videti u analizi, kao i stanja trotoara u gradu, izdvojili smo 5 razloga zašto su ovi radovi na trotoarima u Boru problematični.
Netransparentni ugovori i nejasni izvođači radova
Do sada smo se bavili transparentnošću uređivanja trotoara u dve veće ulice u Boru, Moše Pijade i Kralja Petra Prvog, a od deset ugovora o javnoj nabavci koje smo dobili od strane Gradske uprave Bor, podaci o radovima u ovim ulicama mogu se videti u svega dva ugovora.
Oba ugovora su vezana za uređivanje trotoara u ulici Moše Pijade, na osnovu čega su u stručnoj analizi izdvojeni neki osnovni podaci o tome ko su izvođači radova, do kada je bilo potrebno izvesti radove, koliko je iznela ukupna cena nabavke, kao i cena određenih elemenata kao što su ivičnjaci i behaton ploče, međutim i za nabavku ovih značajnih elemenata, transparentnost nije bila potpuna.
Kada je reč o ulici Kralja Petra Prvog, za uređivanje ove ulice ne postoji apsolutno ni jedan posebno izdvojen ugovor, već je ova ulica uvrštena u kumulativno uređivanje svih ulica u Boru. Na osnovu toga ni u samoj stručnoj analizi ne može da se zaključi previše o uređivanju samo ove ulice, iako su radovi bili izvođeni u dva navrata i to se moglo videti i na terenu.
Kumulativno postavljeni ugovori (ugovori koji podrazumevaju sve radove) predstavljaju veliki problem netransparentnosti jer građani Bora ni na koji način ne mogu da isprate kako je novac potrošen na uređivanje trotoara u jednoj tako velikoj ulici, a s obzirom na to da je trotoar u ulici Kralja Petra Prvog na pojedinim delovima već problematičan, neravan, u rupama, stanju raspada, potencijalno uskoro možemo dobiti još jedno netransparentno uređivanje trotoara u ovoj ulici.
Nepostojanje plana i prioriteta u uređivanju trotoara
Problem netransparentnosti ugovora i postavljanje kumulativnih radova dovodi do toga da se ulice i trotoari u gradu ne uređuju na planski način i na osnovu prioriteta.
Ugovori o javnim nabavkama u Boru su najčešće podvedeni kao investiciono održavanje infrastrukture gradskih mesnih zajednica, gde se na osnovu ovih ugovora mogu videti neki osnovni podaci o sveukupno planiranim radovima, i ovako postavljeni ugovori podrazumevaju da je potrebno da se uredi više različitih ulica u datom roku po ugovoru.
Međutim, da bi transparentnost ovih radova bila veća, građanima je veoma značajno da znaju koja će se ulica u gradu u kom trenutku uređivati i kada će radovi biti gotovi, da li se radi prema nekim određenim prioritetima (kako ne bismo imali ponavljanje radova u već uređivanim ulicama), koliko će se novca uložiti za svaku ulicu, ko će garantovati za kvalitet tih radova.
Upravo smo ovakav primer imali i u 2025. godini gde su se u jednom trenutku radovi odvijali (mada se i još uvek odvijaju sada početkom 2026. godine) gotovo u čitavom gradu. Prekopani su trotoari velikog broja ulica, radovi su se paralelno izvodili, sve je predugo trajalo, dosta toga nije završeno ili je završeno sa upitnim kvalitetom, a nadzor svih ovih radova je izostao.
Ovako sprovedeni radovi, iako u samim ugovorima postoji određeni garantni rok, prema iskustvu na osnovu prethodnih uređivanja trotoara, ukazuju na to da sami trotoari neće opstati u dužem vremenskom periodu.
Izostanak kontrole i sankcija u okviru garantnih rokova
Gotovo u svakom od ugovora koje smo dobili od strane Gradske uprave Bor naglašeno je da garantni rok za izvedene radove iznosi 2 godine i da je izvođač dužan da ako dođe do nekih problema ili oštećenja to sanira.
Međutim, iako je prethodna odredba jasno naglašena u ugovorima, problemi i oštećenja koja se javljaju na trotoarima niko ne rešava i bezbednost kretanja građana je ugrožena, za šta imamo i potvrdu iz neformalnog razgovora sa sugrađanima.
Primeri različitih oštećenja mogu se videti kako u ulici Moše Pijade, tako i u ulici Kralja Petra Prvog, gde je ulica Kralja Petra Prvog naročito problematična iz razloga što su oštećenja trotoara i dalje prisutna, ta oštećenja se ne otklanjaju, a s obzirom na to da je poslednje uređivanje ove ulice bilo na leto 2024. godine, matematika govori da ugovorni rok sa izvođaćem još uvek nije istekao ili se njegov istek približava.
Upravo zbog same netransparentnosti ugovora, nepoznato je ni kakve su posledice zbog izostale reakcije izvođača, te u i uvom slučaju možemo da očekujemo izostanak odgovornosti i potencijalno novo izdvajanje novca iz budžeta za ponovno uređivanje trotoara.
Preplaćeni radovi i materijali uz upitan kvalitet izvođenja
Prema stručnoj analizi ugovora koje je poslala Gradska uprava Bor, zbog nedovoljno precizno predstavljenih stavki u javnoj nabavci, nije moguće razgraničiti koliko iznosi cena pojedinačnih elemenata. Kada vidimo kakav je kvalitet izvedenih radova, a zatim se kroz stručnu analizu proveri poređenje cena ugrađenih materijala sa tržišnim cenama, možemo sa punim pravom sumnjati o preplaćenosti radova i materijala.
O problemu preplaćenosti radova i materijala, najprecizniji podaci u stručnoj analizi se mogu videti kada su u pitanju nabavka i ugradnja ivičnjaka, kao i transport, nabavka i ugradnja behaton ploča za uređivanje trotoara u ulici Moše Pijade.
Samo na osnovu ugovora, koji se odnosi na Investiciono održavanje trotoara u ulici Moše Pijade, u analizi se uočava da je za ukupno 1.900 ivičnjaka (1400 ivičnjaka dimenzija 18/24 i 500 ivičnjaka dimenzija 12/18), tačnije za njihovu nabavku i ugradnju, izdvojeno 7.848.000,00 dinara. (4.320,00 dinara cena jednog ivičnjaka dimenzija 18/24 i 3.600,00 dinara cena jednog ivičnjaka dimenzija 12/18)
Poređenjem tržišnih cena nabavke (u rasponu od 960,00 do 2.600,00 dinara za ivičnjake dimenzija 18/24 i u rasponu od 680,00 do 2.000,00 dinara za ivičnjake dimenzija 12/18), kao i tržišnih cena ugradnje ivičnjaka (u rasponu 702,00 do 1.200,00 dinara), dolazi se do osnovane sumnje da su nabavka i ugradnja ivičnjaka dimenzija 18/24 i ivičnjaka dimenzija 12/18 prema javnoj nabavci bile preplaćene.
Čak i u slučaju da su se za poređenje uzele najviše moguće tržišne cene nabavke i ugradnje ivičnjaka (cena jednog ivičnjaka dimenzija 18/24 bi iznela 3.800,00 dinara, a cena ivičnjaka dimenzija 12/18 3.200,00 dinara) što bi na ukupno nabavljenu količinu donelo preplaćenost od 728.000,00, odnosno 200.000,00 dinara.
Ništa drugačija situacija nije ni kada su u pitanju behaton ploče, jer se na osnovu istog ugovora u analizi može uočiti da je za transport, nabavku i ugradnju 4.400,00 m2 behaton ploča (dimenzija 60x40x6) izdvojeno 25.872.000,00 dinara. (5.880,00 dinara 1 m2 behaton ploča dimenzija 60x40x6)
Poređenjem tržišnih cena nabavke (u rasponu od 2.195,00 do 2.655,00 dinara za 1 m2 behaton ploča dimenzija 60x40x6), kao i tržišnih cena ugradnje 1 m2 behaton ploča (u rasponu od 1.170,00 do 1.404,00 dinara) dolazi se do osnovane sumnje da su transport, nabavka i ugradnja 1 m2 behaton ploča dimenzija 60x40x6 prema javnoj nabavci bile preplaćene.
Čak i u slučaju da su se za poređenje uzele najviše moguće tržišne cene nabavke i ugradnje behaton ploča (cena 1 m2 behaton ploča dimenzija 60x40x6 bi iznela 4.059,00 dinara) gde bi se u tom slučaju došlo do toga da je sam transport po 1 m2 behaton ploča izneo 1.821,00 dinara. Ovakav iznos transporta je veoma nerealan jer u tom slučaju možemo da govorimo da je sam transport izneo skuplje od same ugradnje ili čak i približno kao behaton ploče.
Ukoliko u poređenje cena ne bismo uključili transport, samo za nabavku i ugradnju behaton ploča bismo mogli reći da je ukupno nabavljena količina preplaćena za 8.012.400,00 dinara.
Preplaćenost nabavke i ugradnje ovih materijala, potrvdio nam je i lokalni pružaoc ovih usluga koji je za naš medij naglasio da sama ugradnja ivičnjaka, prema njegovom cenovniku, iznosi 960,00 dinara sa uračunatim PDV-om, i da je izdvojeno previše novca u javnoj nabavci za nabavku i ugradnju samo jednog ivičnjaka, a samim tim i za ukupnu količinu.
Ovakva preplaćenost materijala nas dovodi u situaciju da ćemo zbog neodgovornosti izvođača radova, kao i nezainteresovanosti Gradske uprave, moći da očekujemo dodatno ispumpavanje novca iz budžeta grada za nove ivičnjake i behaton ploče jer je (ne)kvalitet onoga što je urađeno već sada vidljiv na terenu.
Potpuno isključivanje građana iz odlučivanja i kontrole
Građani Bora gotovo uopšte nemaju pravovremene i jasne informacije o radovima na trotoarima, ne znaju kada radovi počinju, koliko će trajati, ko ih izvodi, koliko koštaju i po kom osnovu je baš određena ulica izabrana za uređivanje. Pri tom ih o prioritetima i potrebama, gradska vlast gotovo uopšte ne pita.
Informacije se najčešće ne objavljuju unapred, već građani o radovima saznaju tek kada se pojave mašine i raskopani trotoari, što dodatno otežava svakodnevno kretanje, naročito starijim osobama, roditeljima sa decom i osobama sa invaliditetom.
Nedostatak transparentnosti prema građanima dovodi i do potpunog izostanka javne kontrole kvaliteta radova. Kada građani ne znaju ko je odgovoran za izvođenje i pod kojim uslovima su radovi ugovoreni, ne postoji ni jasan kanal za prijavu problema, niti osećaj da će neko snositi odgovornost za loše izvedene radove.
U takvom sistemu ponavljanje istih radova postaje normalna pojava, što je nešto što Gradskoj upravi Bora apsolutno odgovara, pod parolom da se u gradu stalno radi i “novac ulaže u prave stvari”.
Sve navedeno ukazuje na to da problem sa trotoarima u Boru nije tehničke, već sistemske prirode. Dok se radovi planiraju kroz netransparentne ugovore, bez jasnih prioriteta, bez dosledne kontrole kvaliteta i bez uključivanja građana, ponavljanje istih problema postaje neminovno.
U takvom sistemu odgovornost je rasuta, kvalitet postaje sekundaran, a javni interes potisnut u korist slike neprekidnog ulaganja. Dok se ovakav pristup ne promeni, Bor će i dalje iz godine u godinu dobijati nove radove, uz nepotrebno trošenje novca iz gradskog budžeta i iste, nerešene probleme.
Umesto dugoročnih i kvalitetnih rešenja, grad dobija tek privid razvoja, dok se suštinski problemi ne rešavaju, a novac građana Bora troši bez jasne kontrole i odgovornosti. Koje biste vi to još razloge izdvojili zašto su problematični radovi na trotoarima u Boru?
Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije.
Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna organizacija Tebrizam i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.