Od ukupno 202 kandidata sa 7 izbornih lista na predstojećim lokalnim izborima u Boru, samo 28 kandidata su mlade osobe uzrasta od 18 do 30 godina (punoletne mlade osobe), što je nešto više od 13% ukupnog broja kandidata i definitivno veoma malo prostora da mladi učestvuju u odlučivanju u gradu.
Još jedna mlada sagovornica u okviru našeg serijala intervjua “Reč mladih”, bila je Milica Ivković, kandidatkinja liste “Borci za Bor“, čija ćete mišljenja i određene predloge za rešenje različitih problema moći da pročitate u nastavku teksta.
Milica u svojim odgovorima fokus stavlja na transparentno upravljanje budžetom, veće uključivanje mladih u donošenje odluka i unapređenje kvaliteta života u gradu. Kao ključne probleme ističe nedostatak kulturnih sadržaja i prostora za mlade, ali i nedovoljna ulaganja u zdravstvo i socijalnu zaštitu, dok rešenja vidi u većem učešću građana i odgovornijem radu institucija.
Kroz fokus grupu koju smo uradili, mladi kažu da se gradski budžet ne vidi u kvalitetu života građana. Kako bi se novac grada mogao bolje koristiti za unapređenja života mladih?
Mladi često ne vide kako se gradski novac koristi, zato treba da deo budžeta ide baš za njih, sport, kulturu i prve poslove. Takođe, važno je da budžet bude javan i jasan, da svi mogu da vide gde ide svaki dinar, i da mladi sami predlažu projekte kroz omladinske savete.
Kako vidite ulogu mladih u kontroli rada lokalne vlasti?
Mladi moraju da učestvuju, da pitaju i prate šta vlast radi. To može kroz omladinske savete, digitalne prijave problema ili učešće u lokalnim projektima. Kada mladi kontrolišu i predlažu, grad napreduje.
Bor je industrijski grad, ali mladi kažu da im nedostaju kulturni sadržaji i mesta za okupljanje. Kako promeniti prioritete razvoja grada?
Bor ne sme da bude samo industrijski grad. Treba ulagati i u kulturne sadržaje bioskope, koncertne i sportske događaje, prostore za okupljanje. Industrija donosi novac, ali kultura i druženje čine da mladi žele da ostanu.
Bor je grad koji donosi ogromno bogatstvo kroz rudarstvo, ali građani često prikupljaju novac za lečenje bolesnih, neretko mladih osoba. Kako objašnjavate taj paradoks i šta bi trebalo da se promeni?
Nije normalno da grad pun novca zavisi od humanitarnih akcija za osnovne stvari poput lečenja. Treba više ulagati u zdravstvo i praviti gradske fondove koji pomažu ljudima kada je najpotrebnije. Građani mogu pomoći, ali sistem mora da funkcioniše.
