Dokument rezolucije, čiji je autor izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula, podržalo je 468 poslanika, protiv je glasalo 116, dok je 79 bilo uzdržano.
U rezoluciji se navodi da pregovori Srbije sa Evropskom unijom mogu napredovati isključivo ukoliko država ostvari merljive i održive rezultate u ključnim oblastima, među kojima su vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa, sloboda medija i reforma javne uprave.
Pored osnovnog teksta rezolucije, evropski poslanici usvojili su i nekoliko amandmana koji se odnose na aktuelna politička dešavanja u Srbiji.
U amandmanima se izražava žaljenje zbog kampanje u kojoj su učesnici protesta održanog 15. marta 2025. godine u Beogradu optuživani da su simulirali upotrebu “zvučnog topa”, ali i osuđuju optužbe na račun evroposlanika da su širili lažne vesti o tom protestu i iskazuje zabrinutost zbog saradnje vladajuće stranke u Srbiji sa Komunističkom partijom Kine.
Evropski parlament u usvojenom amandmanu ističe zabrinutost zbog kampanje zastrašivanja studenata, novinara i aktivista, kao i zbog oslanjanja srpskih vlasti na izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) u vezi sa protestom 15. marta 2025. godine.
Poslanici ističu da je korišćenje straha za suzbijanje građanskog neslaganja nespojivo sa vrednostima Evropske unije i osuđuju napade najviših zvaničnika Srbije na članove Evropskog parlamenta zbog njihovih stavova o tom događaju.
Tokom rasprave na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta o ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, Tonino Picula ocenio je da je napredak Srbije u reformama važnim za članstvo u Evropskoj uniji značajno usporen, uz nazadovanje u značajnim oblastima gde je pre svega istakao vladavinu prava.
Naveo je da, uprkos tome što vlast Srbije članstvo u EU predstavlja kao strateški cilj, njeni potezi to često ne potvrđuju, ukazavši i na izostanak napretka u istrazi pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Dodao je da se u izveštaju Evropska komisija poziva da se Srbiji, zbog nedovoljnog napretka u reformama, ubuduće obustave isplate iz instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan i usmere na reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, za nezavisne medije, organizacije civilnog društva, kao i nezavisni sektor kulture.
Usvajanje rezolucije dolazi u trenutku kada se među državama članicama Evropske unije vodi rasprava o mogućem otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.
Iako Evropska komisija smatra da postoje razlozi za nastavak procesa, deo država članica i dalje smatra da Srbija nije ostvarila dovoljan napredak u oblasti vladavine prava, usklađivanja sa spoljnom politikom EU i drugim ključnim reformama.
Izvor: Danas
