Ponovo je država Srbije odlučila da dodeli jednokratnu novčanu pomoć, a ovoga puta će na račune punoletnih građana leći po 6.000 dinara.
Građani su za pomoć mogli da se prijave do 21. septembra, dok prijava nije bila potrebna onima koji se već nalaze u evidenciji Akcionarskog fonda, kao ni penzionerima i korisnicima novčane socijalne pomoći koji će pomoć dobiti automatski. Za ovu vrstu novčane pomoći prijavilo se 1.748.844 građana, dok će, prema informacijama Ministarstva finansija, biti izvršeno ukupno oko 7,1 milion isplata. Novac će biti isplaćivan od 22. do 25. septembra.
Pomoć od 6.000 dinara dolazi nakon što je država već tokom septembra izdvojila značajna sredstva za jednokratna novčana davanja građanima. Oko 50 milijardi dinara, odnosno oko 400 miliona evra, isplaćeno je 14. septembra za približno dva miliona građana, među kojima su penzioneri, korisnici novčane socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka, kao i borci.
Nakon ovog, može se reći velikog izdvajanja iz budžeta, novo jednokratno davanje otvara i niz pitanja:
- Koliko će državu koštati isplata 6.000 dinara za nekoliko miliona građana?
- Zašto se novac isplaćuje upravo sada, svega mesec dana pred parlamentarne izbore?
- Zašto su pojedine kategorije građana obuhvaćene i u okviru ovih novčanih davanja?
- Koliko jednokratnih 6.000 dinara zaista može da utiče na životni standard građana?
Koliko državu košta pomoć od 6.000 dinara?
Nova isplata od po 6.000 dinara predstavljaće još jedno značajno izdvajanje države. S obzirom na to da će, prema podacima Ministarstva finansija, biti izvršeno oko 7,1 milion isplata, za ovu novčanu pomoć biće potrebno izdvojiti približno 42,6 milijardi dinara.
Ovo, međutim, nije prvi put da država gotovo svim punoletnim građanima isplaćuje jednokratnu pomoć. Tokom pandemije koronavirusa 2020. godine pomoć u iznosu od 100 evra dobilo je 6.145.529 građana, a samo za ovu meru iz budžeta je izdvojeno 72,3 milijarde dinara, odnosno oko 610 miliona evra.
Fiskalni savet je kasnije naveo da budžet nije raspolagao sredstvima za ovakva neselektivna davanja, zbog čega su ona finansirana zaduživanjem države. Na isto je još prilikom uvođenja pomoći ukazivala Transparentnost Srbija, navodeći da će zaduživanje doneti i dodatne troškove kamata.
Kasnije analize otvorile su i pitanje efikasnosti ovakvog modela pomoći. Fiskalni savet ocenio je neselektivna davanja kao skupa u odnosu na ostvarene ekonomske efekte, dok su ekonomisti Dejan Šoškić i Nikola Altiparmakov ukazivali da bi bilo efikasnije novac usmeriti ka najugroženijima. Do sličnog zaključka došao je i tadašnji Tim Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, čija je analiza pokazala da bi ciljana pomoć ugroženim grupama zahtevala značajno manje budžetskog novca.
Tokom iste godine značajno je povećan i javni dug Srbije, za oko 2,7 milijardi evra, sa 23,94 na 26,66 milijardi evra. Međutim, taj rast ne može se pripisati samo isplati 100 evra, već i znatno širem paketu pomoći i drugim troškovima tokom pandemije. Narodna banka Srbije ocenila je da je povećanje duga bilo opravdano u tadašnjim okolnostima i da su mere države doprinele ublažavanju ekonomskih posledica pandemije.
Sadašnja pomoć dolazi u drugačijim ekonomskim okolnostima. Rebalansom budžeta za 2026. predviđeni su prihodi veći za 112,4 milijarde dinara od prvobitno planiranih, a Ministarstvo finansija upravo veće prihode navodi kao jedan od razloga zbog kojih država može da finansira novi paket pomoći.
Ipak, i među ekonomistima postoje različita mišljenja o njegovim efektima. Veljko Mijušković ukazuje da se deo jednokratne pomoći kroz potrošnju i poreze vraća u budžet, ali veću važnost za životni standard daje trajnom rastu plata i penzija. Božo Drašković upozorava da će nova izdvajanja dodatno opteretiti budžetski deficit, dok Danilo Šuković smatra da bi prednost trebalo dati sistemskim merama za smanjenje siromaštva.
Zbog toga i sada ostaje pitanje koliko je efikasno izdvojiti desetine milijardi dinara za jednokratnu pomoć koju pod jednakim uslovima dobijaju građani veoma različitog materijalnog položaja.
Zašto se novac isplaćuje mesec dana pred parlamentarne izbore?
Iako je Ministarstvo finansija paket pomoći najavilo još tokom leta, uz najavu da će novac biti isplaćen krajem septembra ili početkom oktobra, uz razlog da se ove mere uvode zbog povećanja troškova građana tokom jeseni i zime, teško je zanemariti činjenicu da se isplata dešava baš pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra.
Ovo nije prvi put da se jednokratna novčana pomoć građanima isplaćuje neposredno pred izbore u Srbiji. Različiti oblici direktnih novčanih davanja iz državnog budžeta prethodili su izborima 2020, 2022. i 2023. godine, odnosno svim prethodnim izborima koji su održani u poslednjih šest godina.
Koliko je ovakva praksa uobičajena pokazuju i podaci organizacije CRTA. Kako je Marija Stefanović iz ove organizacije navela za Istinomer, pred parlamentarne izbore 2022. godine država je za različite oblike jednokratne pomoći izdvojila oko 540 miliona evra za približno tri miliona ljudi, dok je pred izbore 2023. godine najmanje 425 miliona evra dobilo oko 3,5 miliona građana. Pomoć je u tim periodima obuhvatala različite grupe, od penzionera i mladih do roditelja, srednjoškolaca i studenata.
CRTA smatra da problem nije u tome što država pomaže građanima, već da je problem trenutak kada se jednokratna davanja najavljuju i isplaćuju. Marija Stefanović iz ove organizacije navodi da je davanje jednokratne pomoći neposredno pred izbore teško odvojiti od pokušaja vlasti da javnim novcem pridobije naklonost birača. Kao posebno problematično CRTA vidi to što je reč o jednokratnim isplatama, umesto o merama koje bi trajno poboljšale položaj građana.
Na predizbornu podelu novca građanima ukazuje i Transparentnost Srbija, koja je početkom septembra navela da je to jedno od pitanja u vezi sa kojim nisu sprovedene ključne preporuke ODIHR-a. Ova organizacija ovogodišnja davanja opisuje kao “kupovinu podrške“, navodeći da je rebalansom budžeta za njih predviđeno gotovo milijardu evra.
Pojedine kategorije građana obuhvaćene su i u okviru ovih novčanih davanja
Iako se nova pomoć predstavlja kao mera namenjena svim punoletnim građanima, 6.000 dinara nije jedini novac koji će pojedine grupe stanovništva dobiti od države tokom septembra. Najveća razlika postoji kod penzionera, kojima je već isplaćeno 20.000, 27.500 ili 35.000 dinara, a koji će sada automatski dobiti i dodatnih 6.000. Tako će penzioneri kroz ova dva davanja dobiti ukupno 26.000, 33.500 ili 41.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije.
Više od 6.000 dinara kroz septembarske isplate dobiće i pojedine druge kategorije. Korisnicima novčane socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka prethodno je isplaćeno po 25.000 dinara, dok su borci koji ne primaju borački dodatak dobili po 10.000 dinara.
Takva raspodela otvara pitanje na osnovu kojih kriterijuma se određuje kojim građanima je potrebna veća pomoć. Ministarstvo finansija je, između ostalog, veća davanja penzionerima obrazložilo time da su prethodnih godina plate rasle brže od penzija i da su penzioneri podneli značajan deo tereta prethodnih kriza. Sa druge strane, među posebno izdvojenim kategorijama nema, na primer, nezaposlenih, domaćica, nezaposlenih mladih, studenata bez sopstvenih prihoda ili mladih zaposlenih sa niskim zaradama, koji će dobiti isti iznos kao i građani sa znatno većim primanjima.
Razlika je posebno izražena kada se uporede mladi i penzioneri. Dok će punoletna mlada osoba koja nije obuhvaćena nekom drugom merom dobiti 6.000 dinara, penzioner će samo kroz dve septembarske isplate dobiti od 26.000 do 41.000 dinara. To znači da će, u zavisnosti od visine penzije, pomoć za penzionere biti više od četiri do gotovo sedam puta veća.
U predizbornom periodu takva raspodela otvara i pitanje da li izbor grupa kojima država daje veće iznose ima i politički značaj? Prema istraživanju iz juna ove godine, čije je rezultate objavio politički konsultant Dušan Milenković iz Sprint Insighta, više od 800.000 penzionera podržava Aleksandra Vučića, a oni čine najmanje polovinu njegovih birača.
Ovi podaci sami po sebi ne dokazuju da su veća davanja penzionerima određena njihovim političkim opredeljenjem, ali pokazuju da postoji značajno preklapanje između kategorije kojoj država daje najviše pomoći i dela biračkog tela u kojem vlast ima snažnu podršku.
Šta pratioci Tebrizma misle o pomoći od 6.000 dinara?
O tome kako građani gledaju na novu jednokratnu pomoć želeli smo da čujemo i mišljenje pratilaca Tebrizma i pitali ih putem Instagram storija. Anketa nije reprezentativno istraživanje i njeni rezultati predstavljaju isključivo stavove pratilaca Tebrizma koji su u njoj učestvovali.
Na prvo pitanje Da li ste se prijavili za pomoć države u iznosu od 6.000 dinara?, 74,8 odsto pratilaca koji su uzeli učešće u anketi odgovorilo je da se prijavilo, dok se 25,2 odsto nije prijavilo. Već ovaj rezultat pokazuje veliko interesovanje za ovu novčanu pomoć, ali odgovori na ostala pitanja pokazuju da odluka da se pomoć prihvati ne mora istovremeno da znači i podršku načinu na koji je država deli.
Na pitanje Da li, po vašem mišljenju, treba uzeti taj novac?, velika većina učesnika ankete smatra da pomoć treba prihvatiti. Čak 89,6 odsto učesnika ankete izabralo je odgovor Treba, to su naše pare, 7 odsto smatra da novac ne treba uzeti, dok je 3,5 odsto označilo odgovor Automatski daješ glas time. Rezultati tako pokazuju da među učesnicima ankete gotovo da nema dileme oko toga da li novac treba prihvatiti.
Na otvoreno pitanje Kako ćete potrošiti tih 6.000 dinara?, namenjeno onima koji su naveli da će pomoć prihvatiti, pratioci su mogli sami da napišu na šta će novac potrošiti. Odgovori su bili veoma različiti, od plaćanja računa, hrane i drugih tekućih troškova, preko davanja novca članovima porodice, do humanitarnih donacija. Više učesnika navelo je da će svojih 6.000 dinara proslediti studentima ili studentskom pokretu, dok su drugi odgovorili da će novac dati nekome kome je potreban za hranu, udruženjima koja pomažu napuštenim životinjama ili ga sačuvati za troškove lečenja deteta, dok je bilo i odgovora poput “izbori“, kao i onih koji još nisu odlučili na šta će novac potrošiti.
Iako velika većina smatra da novac treba uzeti, stavovi o samom načinu pomoći države znatno su drugačiji. Na pitanje Kakvo je vaše mišljenje o takvoj vrsti pomoći od države?, 42,4 odsto učesnika ankete navelo je da ne podržava ovakav vid pomoći, 30,3 odsto odgovorilo je da im nije jasno zašto se pomoć daje, dok 14,1 odsto nije sigurno kakav stav ima. Ovakvu vrstu pomoći podržalo je svega 13,1 odsto učesnika ankete. Rezultati tako pokazuju zanimljivu razliku između spremnosti da se novac prihvati i podrške samoj meri.
Koliko 6.000 dinara zapravo pomaže?
Za građane kojima nedostaje novca za račune, hranu ili druge svakodnevne potrebe, 6.000 dinara svakako može predstavljati pomoć i makar kratkoročno rasteretiti kućni budžet. To pokazuju i odgovori naših pratilaca, među kojima su upravo tekući troškovi, hrana i pomoć članovima porodice bili među načinima na koje će novac biti potrošen.
Međutim, jednokratna uplata može da reši jedan račun, jednu kupovinu ili deo mesečnih troškova, ali njen efekat prestaje praktično onda kada se novac potroši. Upravo je to razlika između jednokratnih davanja i mera koje dugoročnije utiču na životni standard kroz zaposlenje, zarade, dostupno stanovanje, obrazovanje ili druge uslove od kojih zavisi svakodnevni život građana.
To pitanje posebno je važno i za mlade, koji ovom merom nisu izdvojeni kao posebna kategorija, već kao i najveći deo punoletnih građana dobijaju po 6.000 dinara. Taj novac nekome može pokriti nekoliko svakodnevnih troškova, ali teško može uticati na probleme zbog kojih mladi razmišljaju o svojoj ekonomskoj sigurnosti i budućnosti.
Zato pitanje možda nije samo da li 6.000 dinara građanima znači, jer će mnogima nesumnjivo značiti. Važnije je šta ostaje nakon što tih 6.000 dinara bude potrošeno i da li se desetinama milijardi dinara iz budžeta životni standard građana može popravljati na način čiji efekat traje duže od jedne jednokratne isplate.
