Kako navodi portal Slobodna reč, vlast u Vranju je sa Alta bankom imala zaključen ugovor o prekonoćnom oročavanju privremeno slobodnih budžetskih sredstava. To je podrazumevalo prebacivanje novca sa računa Trezora na račun banke koji se vodi kod Narodne banke Srbije, uz obavezu da se celokupan iznos, uvećan za ugovorenu kamatu, automatski vrati narednog dana po dospeću.
Iz Gradske uprave i Gradskog veća na upit ovog vranjskog portala o saradnji sa Alta bankom tokom dana nije bilo odgovora, dok je načelnik Odeljenja za finansije, Nenad Tasić, odgovorio kratkom porukom:
Ove nedelje ne radim, neki virus me stegao. Sve oko banaka, računa i kredita pošaljite mejlom većniku za finansije Bojanu (Kostiću),
rekao je Tasić.
Služba za odnose sa javnošću grada Vranja je zbog povećanog interesovanja javnosti, umesto odgovora zainteresovanim redakcijama, objavila saopštenje.
Kako prenosi Slobodna reč, nadležni u Vranju objašnjavaju da su početkom godine uputili poziv poslovnim bankama za dostavljanje ponuda za ovu vrstu oročavanja, a da je ALTA banka dostavila “najpovoljniju ponudu“, dok grad, kako nadležni navode, ima i ugovor sa Poštanskom štedionicom iz ranijeg perioda.
Cilj ovakvog upravljanja sredstvima bio je “ostvarivanje dodatnih prihoda za budžet“, a Grad tvrdi da je tokom prethodnih deset godina, koristeći ovaj finansijski instrument, ostvario 38,2 miliona dinara prihoda.
Slobodna reč navodi da su se u javnosti pojavile sumnje o političkim pritiscima na lokalne samouprave da svoj novac deponuju upravo u Alta banci, kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad 31. oktobra 2026. godine.
Stečajni postupak je proglašen 3. novembra, dan nakon hapšenja vlasnika banke, biznismena povezanog sa Srpskom naprednom strankom, Davora Macure, po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Sumnjiči se da je iz trezora banke izneo oko 45,5 milijardi dinara, odnosno više od 380 miliona evra.
Upravljanje je preuzela Agencija za osiguranje depozita, a Poštanska štedionica određena je za isplatu osiguranih iznosa.
Sve se ovo dešava u danima nakon parlamentarnih izbora, na kojima je odlazeći režim Aleksandra Vučića izgubio vlast u Srbiji. Saradnja Alta banke sa državom u kojoj je SNS imala apsolutnu vlast doprinela je njenom naglom uzletu, ocenjuje Slobodna reč.
Radio Slobodna Evropa (RSE) utvrdio je da je račune u Alta banci imalo više od 40 javnih preduzeća i još desetine firmi u državnom vlasništvu.
Zbog sumnji na pranje novca i pitanja o poreklu kapitala, ova banka bila je pod lupom evropskih institucija, dok je iz Sjedinjenih Američkih Država u oktobru stigao zahtev za uvođenje sankcija njenom vlasniku.
Grad poslao zahtev za izlučenje sredstava
Nakon oduzimanja dozvole za rad banci, Grad Vranje je, kako navodi, zatražio od Narodne banke Srbije podatke o stanju sredstava i izvršavanju naloga za povraćaj depozita. Istovremeno su pred Privrednim sudom u Beogradu i Agencijom za osiguranje depozita, koja je imenovana za stečajnog upravnika, preduzete pravne radnje radi zaštite gradskih potraživanja, uključujući zahtev za izlučenje sredstava.
Iz Grada naglašavaju da 177 miliona dinara nije bilo namenjeno neposrednom izvršavanju dnevnih plaćanja budžetskih korisnika, već da je reč o privremeno raspoloživim sredstvima koja su kratkoročno oročavana.
Dodaju da će nastaviti da koriste sve raspoložive zakonske mehanizme radi naplate potraživanja i da će javnost obaveštavati o daljem razvoju postupka.
Studentski pokret poručio je u svom obraćanju da će preduzeti sve potrebne mere kako bi očuvao bankarski sistem i pozvao Narodnu banku Srbije (NBS) i druge institucije da aktivno učestvuju u tom procesu. Građane je pozvao da ostanu smireni, a analitičare, stručnjake i one koji se tako predstavljaju da ne šire neproverene i netačne informacije s ciljem izazivanja panike.
Izvor: Slobodna reč
