O tome da su deca i mladi jedna od najugroženijih kategorija u saobraćaju jasno govore i brojevi, međutim zamislite da i pored toga postoji ulica u vašem gradu koja prolazi pored predškolskih ustanova i funkcioniše bez ikakve saobraćajne signalizacije! Upravo ovakva situacija postoji u Boru.
Pristupna ulica kojom se dolazi do predškolskih ustanova “Boško Buha” i “Bambi” u Boru, nije propisno obeležena saobraćajnom signalizacijom. Tačnije ne postoji ni jedna oznaka na putu niti saobraćajni znak koji bi vozače obavestio o prisustvu dece na ulici. Takođe, ne postoje ni postavljeni “ležeći policajci” koji bi uticali na smanjenje brzine vožnje u blizini ovih ustanova.
Osim saobraćajne signalizacije, u pomenutoj ulici nije regulisano zaustavljanje i parkiranje i ne postoji dovoljna širina za mimoilaženje dva vozila, što pravi dodatni bezbednosni problem.
Iako je ovo sporedna ulica, može se svrstati u ulicu srednjeg prometa zbog toga što spaja dve dosta veće ulice i vozači veoma često, želeći da izbegnu semafore u ulici Moše Pijade, posegnu ovom ulicom kako bi brže stigli do ulice 3. oktobar.
U svega trideset minuta snimanja i fotografisanja, ovom ulicom je prošlo čak 10 automobila koji su se kretali regularnom brzinom 30 do 40 km/h što je neadekvatna brzina kretanja za ulicu koja je odmah uz ulaz obdaništa i stambenih objekata.
Bezbednost ove ulice još je ugroženija noću i u jesenjim i zimskim danima kad se ranije smrkava, iz razloga što je ulica veoma loše osvetljena i jedina pomoć u vožnji su svetla sa okolnih kuća.
Iz prethodno navedenih razloga, na pomenutoj lokaciji je neophodan drugačiji pristup u saobraćajnom obilkovanju prostora, uz primenu jednostavnih rešenja za sve učesnike u saobraćaju, a posebno za decu, imajući u vidu njihovo ponašanje i karakteristike. Kao neka od primarnih rešenja za ovu pristupnu ulicu potrebno je:
- Formirati “Zonu usporenog saobraćaja” kako bi se brzina ograničila na 10 km/h;
- Postaviti znak opasnost o učešću dece u saobraćaju;
- Oznakama na putu, adekvatno i u skladu sa pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji, obeležitii pomenutu deonicu.
Uvođenje zona usporenog saobraćaja predviđeno je članom 161 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Pomenutim članom Zakona propisano je sledeće:
- Zona usporenog saobraćaja vozila je deo puta, ulice ili deo naselja u kome kolovoz koriste pešaci i vozila;
- Vozač je obavezan da se u zoni usporenog saobraćaja kreće tako da ne ometa kretanje pešaka i biciklista, brzinom kretanja pešaka, a najviše 10 km/h;
- Zona usporenog saobraćaja mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.
Upravo su ove zone predviđene da deca uče da voze bicikl, skejt ili rolere. Veliki je broj ulica na kojima su pešaci primorani da se kreću putem, pošto su trotoari zauzeti parkiranim vozilima, i tako ugroze svoju bezbednost. Osnovne prednosti Zona usporenog saobraćaja su:
- Smanjenje obima saobraćaja;
- Smanjenje broja i posledica saobraćajnih nezgoda;
- Smanjenje broja motornih vozila;
- Smanjenje zagađenja;
- Veći broj pešaka i biciklista;
- Prijatniji izgled ulice.
U stručnoj literaturi ove zone nazivaju „living streets“ ili „home zone“ što nam govori da ljudi u njima treba da se osećaju kao kod kuće. To bi se moglo učiniti uređivanjem ulice kroz ozelenjavanje niskim rastinjem ili drvoredom duž ulice, kao i postavljanjem klupa za sedenje, kanti za otpad i slično.
Posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.
Detaljniji prikaz ulice možete videti na sledećem video-snimku i fotografijama.
Rad medija Tebrizam podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.