Koliko puta nam se samo desilo da uđemo na neki veb portal ili kupimo neke dnevne novine usput za baku ili deku i prosto nas “obasjaju” bizarni naslovi poput politike, crne hronike ili nešto tome slično? Bezbroj puta, je l’ da? Zašto je to tako? Zašto je sve tako crno?
Negativne vesti > Pozitivne vesti
Svakog dana imamo prilike da pročitamo, čujemo i vidimo ogroman broj vesti, bilo da su pozitivne ili negativne, ali je jasno da nekako mnogo više čujemo negativnih nego pozitivnih vesti. Na naslovnicama raznih dnevnih novina i portala nalaze se naslovi o ratovima o kojima se redovno izveštava, a ništa ne preduzima povodom toga, političkim stavovima i neslaganjima, crnim hronikama koje stalno pišu o tome da je neko nekoga ubio i slično.
Negde sitnim slovima u nekom ćošku možemo videti i po neku pozitivnu vest poput našeg omiljenog tima koji je pobedio na nekoj utakmici ili da je poznati pevač postao tata po drugi put. Retko kada možemo na takvim mestima da vidimo neku vest o uspešnoj mladoj osobi ili neku radosnu vest koja se tiče nas mladih.
Postoji velika verovatnoća da ćemo češće čuti izveštaj na televiziji o školi u kojoj se dogodio masakr nego o nekoj tamo mirnoj školi u kojoj đaci ređaju uspehe. Zašto je to tako?
Odgovor je jednostavan. To je zato što je novinarima lakše da izveštavaju o negativnim stvarima. Negativne vesti se dešavaju brzo, ne razmišlja se mnogo o razlozima i njihovim uzrocima koji bi mogli da budu sadržani u saopštenju, a lakše je i brže doći do takvih informacija jer ih je puno. Ukoliko bi se izveštavalo o pozitivnim stvarima, novinari bi obično tražili informacije koje bi dopunile vest koja ne treba da sadrži rečenicu poput Petar Petrović, učenik 3. razreda Gimnazije osvojio je prvo mesto na državnom takmičenju iz matematike, a takva rečenica bi eventualno mogla poslužiti i kao naslov ili lid te iste vesti. Kako kažu, vesti se pišu o stvarima koje se dešavaju brzo.
Uzeći u obzir da se trenutno svuda u svetu dešava veliki broj ratova, genocida i političkih sukoba, tako da su informacije vezane za te događaje vrlo dostupne svakoga dana u svakom momentu, to znači da ima dosta materijala za veliki broj vesti svakoga dana. Novinari su zadovoljni, a čitaoci željni da upijaju takve vrste vesti.
Uticaj negativnih vesti na razvoj fobija
Iako negativne vesti izazivaju kod ljudi strah, anksioznost, gađenje i bes, baš ti isti ljudi su radoznaliji da upijaju i reaguju na što veći broj negativnih vesti i osećaju neku vrstu satisfakcije prilikom čitanja. Jasno je da je ljudima interesantnije da pogledaju neku krimi seriju umesto dobre komedije. Čudna neka pojava, ali kada se bolje porazmisli, ima smisla. Prekomerna apsorpcija velikog broja negativnih vesti i dešavanja na dnevnom nivou može dovesti do razvoja velikog broja strahova.
Zapitajmo se, zašto se toliko ljudi plaši letenja avionom umesto vožnje automobila, iako je vožnja automobila totalno svakodnevna stvar? To je zato što avionska nesreća, koja se retko dešava na godišnjem nivou, ima veći uticaj na čoveka, a takve nesreće se u vestima obično izveštavaju kao najtragičnije i nanose najveću štetu na emotivnom nivou svakog čoveka. Saobraćajne nesreće, naročito kada je reč o drumskom saobraćaju, su veoma česte i mediji im ne pridaju preveliki značaj jer su česte i ne izveštavaju se dramatično i sa puno emocija. Ljudi jedva čekaju da dobiju vozačku dozvolu, pa iako sa mnogo većom verovatnoćom da će ih zadesiti neka saobraćajna nezgoda ukoliko su nepažljivi, mnogo se teže usuđuju da sednu u avion i odu na željenu destinaciju. To je sve posledica načina izveštavanja i pridavanje nejednakog značaja različitim vrstama nesreća koje su, naravno, i nesreće same po sebi u kojima su ljudski životi jednako ugroženi.
Tako je, takođe, i sa raznim bolestima i drugim dešavanjima u kojima ljudi stradaju. Tornado, cunami, zemljotresi nisu baš pojava koja se dešava svakoga dana u drastičnoj meri, ali su ljudi smrtno preplašeni kada god čuju za ove pojave. U suprotnom, ravnodušnost kod ljudi je velika kada je na primer u pitanju astma, koja je danas sve češća bolest. Ukoliko uzmemo u obzir statistiku ljudi koji umiru godišnje, informacija je ta da samo 80 ljudi godišnje umre u slučaju tornada, dok godišnje umre preko 3500 ljudi od astme. Strahovi kod ljudi su različiti i neracionalni, a sve su to posledice pogrešnog fokusiranja medija na negativne stvari.
Razvoj lažnih scenarija
Prema rezultatima istraživanja iz 2016. godine u Americi, zanimljivo je da Amerikanci vole da budu informisani o novostima o islamu i situaciji u Siriji i Iraku. Iako ove vesti nemaju nikakve povezanosti sa njima, oni vole da budu informisani i da razmišljaju o stvarima koje potencijalno, nekada mogu da zadese njihovu državu, iako su za to izuzetno male šanse.
To je dalo do znanja da ljudi imaju pogrešnu percepciju o negativnim stvarima koje se dešavaju u svetu i da se nepotrebno plaše da bi im se nešto loše moglo dogoditi, iako to u podsvesti žele i nadaju se samo lošem.
Uzimajući u obzir da preko milijardu ljudi na svetu ima problema sa mentalnim zdravljem, ljudi, pogotovo mladi, svakodnevno čitaju vesti o samoubistvima, depresiji, anksioznosti, pa čak i o LGBTQ+ zajednicama i drugim, ne tako prihvaćenim, stvarima. Iako ne osećaju nikakvu povezanost sa ovim stvarima, videvši da su one medijski ispraćene i “popularne”, često se teži ka usvajanju tih stvari, kao nečemu u čemu bi podsvesno voleli da se nađu.
Uticaj novinara i način izveštavanja može da iskrivi stvarnost ovakvu kakva jeste, što dovodi do toga da se stavovi ljudi menjaju. Ovim potezima ljudi veruju u ono što zapravo i nije toliko strašno ili postoji mala verovatnoća da će se to baš njima desiti. Ukoliko se veličanje negativnih vesti nastavi, ljudi će vremenom izgubiti osećaj da se raduju i iščekuju pozitivne vesti koje sve više gube na značaju u našoj današnjici.