Kako meštani jezera iz svog iskustva navode, za prekide nije uvek potrebno veliko nevreme. Dovoljno je da padne kiša i razduva se vetar, pa da napajanje postane nestabilno. Struja nestane, nakratko se vrati, a zatim ponovo nestane. Takve situacije, tvrde, ponavljaju se godinama.
Leti se nestanak električne energije lakše podnosi. Sa dolaskom hladnijih dana, međutim, posledice postaju mnogo ozbiljnije. Dobar deo domaćinstava oslanja se na struju za grejanje, pa prekid napajanja znači i početak hlađenja kuće. Meštani ukazuju i na nedostatak prevoza van letnje sezone, zbog čega je ljudima bez sopstvenog vozila teže da odu do grada ili privremeno potraže smeštaj kod porodice.
Posebno teška iskustva vezuju za zimske mesece. Prema njihovim navodima, posle obilnijeg snega dešavalo se da bez električne energije ostanu i po pet dana. Višednevni boravak bez struje za domaćinstva koja se njome greju predstavlja ozbiljan problem za osnovne uslove života.
Da teškoće sa snabdevanjem u ovom kraju nisu nova tema, pokazuju i raniji medijski izveštaji. Radio-televizija Bor je 28. jula 2022. izvestila da su vikend naselja i auto-kamp na Borskom jezeru ostali bez struje još dan ranije. Taj događaj potvrđuje raniji duži prekid, ali ne i uzrok ili trajanje zimskih nestanaka koje meštani sada opisuju.
O širem problemu borskih sela govorilo se i 8. januara 2026. godine. Prema tadašnjem izveštaju RTV Bor, predstavnik gradskog štaba za vanredne situacije Danijel Aleksić, upozorio je na loše stanje elektro-mreže i činjenicu da pojedina domaćinstva tokom nepovoljnih vremenskih uslova ostaju bez struje po nekoliko dana, uz potrebu za sveobuhvatnom rekonstrukcijom.
Stanovnike Borskog jezera dodatno zabrinjava višestruko nestajanje i vraćanje napajanja. Sa takvim događajima povezuju i kvarove električnih uređaja. Za utvrđivanje uzroka pojedinačnog oštećenja, međutim, potrebno je stručno ispitivanje, samo vremensko poklapanje kvara i prekida nije dovoljno da objasni šta se dogodilo.
Tu se otvara i pitanje naknade štete: kome se građani obraćaju i na osnovu čega se odlučuje da li će biti obeštećeni?
Prema zvaničnom uputstvu Elektrodistribucije Srbije, šteta se prijavljuje i tom preduzeću i njegovom osiguravaču, kompaniji Generali. Oštećene uređaje treba fotografisati i sačuvati, a pregled i utvrđivanje oštećenja obavlja nezavisni serviser kojeg angažuje korisnik. U uputstvu se navodi da troškove tog pregleda snosi osiguravač.
Elektrodistribucija zatim osiguravaču direktno dostavlja izveštaj o događaju na mreži, nakon čega Generali utvrđuje osnovanost zahteva. Osiguravač na svojoj stranici navodi rok za isplatu naknade najkasnije 14 dana od podnošenja kompletne dokumentacije.
Takva procedura sama po sebi ne dokazuje nepravilnosti, ali otvara opravdana pitanja o njenoj transparentnosti.
- Kako građanin može da proveri i ospori podatke iz izveštaja Elektrodistribucije?
- Kako se postupa ako se nalaz nezavisnog servisera razlikuje od zaključka o događaju na mreži?
- Koliko je zahteva sa područja Borskog jezera prihvaćeno, koliko odbijeno i sa kakvim obrazloženjima?
Odgovori na ta pitanja omogućili bi proveru načina na koji se građani obeštećuju.
Za stanovnike koji opisuju ovakva iskustva, problem traje i posle povratka svetla: ostaju hladne prostorije, mogući troškovi popravki i neizvesnost pred sledeću promenu vremena. Njihovi navodi zahtevaju konkretno objašnjenje uzroka prekida i jasan plan radova koji bi obezbedio pouzdanije snabdevanje tokom jeseni i zime.
