U objavljenom saopštenju, organizacije se pozivaju na informacije i sudske akte koje je objavio nedeljnik Radar, navodeći da oni otvaraju ozbiljna pitanja o masovnoj i sistematskoj zloupotrebi ovlašćenja Bezbednosno-informativne agencije.
Prema njihovim navodima, BIA je uz odobrenje Višeg suda u Beogradu sprovodila tajni nadzor nad ljudima koji su svojim javnim i društvenim delovanjem kritikovali vlast Srpske napredne stranke.
Ovakva višegodišnja praksa pretvaranja BIA u instrument za obračun sa kritičarima vlasti predstavlja direktno kršenje Ustavom garantovanog prava na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja (član 41), prava na zaštitu podataka o ličnosti (član 42), kao i prava na privatnost garantovanog članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima,
navodi se u saopštenju.
Organizacije ističu da objavljeni dokumenti i predlozi koje je potpisivao direktor BIA Vladimir Orlić ukazuju na to da su mere tajnog nadzora određivane bez valjanog obrazloženja o postojanju osnova sumnje u izvršenje krivičnih dela. Time su, kako se navodi, prekršene odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o BIA, kao i načela neophodnosti i srazmernosti primene ovih mera.
Organizacije civilnog društva podsećaju i na ranije nalaze o upotrebi naprednih špijunskih softvera za nadzor novinara, studenata i aktivista. Zbog toga je Beogradski centar za ljudska prava, zajedno sa drugim organizacijama, još 2024. godine podneo krivične prijave Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i inicirao postupke pred Zaštitnikom građana i Poverenikom za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Dosadašnju reakciju tih institucija ocenjuju kao neefikasnu, ističući da odgovornost treba utvrditi i zbog njihovog nepostupanja.
Činjenica da su svi institucionalni mehanizmi zaštite u praksi pokazali potpunu neefikasnost ukazuje na sistemsko urušavanje institucija, pri čemu pasivnost i nevršenje zakonom poverenih ovlašćenja samih nosilaca funkcija u ovim organima nameće njihovu direktnu odgovornost,
poručuju organizacije.
Pored pokretanja krivičnih postupaka protiv odgovornih u BIA, traže i otvaranje postupaka pred Visokim savetom sudstva, kako bi se ispitala odgovornost sudija koje su, prema njihovim navodima, izdavale naredbe za tajni nadzor bez odgovarajuće ocene osnova i proporcionalnosti predloženih mera.
U saopštenju se ukazuje i na posebnu zaštitu novinara, branilaca ljudskih prava i tužilaca od proizvoljnog tajnog nadzora. Pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, organizacije naglašavaju da primena mera nadzora prema ovim kategorijama mora biti ograničena na izuzetne okolnosti i stroge uslove, a ne korišćena za političko profilisanje i zastrašivanje.
Organizacije su iznele četiri konkretna zahteva:
- Pokretanje krivičnih postupaka protiv direktora i rukovodilaca BIA;
- Ispitivanje odgovornosti postupajućih sudija za prethodni postupak i predsednika Višeg suda u Beogradu;
- Hitno obaveštavanje svih osoba koje su bile predmet nezakonitog nadzora i omogućavanje potpunog uvida u spise i prikupljene materijale;
- Razrešenje i utvrđivanje odgovornosti Zaštitnika građana i Poverenika zbog propuštanja i nesavesnog postupanja.
Uz utvrđivanje odgovornosti, organizacije zahtevaju trajno obustavljanje upotrebe špijunskih softvera i trenutni prekid svih nezakonitih mera nadzora, kao i omogućavanje uvida neosnovano praćenim građanima i uništenje prikupljenog materijala pod sudskim nadzorom.
