Na listi “Svoji na svome – dr Predrag Balašević – Vlaška narodna stranka”, nalazi se troje mladih kandidata, a mi smo iskoristili priliku da sa mladom kandidatkinjom Katarinom Karić porazgovaramo o ulozi mladih iz manjinskih zajednica u javnom životu grada, problemima mladih i ostanku u selima, kao i budućnosti borskih sela.
Na 7 izbornih listi na predstojećim lokalnim izborima u Boru, mladih osoba uzrasta od 18 do 30 godina (punoletne mlade osobe) svega je 28, što je nešto više od 13% od ukupno 202 kandidata.
Upravo zbog premalo prostora za mlade na listama i uopšte u kampanji, rešili smo da kao omladinski medij pokrenemo serijal tekstova pod nazivom “Reč mladih” u okviru kojeg su mladi dobili priliku da iznesu svoja mišljenja.
Odgovore na neka značajna pitanja koja bi u Boru trebalo rešiti u narednom periodu kada je život mladih u pitanju, dala je i Katarina Karić, mlada kandidatkinja liste “Svoji na svome – dr Predrag Balašević – Vlaška narodna stranka”.
Katarina nam govori pre svega o položaju mladih iz manjinskih zajednica i seoskih sredina, kao i o značaju očuvanja vlaškog identiteta. Kao ključne izazove ističe nedovoljnu uključenost mladih u javni život, slabiju dostupnost sadržaja u selima i odlazak mladih, dok rešenja vidi u većoj podršci razvoju sela, povezivanju zajednica i stvaranju uslova za život i rad mladih u sopstvenom okruženju.
Kako mladi iz manjinskih zajednica mogu dobiti veću ulogu u javnom životu grada?
Smatram da mladi iz manjinskih zajednica moraju imati mnogo veću i vidljiviju ulogu u javnom životu grada. Naš glas ne sme biti marginalizovan, jer smo dvostruko zapostavljeni i kao mladi i kao nacionalna manjina. Grad treba da nas uključi u omladinske inicijative, projekte i procese odlučivanja, jer samo tako možemo graditi zajednicu u kojoj se svi osećaju ravnopravno i poštovano. Treba pokrenuti aktivnosti (radionice, tribine, seminare,…) koje će pospešiti očuvanje vlaškog jezika i kulture uz aktivno učešće mladih i dece.
Mladi iz sela oko Bora često imaju slabiji pristup obrazovanju, prevozu i kulturnim sadržajima. Kako poboljšati njihov položaj?
Mislim da je jedan od problema dostupnost.
Mladi iz sela moraju imati jednake šanse kao i mi iz grada. Zato je važno raditi na boljoj povezanosti sela sa gradom, ali i na tome da se više sadržaja i aktivnosti organizuje upravo u selima. Mladi iz okolnih sela treba da imaju gde da se okupe, da uče i treniraju. Važno je posvetiti pažnju mladima u našim selima u svakom segmentu društvenog života, posebno onima koji se bave očuvanjem vlaške kulture, jer je to trenutno jedini način očuvanja nacionalnog identiteta. Grad treba da pokrene akcije koje će spajati mlade iz grada i sela.
Fokus grupa koju smo radili sa mladima pokazuje da mnogi mladi iz manjih sredina planiraju odlazak iz Bora i okolnih sela. Kako sela oko Bora mogu postati mesta gde mladi žele da ostanu?
Mladi žele sigurnost i prilike za napredak. Sela oko Bora imaju veliki potencijal. Ako nam se pruži podrška da pokrenemo posao, razvijamo turizam, poljoprivredu (stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo,…) ili neku svoju drugu ideju, ostali bi u svom mestu. Selo treba da bude sinonim za lep jednostavan život, zdravu životnu sredinu, zdravu hranu, tradiciju, korene. Nešto što je već moda u razvijenim evropskim zemljama. Približiti uslove života u selu onima u gradu.
Najvažnije je da mi mladi vidimo da ovde možemo da gradimo svoju budućnost.
Kako vidite budućnost mladih u seoskim sredinama oko Bora u narednih deset godina?
Već je jasno da će nekoliko sela i delovi drugih nestati zbog rudarenja. Zato treba što pre trajno definisati deo teritorije naše opštine na kojoj će se rudariti i onu na kojoj će se normalno živeti.
Sela oko Bora mogu i moraju biti mesta u kojima mladi ostaju, rade i osnivaju porodice, a kao što znamo sve manje nas bira da ostane ovde zbog ekološke situacije, manjka posla i mogućnosti za lični razvoj. Mladi, obrazovani ljudi koji često ne mogu da nađu posao u struci jer se prilike daju drugim nacijama iz drugih zemalja.
Mi nemamo ništa protiv da i drugi rade u našem gradu. Bor je oduvek bio otvoren za sve ljude, ali se zalažemo na pravo prečeg zapošljavanja ljudi koji su ovde rođeni i čija se zemlja oduzima i oduzimala zadnjih 120 godina. Naše je pravo da živimo dostojanstveno na svojoj zemlji u skladu sa našom tradicijom i navikama.
Ako bi se navedeno poboljšalo sigurna sam da će mnogi od njih odlučiti da svoju budućnost grade upravo ovde gde su rođeni u svom kraju. Ako se to ne desi, za 10 godina, verujem da će biti mnogo manje naših mladih ljudi ovde nego danas.