Susret sa meštanima sela Šarbanovac organizovan je u okviru predizbornih aktivnosti Studentske liste, a okupljenima su se obratili Miloš Janošević, kandidat Studentske liste za narodnog poslanika, i Ivana Ćirić, odbornica u Skupštini grada Bora.
Istovremeno, u selu su se bez prethodne najave pojavili i predstavnici Srpske napredne stranke, predvođeni gradonačelnikom Bora Radišom Petkovićem, koji su postavili svoje štandove u neposrednoj blizini mesta održavanja susreta.
Okupljenima na skupu Studentske liste najpre se obratio kandidat ove liste iz Bora, Miloš Janošević, koji je odgovorio na pitanje meštana o postojećim ugovorima Republike Srbije.
Ne samo sa Ziđinom, već će svi ugovori koji su potpisani u ovoj zemlji od 1990. godine do 2026. godine, biti revidirani. Biće revidirani i biće utvrđeno da li zaista postoji nešto što je kriminogeno, odnosno ono što nije ispravno i u skladu sa zakonima i ustavom Republike Srbije.
Svi ugovori će biti revidirani i naravno, nakon revidiranja rešeni uz pomoć javnih tužilaca, javno-tužilačke policije i sudstva, nezavisnog u korist ustava.
Janošević je sa meštanima Šarbanovca pričao i na temu osposobljavanja i zapošljavanja mladih ljudi u zdravstvu, ali i gotovo svim drugim oblastima.
Vi ako hoćete da izškolujete jednog mladog lekara specijalistu, vama danas treba minimum 10 godina. Dok on dođe da radi, da odradi svoj radni staž, dok nauči svoj zanat uz starije lekare, treba da prođe još bar 2 godine. Tako da kad sve saberemo, to izađe negde oko 12 godina. Znači da biste dobili jednog izuzetnog lekara specijalistu, vama treba 12 godina.
Ovo što je ova vlast uradila, da se zabrani zapošljavanje, naročito u takvim strukama, je upravo do trenutnog stanja u zdravstvu. Nema mladih lekara, i oni koji su bili otišli su trbuhom za kruhom, ili zbog novca, ili zbog uslova rada i života, ili zbog pritisaka koje su trpeli.
Osim zdravstva, to se isto dešava u prosveti, u industriji, na svakom koraku. Vi da biste školovali jednog profesora, koji će moći kvalitetno da radi sa decom i da predaje, pored završenog fakulteta, određenih specijalizacija i svega ostalog, mora da rade dugo dok steknu svo to iskustvo da bi mogli da prenose mlađima.
Slično je i u industriji. Ako nemate stare inženjere koji će da prenose svoje iskustvo mladim inženjerima koji dolaze da rade, od tih inženjera ne možete očekivati brzi napredak i brzi razvoj i tehnologije i svega ostalog što se dešava. Za sve to kriva je ova vlast i tu nema dileme.
Okupljenima se obratila i Ivana Ćirić, odbornica u Skupštini grada Bora, koja se osvrnula na moguće raseljavanje sela u okolini Bora usled širenja rudarskih aktivnosti.
Ogroman broj vlaških sela, ako već nije raseljen, biće raseljen u narednom periodu. Ja nemam vlaškog porekla, ja sam sa Kosova, moji roditelji i moja porodica su se selili odatle zbog drugih inostranih neprijatelja, a odavde će se vlaška manjina seliti zbog sopstvene države koja ih proteruje odatle.
Svi znamo da vlaška manjina opstaje i živi ovde vekovima zahvaljujući tome što živi u zajednici. Vi sad ako prodate imanja i neko kupi u Vrnjačkoj Banji, neko na Zlatiboru, neko u Beogradu, neko u Nišu, vlaška zajednica će izgubiti upravo to zajedništvo. Mislim da je to najveći problem sa raseljavanjem stanovništva, što će se izgubiti upravo taj osećaj pripadnosti vlaške manjine jednoj zajednici.
Ivana Ćirić je govorila i o problemima u prosveti, dugogodišnjem radu nastavnika na određeno vreme, nedostatku stručnog kadra i sve većim troškovima obrazovanja.
Što se tiče zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, ona je pogodila naravno i prosvetu. Ja imam kolege koji rade po 13 godina na određeno vreme, ne daju im se ugovori za stalno. U takvim uslovima, nastavnici, odbijaju da rade u prosveti i otići će da rade tamo gde će moći da imaju barem ugovor za stalno, ako ne i pristojnu platu.
Da biste dobili jednog doktora, morate prvo da ga školujete, da bi neko nekog školovao, mora da bude obrazovan i nastavnik. Taj proces je dug i Studentska lista ima odličan program koji predviđa besplatno obrazovanje za sve. Kada kažem besplatno obrazovanje, pre svega mislim na dostupne udžbenike za sve.
Spletom okolnosti, u Boru su đacima u osnovnim školama besplatni, ali u srednjim školama nisu, a na primer u Negotinu, u kome ja takođe radim, roditeljii moraju sami da kupuju udžbenike, zato što tamo ni grad, ni lokalne firme ne finansiraju nabavku udžbenika. Tako da, obrazovanje nije besplatno, kako se u javnosti često govori. Roditelja sa troje dece, nabavka udžbenika košta oko 60-70 hiljada dinara, a gde su sveske, gde je garderoba, gde je sve ostalo što treba za jednu školsku godinu.
Takođe, treba da se stimuliše obrazovanje i nastavnog kadra, odnosno da se stimulišu oni nastavnici koji su deficitarni da se vraćaju u grad. Mi za 10 godina, 15, 20 nećemo imati profesora matematike, nećemo imati profesora fizike, hemije, pa ni srpskog jezika.
U slučaju da se to ne promeni, masovno će ljudi otići iz prosvete i neće imati ko ni da školuje decu, a samim tim u budućnosti nećete imati ni lekare, ni profesore, ni advokate.
Ovom gradu nisu potrebna samo rudarska zanimanja, ovom gradu trebaju i veterinari, i sociolozi, i socijalni radnici, i sva druga zanimanja koja su neophodna za opstanak jednog društva.
Susret u Šarbanovcu bio je još jedna prilika da predstavnici Studentske liste neposredno razgovaraju sa meštanima jednog od borskih sela, saslušaju probleme sa kojima se suočavaju i predstave svoja viđenja mogućih rešenja, iako je razgovor bio ometan glasnom muzikom sa obližnjih štandova Srpske napredne stranke.
Ovakav način ometanja političkih skupova podseća na praksu koja je već viđena u drugim gradovima Srbije, što ponovo otvara pitanje mogućnosti da građani nesmetano razgovaraju sa predstavnicima različitih političkih opcija i upoznaju se sa njihovim programima.
Studentska lista nastavlja sa predizbornim aktivnostima i susretima sa građanima na teritoriji grada Bora, a naredna stanica biće selo Zlot, gde će meštani takođe imati priliku da razgovaraju sa njenim kandidatima i predstavnicima.
