Kroz roman “Rudnik”, Majić nas vodi u fascinantni svet advokata Bogdana, lika koji zrači čudnom melanholijom, tugom i setom, i koji se budi u takozvanoj psihijatrijskoj ustanovi. Bogdan svoju priču, svoju poslednju vrednu imovinu, pripoveda iz dubine duše. Tu je završio izložen događajima, možda stvarnim koji ga okružuju, a možda samo plodom njegove mašte, koja ga je progonila godinama unazad.
Ovaj roman je izazovan i uzbudljiv, baš kao i Miodragovi prethodni romani. U njemu se ne istražuje samo tema rudnika i rudarenja u bukvalnom smislu, već se otvaraju i rudnici bitnih etičkih, političkih i antropoloških pitanja. Kako se radnja u romanu razvija, roman sam po sebi postaje rudnik razmišljanja i opomena o složenosti ljudskog postojanja.
O svom romanu “Rudnik”, autor govori sledeće:
Čitav roman je koračanje po tankoj liniji u šta će čitalac verovati. Da li ćete verovati čoveku čija je priča zaista zastrašujuća, ili ćete verovati zvaničnim podacima koji tvrde da je reč o ludaku. Dok čitate, preispitaćete i sebe; da li verujete sebi ili sredini koja vam govori da ste ludi? Roman je zasnovan na piščevoj mašti, ali tema u romanu je zasnovana na situaciji koja nas zapravo okružuje,
navodi Miodrag Majić.
