Cena slobode u Srbiji, definitivno se meri u evrima, a jaz između lokacija i kvaliteta stanova često je veći nego što jedna prosečna plata može uopšte da pokrije. Kada govorimo o odlasku iz porodičnog doma, vrlo često je potrebno da se zapitamo, da li smo zapravo finansijski spremni za taj poduhvat, jer cene zakupa i svih troškova koji dolaze uz to, nešto je o čemu se retko priča, a predstavlja ogroman izazov za svaku mladu osobu.
Prema analizama tržišta nekretnina iz avgusta 2025. godine, vidimo da kirije za, na primer garsonjeru, variraju od mesta do mesta u Srbiji:
- Novi Sad: oko 270€.
- Niš: oko 230€.
- Beograd: 260–470€ (u zavisnosti od opštine).
- Manji gradovi (npr. Bor): oko 200€.
Važno je znati da se ove cene kirija odnose na stanove koji su obično ispod prosečnog standarda, nalaze se na par kilometara od centra, i obično zahtevaju dodatne alternative prevoza do mesta koji se obično nalaze u centru velikih mesta, poput Beograda i Novog Sada. Kada govorimo o stanovima na malo boljim lokacijama ili u društveno-prihvatljivom stanju bez ikakvih nedostataka, cene kirije često dostižu između 600 i 700 evra mesečno, a nekad i više, što je u nekim situacijama više od minimalne mesečne zarade u Srbiji.
Rezultati naše ankete, sprovedene među 50 Borana, direktno potvrđuju ove tržišne analize. Rezultati su poražavajući, ali iskreni: skoro 50% ispitanika i dalje živi sa roditeljima ili starateljima. Tek svaki treći (30%) iznajmljuje stan, dok ostatak živi u studentskim domovima ili nasleđenim nekretninama. Ovi podaci se savršeno uklapaju u evropsku statistiku Eurostata, po kojoj mladi u Srbiji napuštaju porodični dom u proseku tek sa 30,2 godine. To jasno pokazuje da osamostaljivanje nije uvek stvar ličnog izbora, već momenta kada pojedinac postane dovoljno finansijski stabilan da preuzme taj poduhvat.
Na pitanje o visini stanarine, Borani koji ne žive sa roditeljima dali su jasne odgovore: 37% ispitanika plaća kiriju između 200 i 300 evra, dok skoro 34% njih izdvaja čak do 500 evra mesečno. Kada se ovi iznosi uporede sa lokalnim platama, postaje jasno da skoro polovina mesečnih primanja odlazi samo na zakup, ostavljajući vrlo malo prostora za sve ostale životne potrebe.
Kada sve to sračunamo u dinare (sa kursom od 117 dinara), jedna kirija od, na primer, 300 eura u Beogradu iznosi oko 35.000 dinara. Ali, to nije sve:
- Komunalije, struja, grejanje, internet: do 15.000 dinara.
- Ukupno mesečno (kirija + troškovi): do 50.000 dinara.
Tako da, ako se odlučite da živite u Beogradu barem jedan mesec, uzmite u obzir da vam samo kirija sa svim troškovima neće ispasti baš jeftino. Uzimajući u obzir da će minimalac u 2026. godini izneti od najmanje 59.360 do najviše 68.264 dinara, može se reći da više od dve trećine plate odlazi na kiriju i troškove.
Zanimljiva stvar je ta da kada sagledamo mesečne ili godišnje potrošnje jednog pojedinca, ni jedna tabela ne obuhvata troškove depozita. Kada osoba želi da iznajmi stan, u većini slučajeva se dešava da se unapred plaća depozit koji iznosi jednu ili čak dve kirije. To znači da ukoliko mlada osoba želi da se useli u novi stan kao student ili radnik ili prosto želi da se osamostali, jako je bitno da već unapred ima spremno negde između 300 i 900 evra samo da bi osigurala stan pre samog ulaska u isti.
Kada se na tu sumu dodaju i trošak selidbe, eventualno uređivanje stana, pa prvi računi, pa osnovni troškovi tog meseca, samo taj početak može da pređe preko 1.000 eura! Za jednu mladu osobu koja radi za minimalac ili neku medijalnu platu, to je zaista veliki izazov.
S druge strane, država uvek ima da ponudi neki stambeni kredit koji služi kao podsticaj mladima da svoje stambeno pitanje reše uz neko nisko učešće ili neke povoljne kamatne stope. To zvuči super, zar ne? Ali, kada pogledamo mišljenja mladih iz Alternativnog izveštaja KOMS-a od prošle godine, vidimo da gotovo 70% mladih uopšte ni ne uzima u obzir te stambene kredite, dok je samo 0.3% njih apliciralo za isti.
Naravno, stambeni krediti podrazumevaju dugotrajnu obavezu, nekad i do 30 godina redovnog isplaćivanja. Mladi se danas suočavaju sa često nestabilnim pozicijama u svojoj karijeri, tako da krediti na svoju ruku nose veliki rizik samoodrživosti sa sobom.
Čak i ako se preskoči prepreka pronalaska stana i prikupljanja novca za depozit, prava borba počinje tek kada se uselite. Kako popuniti frižider i održati higijenu doma, a da novčanik ne ostane prazan već desetog u mesecu?