Građevinski radovi već godinama predstavljaju prepoznatljivu sliku Bora, a među najvećim investicijama u prethodnom periodu našlo se i uređenje platoa i amfiteatra ispred Doma kulture, kao i platoa ispred Sportskog centra. Međutim, iako su ovi prostori dobili novi izgled, ostaje pitanje da li su dobili i novi život?
Uređenje javnih prostora u Boru poslednjih godina predstavljano je kao jedan od važnih koraka ka lepšem, uređenijem i sadržajnijem gradu.
Među najvidljivijim projektima izdvajaju se rekonstrukcija platoa i amfiteatra ispred Doma kulture, kao i radovi u okviru kompleksa Sportskog centra “Bobana Momčilović Veličković“, odnosno izgradnja Akva parka i pristupnog dela, tačnije platoa.
Ono što ova renoviranja čini karakterističnim nije samo velika količina novca izdvojena iz gradskog budžeta, niti vizualna transformacija prostora, već pitanje kakve su promene ta renoviranja zaista donela kulturnom i društvenom životu Bora?
Skupoceni plato i amfiteatar Doma kulture Borani posećuju samo u posebnim prilikama
Dočekali su Borani početkom juna 2025. godine novouređeni plato i amfiteatar ispred Doma kulture.
O vrednosti uređenja ovog prostora u pojedinim izjavama pominjali su se iznosi od 137 miliona dinara, kasnije je saopšteno da je investicija vredela 118 miliona, dok podaci sa Portala javnih nabavki, kao vrednost zaključenog ugovora predstavljaju iznos od 133.863.202 dinara sa PDV-om.
Promene vizualnog izgleda platoa i amfiteatra su svakako evidentne, postavljena je podna fontana, nove elektroinstalacije, behaton ploče, žardinjere, klupe i prateći mobilijar.
Međutim, iako je iz lokalne samouprave bilo poručeno da će taj prostor predstavljati mesto okupljanja i novi prostor za kulturne, zabavne i druge sadržaje, izgleda da Borani prostor Doma kulture ipak posećuju samo u posebnim prilikama.
Izgled prostora ispred Doma kulture jeste promenjen, ali su navike ostale iste te Borani svih generacija posećuju ovaj prostor samo kada se organizuju koncerti poznatih pevača i pevačica ili eventualno određena aktivnost koja ih u datom trenutku zainteresuje.
Ostalim danima, Dom kulture predstavlja jedan prazan, skupoceni prostor. Spontani boravak ispred Doma kulture dešava se od slučaja do slučaja, u mnogim delovima dana ovde gotovo i da nema ljudi, a ono što je veoma važan detalj, na ovom prostoru najmanje borave mladi.
S obzirom na to da mladi uopšte ne koriste jedan ovako uređen prostor, jasno je da samo estetsko uređenje nije dovoljno da bi mladi stekli naviku i želju da prostor ispred Doma kulture prihvate kao svoj.
Osim toga, iako su kod Doma kulture postavljene i određene žardinjere koje predstavljaju zelenilo platoa, u najvećem delu prostora uopšte nema hladovine što svakako predstavlja problem za boravak na ovakvom mestu tokom vrelih dana.
Poređenja radi, kao mnogo omiljenija destinacija, pre svega mladih, ali i ostalih građana Bora, izdvaja se Eko park ispred Studentskog centra. Za razliku od Doma kulture, u ovom parku se mladi okupljaju gotovo svakodnevno, i to nisu samo studenti, već i mladi gotovo svih uzrasta, a druženja su najintenzivnija u večernjim časovima.
Plato ispred Sportskog centra – veliko ulaganje u prostor bez ljudi
Ulaganje novca u renoviranje platoa ispred Sportskog centra je definitivno još diskutabilnije.
Na korišćenje ovog platoa Borani su čekali gotovo dve godine, a rekonstrukcija platoa sportskog centra bila je deo prve faze izgradnje Akva parka, tačnije deo projekta za koji je samo za ovu fazu izdvojeno 634,2 miliona dinara (sa PDV-om) iz budžeta grada Bora.
Međutim, iako su na ovom platou jasno vidljive vizuelne i pojedine funkcionalne promene, ostaje pitanje za koga je konkretno ovaj plato uređivan s obzirom na to da ovde, bez obzira na deo dana, ljudi gotovo da uopšte ni ne borave.
Plato ispred Sportskog centra je najaktivniji u letnjem periodu i to samo kao prolazna stanica do otvorenih bazena Sportskog centra, i na njemu je do sada bio organizovan samo jedan događaj u junu mesecu ove godine, otvoreno takmičenje Premijer lige Strongmen saveza Srbije.
Kao veoma značajan detalj izdvaja se veliki broj postavljenih klupa, koje su nekako proizvoljno postavljene, ali je nejasno zbog čega je izvršeno toliko ulaganje ukoliko te klupe niko i ne koristi?
Osim toga, baš kao i u slučaju Doma kulture, i ovaj plato predstavlja veliki prostor na kome gotovo da nema hladovine, što može definitivno dodatno odvratiti ljude od korišćenja ovog prostora leti. U okviru žardinjera sa klupama uistinu je posađeno manje drveće, što nažalost ne može stvoriti potreban zaklon od sunca.
Prilikom rekonstrukcije samog prostora srušena je i stara fontana, dok nove očigledno na prostoru novog platoa nema, pa tako da ukoliko bi neko i želeo da odmori ili se druži na ovom platou, bio bi uskraćen mogućnosti za dodatno osveženje.
Ulaganje novca u prostore bez života
Iako u gradu već imamo dva značajna primera gde jasno vidimo da je uložena velika količina novca za uređenje prostora na kojima mladi i ostali građani Bora ne bovare, nameće se pitanje zbog čega gradska uprava i dalje nastavlja da realizuje ovakve projekte bez konsultacije sa građanima?
Kao jedan od projekata koji se trenutno realizuje, i za koji je izdvojeno 152 miliona dinara (sa PDV-om), jeste rekonstrukcija parka “Raketa”. Poučeni primerima prethodnih ulaganja možemo razmišljati o tome da li će ovo biti još jedna investicija za koju je pitanje da li će uopšte koristiti mladima?
Ulaganje u javne prostore samo po sebi nije sporno. Naprotiv, uređeni trgovi, platoi i amfiteatri predstavljaju važan deo svakog grada. Međutim, njihova vrednost ne meri se samo izgledom i iznosom uloženog novca, već pre svega načinom na koji ih građani koriste.
Značaj oživljavanja javnih prostora i platoa naglasili su i mladi Borani i mlade Boranke na nedavnoj fokus grupi koju je realizovao Tebrizam. Prema mišljenju mladih, javni prostori poput ovih platoa, ne bi trebalo budu samo prazni objekti, već živa mesta za kreativno izražavanje, gde bi mladi slobodno mogli da se bave muzikom, umetnošću i neformalnim obrazovanjem.
Upravo ovakve informacije o potrebama građana trebalo bi da budu polazna osnova za donošenje odluka o skupocenim gradskim projektima.
Javni prostor svoju svrhu ne ispunjava onda kada izgleda lepo na fotografijama ili prilikom svečanog otvaranja, već onda kada postane mesto na kojem se ljudi spontano okupljaju, provode vreme i zbog kojeg grad dobija novi društveni i kulturni život.