Na stadionu “Kraljevica” odigrana je utakmica drugog kola Prve lige Srbije u kojoj su snage odmerili nominalni domaćin FK “Bor 1919” i kruševački Napredak, međutim ono što je ostavilo mnogo veći utisak od samog rezultata jeste katastrofalno stanje travnate podloge ovog stadiona.
Na osnovu snimaka i fotografija jasno su se mogle uočiti velike površine terena koje su spržene i ogoljene, dok je trava na pojedinim delovima gotovo u potpunosti nestala.
Ovakvo stanje dodatno iznenađuje ako se uzme u obzir da je stadion “Kraljevica” otvoren tek 19. novembra 2023. godine, kao jedan od tri nova stadiona izgrađena u Srbiji, zajedno sa stadionima u Leskovcu i Loznici. Dodatno pitanje otvara i činjenica da stadion od otvaranja nije bio konstantno opterećen velikim brojem utakmica.
Ovaj stadion nije bio ni malo jeftin, jer je ugovorena vrednost njegove izgradnje iznosila oko 3,38 milijardi dinara, odnosno približno 28 miliona evra. Reč je, dakle, o objektu u čiju su izgradnju uložene milijarde dinara, a koji nije ni pune tri godine u upotrebi.
Još veći problem predstavlja činjenica da na “Kraljevici” nije postavljena obična travnata podloga. Stadion je dobio hibridni travnjak, dok bi teren trebalo da poseduje i sisteme drenaže i grejanja, odnosno infrastrukturu koja bi trebalo da omogući njegovo korišćenje i održavanje u različitim vremenskim uslovima.
Pritom, “Kraljevica” je građena prema visokim UEFA standardima, pa se ne radi o starom lokalnom stadionu ili terenu bez odgovarajuće infrastrukture, već o jednom od najnovijih i najskupljih fudbalskih objekata izgrađenih u Srbiji poslednjih godina.
Zbog toga se trenutno stanje travnate podloge teško može posmatrati samo kao posledica visokih letnjih temperatura. Trava jeste posebno izložena vremenskim uslovima tokom leta, ali upravo održavanje travnjaka predstavlja jedan od najvažnijih poslova na svakom fudbalskom stadionu, naročito kada je reč o objektu ovog ranga i vrednosti.
Upravo zbog svega toga ostaje pitanje ko je odgovoran za održavanje travnate podloge stadiona “Kraljevica”, koliko se novca izdvaja za njeno održavanje i kako je moguće da teren stadiona vrednog više milijardi dinara, manje od tri godine nakon njegovog otvaranja, dođe u ovakvo stanje.
Ukoliko se desetine miliona evra izdvajaju za izgradnju novih stadiona i njihovo opremanje prema visokim evropskim standardima, njihova vrednost ne završava se presecanjem vrpce i odigravanjem prve utakmice. Bez adekvatnog i kontinuiranog održavanja, čak i najskuplja sportska infrastruktura veoma brzo može da izgubi ono zbog čega je uopšte izgrađena, a to su uslovi za normalno odigravanje sportskih događaja.
