Da je plan o otvaranju novog rudarskog kompleksa nešto o čemu se ozbiljno razmišlja, govori i činjenica da je osnovana i firma “Malka Golaja Mining”, ali i to da je nedavno u javnosti izašao nacrt plana novog rudarskog kompleksa između Bora i Zaječara, na šta su građani širom Srbije dali veliki broj primedbi.
Međutim, nakon prethodnog perioda intenzivnih istražnih radova na Malka Golaji, gde su skoro svakodnevno bili prisutni radnici, kamioni i teška mehanizacija, poslednjih desetak dana gotovo da nema aktivnosti.
Iako se o dešavanjima na Malka Golaji govori već duže vreme, prema rečima Martina Stanojevića iz Timočke bune, pažnja šire javnosti porasla je tek kada je grupa građana početkom juna organizovano obišla prostor na kojem se izvode istražni radovi.
Mi smo snimali kako izgleda Malka Golaja otkako se tu buše rupe, ali ljudi su shvatili ozbiljnost situacije tek početkom juna ove godine kada je nas stotinak otišlo da vidi svojim očima. Onda su oni preneli svojim prijateljima, pa čak i tada smo od gradskih vlasti dobijali uverenja da to nije istina, da je reč o zelenom rudarenju i da neće biti negativnih uticaja,
kaže Martin Stanojević.
Odbornici koalicije “Promena u koju verujemo” u gradskoj skupštini Zaječara, nedavno su obišli Malka Golaju gde su zatekli radnike, kamione, teške mašine, kontejnere u kojima radnici borave i table na kojima piše da su radovi u toku.
Nakon toga smo pozvali policiju, jer smo znali u tom trenutku da oni na tom mestu imaju samo dve dozvole i da ih obim radova na terenu prevazilazi,
kaže za Dojče Vele odbornik Uglješa Đuričković.
Đuričković navodi da je prva dozvola bila za uređivanje pristupnih puteva do širine 6 metara, a da su stvarni putevi i do 40 metara široki. Osvrnuo se i na dozvolu Ministarstva za rudarstvo i geološka istraživanja, koja predviđaju malu površinu za istraživanja, a tamo je kako kaže preko 50 hektara šume opustošeno. Zbog ovih aktivnosti na Malka Golaji, odbornici su podneli krivičnu prijavu.
Protivljenje planiranim rudarskim aktivnostima na Malka Golaji proširilo se i van granica Srbije.
Kako navodi Martin Stanojević, o planovima su obaveštene organizacije u Rumuniji, među kojima je i MiningWatch, koja je uspela da zaustavi rudnik zlata protiv kojeg su se borili više od decenije. Nakon toga je 28 rumunskih organizacija zatražilo od svog Ministarstva životne sredine da obrate pažnju da li će ih Srbija, kao što je i u obavezi prema ESPOO Konvenciji o proceni prekograničnog uticaja, pozvati na konsultacije u vezi sa procenom obima.
Stefani Rot, predstavnica organizacije MiningWatch, navela je za Dojče Vele sledeće:
Mi smo bili proaktivni, i u najkraćem mogućem roku, odmah nakon završetka faze procene obima, putem pisma rekli Ministarstvu za životnu sredinu da pristanu na konsultacije kada dobiju poziv od Srbije, a ako ne dobiju, da traže od srpskog ministarstva da želimo da budemo pozvani.
Slična inicijativa ubrzo je pokrenuta i u Bugarskoj, gde je 12 organizacija od nadležnog ministarstva zatražilo status potencijalno pogođene strane, ukazujući na povezanost Timoka i Dunava. Između ostalog, organizacije traže mogućnost učešća u konsultacijama, dokumentaciju na bugarskom jeziku i nezavisnu procenu mogućih prekograničnih i kumulativnih uticaja.
Na moguće posledice daljeg širenja rudarskih aktivnosti upozorila je i Snežana Šerbula, profesorka Tehničkog fakulteta u Boru, koja godinama ukazuje na uticaj rudarenja na podzemne i površinske vode.
Prema njenom mišljenju, trenutno povlačenje radnika i mehanizacije sa Malka Golaje ne mora nužno da znači i odustajanje od planiranih aktivnosti, već će njihov nastavak u velikoj meri zavisiti od reakcije javnosti.
Ako procene da je otpor mali, oni će se jedan kratak period samo pritajiti, pa će ponovo krenuti u izvršenje svojih planova. A ako se otpor ne smanjuje kao i medijska podrška, onda ima nade da će odustati,
navodi Snežana Šerbula.
Celu priču i izjave sagovornika Dojče Velea možete pronaći na narednom linku.
