Film će biti prikazan u subotu, 14. novembra, od 20.30 na televiziji Nova, a sniman je u Majdanpeku, okolini Zaječara i na području Bora u Krivelju, Oštrelju i Slatini.
Ekipa Nove zabeležila je stanje na Malka Golaji kod Zaječara, dok su se izvodili radovi za potencijalni budući rudnik, na Severnom i Južnom reviru kod Majdanpeka, čije je proširenje u planu, kao i u selima čiji stanovnici godinama čekaju odgovore o svojoj sudbini i obećano preseljenje.
O filmu i iskustvima tokom snimanja autorka Jelena Kikić govorila je u emisiji “Među nama“, ističući da je u središtu dokumentarca lična priča ljudi koji žive u neposrednoj blizini rudnika.
Ovo je priča ljudi koji žive na obodu rudnika, onih koji gledaju kako će se mesto u kome žive menjati u korist većinskog vlasnika. O tome kako oni vide, proživljavaju i doživljavaju celu situaciju i kako se bore da ne bude onako kako bi moglo da bude po planovima i papirima. Dakle, ovo su lične priče, ovo nisu papiri, dokumenti, analize, stručnjaci, nisu analitičari, već ljudi koji tamo žive,
objasnila je Kikić.
Govoreći o prvom susretu sa prostorom na kojem se odvijaju rudarske aktivnosti, autorka je istakla da je prizor ostavio snažan utisak na nju.
Kada vidiš kako to sve izgleda, prvo doživiš šok, to je ogromna površina, a onda, kad kreneš da dišeš, i pod tri – kada kreneš da razgovaraš s ljudima,
rekla je ona.
Kako je navela, jedan od problema tokom rada na dokumentarcu bio je izostanak komunikacije sa kineskom kompanijom.
Ovde je problem bio što nije bilo nikakve komunikacije s kineskom kompanijom. Vi možete da pitate, tražite, zovete, odgovora nema. Ta strana ćuti. O planovima čitate iz dokumenata i papira koji su zvanično predati, a koji su šturi, koji najavljuju da će negde nešto da se širi, da se buši, da postoje planovi da se kopa dublje i više, ali nema komunikacije.
Kikić primećuje da se glas ljudi koji se protive nekontrolisanoj moći velikih investitora danas čuje snažnije nego ranije. Kao važan trenutak za buđenje građanskog otpora navela je rast ekološke svesti u Srbiji, posebno tokom borbe protiv projekta Jadar.
Ljudi nisu bili tihi ni do sada, ali se njihov glas sada čuje više, od onog trenutka kada je krenula da se budi ekološka svest među građanima Srbije, kada su shvatili da je vazduh zagađen, kada je krenula priča oko Jadra i kada se videla ta borba i ta želja da budeš pitan, obavešten… To se nije dešavalo do sada, papiri su se nametali,
rekla je Kikić.
Govoreći o odnosu prema rudarstvu, naglasila je da ono samo po sebi ne mora da predstavlja problem, ali pod uslovom da se sprovodi kontrolisano, uz jasna pravila i zaštitu stanovništva i zaposlenih.
Naravno da rudarstvo nije problem ako je kontrolisano, ako se zna šta se radi i kako se radi, ako postoji zaštita ljudi koji žive u blizini ili rade u rudnicima. Mi smo ranije stalno slušali o “zelenom rudarstvu”, ali mi ga videli nismo. Strani investitor radi ono što je u njegovom najboljem interesu, a ne gleda se šta je u interesu ovde,
ocenila je autorka.
Ona je ukazala i na to da zaštita životne sredine ne sme da bude tema koja se zanemaruje ili potiskuje u drugi plan, jer je reč o pitanjima koja utiču na svakodnevni život građana.
Ekologija i zaštita životne sredine nisu neka nevažna stvar ili nešto što se stavlja pred kraj vesti, to su stvari koje ljude interesuju. Ovde postoji veliki broj aktivnih ljudi koji žele da očuvaju, sačuvaju, doprinesu razvoju i učestvuju u donošenju odluka, a ne da budu zanemareni i preskočeni,
poručila je.
Osvrnula se i na odnos prethodne vlasti prema ekološkim inicijativama, ocenjujući da je zaštita životne sredine često predstavljana kao deo političke borbe, umesto kao pitanje kvaliteta života i interesa lokalnih zajednica.
Bivša vlast je pitanje zaštite životne sredine tretirala kao političku borbu, kao da je to borba da hoćeš da osvojiš vlast, a ne da sačuvaš drvo iz svog komšiluka ili tražiš da se zasadi trava, skloni neka deponija ili da bude pitka voda,
zaključila je Jelena Kikić.
Izvor: Nova.rs
