Istočna Srbija poprimila je novi duh dok su najveća mesta na putu do Niša ugostila stotine studenata iz Beograda, Novog Sada, pa i samog Bora, koji su danima pešačili ka Nišu. Polazna tačka ovog puta bio je upravo Bor, grad koji je širom otvorio svoja vrata studentima.
Kao industrijski centar, Bor retko da ima priliku da ugosti mlade ljude koji ne dolaze zbog posla ili studija, zbog čega je dolazak studenata iz Beograda i Novog Sada bio veoma značajan događaj. Studenti Tehničkog fakulteta u Boru preuzeli su ulogu domaćina, organizujući sve što je bilo potrebno za njihov boravak, kao i za pripremu za predstojeći put. Iako mali, Bor je kroz gostoprimstvo pokazao snagu zajedništva i solidarnost među mladima.
Razgovarali smo sa jednim od borskih studenata o njihovom iskustvu domaćina velikom broju kolega koji su proveli noć u Boru pre nego što su nastavili put ka Nišu.
Kakav je utisak iz tvog ugla, kako ste se vi osećali kao domaćini, da li je to bio dug i težak proces da organizujete sve?
Bila nam je čast što smo ugostili naše kolege iz Novog Sada i Beograda. Bilo je jako puno posla s obzirom na to da nas je bilo jako malo na fakultetu. Međutim, imali smo dobru međusobnu komunikaciju. Organizacija je bila veoma dobra, što su i sami Beograđani i Novosađani potvrdili, ističući da je gostoprimstvo bilo na visokom nivou. Rekli su da takav doček do sada bukvalno nisu doživeli, da su ponosni što su nas pozvali i da očekuju naš dolazak u Novi Sad.
Bili su jako zadovoljni dočekom. Svidela im se simbolika, često su nas pitali šta znače uniforme. Objasnili smo im da su to tradicionalne uniforme za manifestaciju “Skok preko kože”, a oni su bili veoma zadovoljni i istakli da nigde drugde nisu doživeli tako simboličan doček.
Pridružio si se kolegama na putu? Kako je protekao put?
Tako je. Put je bio i te kako dobar. Lako smo izdržali taj put. Sama volja studenata bila je na visokom nivou. Pošto je to bilo poslednjih 30 kilometara, pojačali smo tempo, imali nekoliko pauza, ali smo sve jako dobro izdržali, tako da nije bilo nikakvih većih problema.
Kako su prošle kolege koji su išli od Bora?
Bilo je njih petoro-šestoro. Neki su se vratili, ali je većina ostala i izdržala do kraja. Dobili su medalje, čak je i jedan kolega koji je nosio naš barjak tokom celog puta i kroz celu Tresibabu dobio krunu. Mihajlo Lilić, želimo da ga ovim putem pohvalimo. Svaka mu čast i sve najbolje.
rekao je Vukašin Petrović, student Tehničkog fakulteta u Boru.
Dolazak studenata u Bor bio je važan trenutak za ovaj grad – ne samo zbog ujedinjenja mladih u srcu istočne Srbije, već i zbog snažne poruke solidarnosti i zajedničke borbe za promene čak i od strane ljudi koji dolaze iz znatno manjih mesta. Borani su još jednom dokazali da i mali grad može imati veliko srce.