Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela CRTA, među opredeljenim biračima najveću podršku na parlamentarnim izborima bi imala Studentska lista sa 44,9 %, za Srpsku naprednu stranku bi glasalo 35,7 %, Socijalistička partija Srbije imala bi podršku od 3,8 %, a svi ostali politički akteri pojedinačno ostali bi ispod izbornog praga.
Nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford, sproveli su Istraživanje o stavovima prema demokratiji, građanskom angažmanu i društvenoj mobilizaciji u Srbiji.
Ovo istraživanje, u kome je učešće uzelo 2.324 punoletnih građana Srbije, realizovano je u periodu od 10. do 24. juna 2026. metodom licem u lice, a među svim informacijama svakako su se kao najzanimljiviji izdvojili odgovori na pitanje Ako bi se ove nedelje održavali parlamentarni izbori, za koga biste glasali?
U kontekstu očekivanih prevremenih parlamentarnih izbora, podrška protestima preliva se u potencijalne glasove Studentske liste. Međutim, nije zanemarljiv udeo građana koji, uprkos raširenoj podršci protestima, nepoverenju u državne institucije i nezadovoljstvu stanjem u državi, ostaju politički neopredeljeni (12 odsto) ili ističu da neće glasati (9 odsto).
Među opredeljenim biračima (70 odsto), za Studentsku listu bi trenutno glasalo 44.9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35.7 odsto, a za SPS 3.8 odsto. Ostali politički akteri samostalno ne prelaze izborni prag.
navodi se u saopštenju.
Iako podaci pokazuju da Studentska lista među opredeljenim biračima trenutno ima najveću podršku, značajan je i podatak da oko 21 odsto ispitanika čine i dalje politički neopredeljeni i apstinenti. To ukazuje da postoji značajan prostor za političke aktere da upravo među ovim građanima pokušaju da u narednom periodu pridobiju podršku i motivišu ih da izađu na izbore.
Osim značajnih informacija o izborima, u istraživanju se navodi da šest od deset građana Srbije veruje da je demokratija najbolji politički sistem, ali isti broj smatra da demokratija u Srbiji ne funkcioniše. To nas dovodi do toga da građani nisu izgubili veru u demokratiju, već poverenje da država funkcioniše demokratski.
Istraživanje ukazuje i na izuzetno izražene razlike u stavovima građana u zavisnosti od njihovih političkih preferencija, ali i izvora informisanja.
Oni koji se informišu pretežno putem provladinih medija, uključujući i javni medijski servis, imaju dijametralno suprotne poglede na demokratiju, korupciju i institucije od onih koji prate kritički orijentisane medije ili se informišu preko društvenih mreža. Srpsko društvo funkcioniše kao dve paralelne stvarnosti – demokratiju kao najbolji sistem vlasti podržava 85 odsto pristalica Studentske liste i svega 38 odsto birača SNS-a.
Istraživanje pokazuje i da dve trećine ispitanika smatra da predsednik i Vlada moraju da poštuju ustavna ograničenja bez obzira na političku podršku koju imaju, kao i da predsednička vlast bez kontrole Narodne skupštine nije prihvatljiva. Ipak, rezultati ukazuju na velike razlike u stavovima u zavisnosti od političkih opredeljenja ispitanika:
Oko 80 odsto pristalica vladajuće stranke smatra da je takav način vršenja vlasti opravdan, dok isto mišljenje deli svega dva odsto građana koji su bliži Studentskoj listi.
Kada je reč o poverenju u institucije, Vladi veruje 34 odsto ispitanika, a Narodnoj skupštini 31 odsto. Posebno se izdvaja podatak da je poverenje u instituciju predsednika gotovo prepolovljeno za tri godine, u februaru 2023. godine poverenje u predsednika države izražavalo je 60 odsto građana, a danas 35 odsto. Sa druge strane, među institucijama kojima građani najviše veruju izdvajaju se državni univerziteti sa 71 odsto poverenja i Srpska pravoslavna crkva kojoj veruje 64 odsto ispitanika.
Više od polovine ispitanika ocenjuje da je korupcija jedan od najozbiljnijih problema u Srbiji. Njih 38 odsto smatra da odgovornost za njenu rasprostranjenost snosi celokupan politički sistem, dok 16 odsto ispitanika kao glavnog odgovornog vidi aktuelnu vlast. Istovremeno, među biračima Srpske napredne stranke odgovornost se najčešće pripisuje prethodnoj vlasti i, kako navodi istraživanje, srpskom mentalitetu.
Rezultati istraživanja pokazuju i da protesti pokrenuti nakon pada nadstrešnice ni godinu i po dana kasnije ne gube podršku građana.
Podrška protestima ostaje stabilna i iznosi oko 60 odsto što je trend od aprila prošle godine. Skoro dve trećine građana (62 odsto) zabrinuto je zbog upotrebe policijske sile prema učesnicima protesta.
Celokupno istraživanje koje je sprovela CRTA možete pogledati na narednom linku.