Dugogodišnja upozorenja stanovnika Bora, Krivelja i okolnih sela o posledicama rudarenja dobila su potvrdu na međunarodnom nivou. Radna grupa Ujedinjenih nacija za biznis i ljudska prava ocenila je u svom najnovijem izveštaju da ekonomski razvoj u Borskom okrugu nije usklađen sa zaštitom ljudskih prava i životne sredine.
Izveštaj ove radne grupe je nastao nakon posete eksperata UN Srbiji u oktobru prošle godine, a kako prenosi portal Mašina, krajem juna biće predstavljen Savetu UN za ljudska prava.
U pripremi tog izveštaja, tokom obilaska istočne Srbije, razgovarano je sa lokalnim stanovništvom pogođenim širenjem rudarskih aktivnosti, a njihova svedočenja našla su se među ključnim nalazima dokumenta.
Radna grupa konstatuje da ekonomski razvoj u ovom delu Srbije nije adekvatno usklađen sa zaštitom ljudskih prava, životne sredine i održivim korišćenjem prirodnih resursa. Posebno se ukazuje na zagađenje životne sredine, pritisak na zemljište i vodne resurse, kao i na nedovoljnu transparentnost u vezi sa uticajem rudarskih projekata na zdravlje stanovništva.
Posebna pažnja posvećena je selu Krivelj, gde su eksperti UN zabeležili oštećenja imovine i zemljišta izazvana miniranjem u rudniku Veliki Krivelj. U izveštaju se izražava zabrinutost da bi dalje širenje rudnika moglo da dovede do raseljavanja oko 400 domaćinstava i ugrozi kulturne institucije od značaja za lokalnu zajednicu, uključujući i pripadnike vlaške nacionalne manjine.
Za nas u Krivelju, poseta UN značila je da je neko konačno došao da čuje kako izgleda život pored rudnika. Izveštaj potvrđuje da se naše brige o preseljenju, zemljištu, vodi, zdravlju i budućnosti naših sela ne mogu ignorisati,
izjavila je meštanka Krivelja Jasna Tomić.
U dokumentu se navode i nerešena pitanja u vezi sa dozvolama i procedurama procene uticaja na životnu sredinu, uz ocenu da postoji malo transparentnosti kada je reč o poslovanju kompanije Serbia Zijin Copper i potencijalnim posledicama po zdravlje građana.
Radna grupa upozorava da se povećani zdravstveni rizici, uključujući visoku stopu obolevanja od malignih bolesti u Boru i okolini, više ne mogu zanemarivati.
Inženjer zaštite životne sredine iz Bora Toplica Marjanović ocenio je da preporuke UN predstavljaju jasan okvir za buduće postupanje institucija i investitora.
Ključni projekti, uključujući rudarske i ekstraktivne projekte, moraju biti uslovljeni procenom uticaja na životnu sredinu, ranim uključivanjem pogođenih zajednica i nezavisnim javnim nadzorom. Informacije o uticaju na zdravlje ljudi i životnu sredinu moraju biti dostupne javnosti na vreme,
rekao je Marjanović.
Među preporukama UN posebno se ističe potreba za doslednom primenom propisa o zaštiti životne sredine. Navodi se da rudarske aktivnosti ne bi smele da budu odobrene niti proširivane bez potpunog usklađivanja sa zakonskim obavezama i integrisanim dozvolama, dok bi poslovanje uz prekoračenje dozvoljenih emisija trebalo da dovede do obustave rada i odgovarajućih sankcija.
Radna grupa takođe naglašava potrebu za nezavisnim procenama uticaja na zdravlje, redovnim praćenjem zdravstvenog stanja stanovništva i obezbeđivanjem pouzdanih podataka o kvalitetu životne sredine. Kada je reč o eksproprijaciji i preseljenju stanovništva, ističe se da prinudno raseljavanje ne sme biti sprovedeno bez poštovanja svih zakonskih procedura, adekvatne naknade i punog učešća pogođenih građana u procesu odlučivanja.
Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela, zajedno sa organizacijama CORE i FIAN International, najavili su da će nastaviti da traže odgovornost nadležnih institucija i kompanija pred domaćim i međunarodnim telima dok ne budu obezbeđeni efikasni pravni mehanizmi zaštite i puna transparentnost u vezi sa rudarskim projektima.
Izvor: Mašina