Već godinama unazad uočavamo razne nepravilnosti kako u radu institucija tako i u društvu. Zbog toga su Studenti u blokadi nedavno predstavili javnosti niz predloga i ideja kako bi promenili društvo na bolje fokusirajući se na tri bitne oblasti: zdravstvo, obrazovanje i prava radnika.
Jasno je da je naš sistem pun rupa, ali nikad nije kasno da se te rupe i zakrpe. Kroz seriju objava na društvenim mrežama, studenti su ukazali na neke od problema sa kojima se građani svakodnevno suočavaju, ali su takođe i ponudili konkretna rešenja za unapređenje i poboljšanje našeg sistema, pogotovo u oblastima zdravstva, rada i obrazovanja.
Dostupno zdravstvo za sve ljude u Srbiji
Kada je reč o zdravstvu, studenti navode da su klinički centri preopterećeni pacijentima koji bi trebalo da dobiju adekvatnu pomoć u mestima u kojima žive. Posebno ističu problem gašenja državnih apoteka i nedostatka bolnica u manjim mestima, zbog čega vrlo često mnogi građani ostaju bez osnovne zdravstvene zaštite.
Njihov predlog za poboljšanje zdravstva podrazumeva dostupnije zdravstvo za sve. To znači da bi svako selo trebalo da ima svoje zdravstvene radnike, svi regioni bi posedovali bolnice ali bi se i više ulagalo u kadrove i znanje umesto, kako navode, „fasade i nameštene tendere“. Studenti smatraju da bi sistem trebalo da pruži dovoljno razloga lekarima i medicinskim sestrama da ostanu u zemlji.
Obrazovanje kao prioritet države
Poseban akcenat stavljen je takođe i na obrazovanje. Studenti nalažu da je obrazovni sistem godinama urušavan, dok su politički pritisci, administrativno opterećenje i nesigurni uslovi rada postali svakodnevnica za prosvetne radnike. Kao jedan od najvećih problema navode i nedovoljna ulaganja u škole, kao i zatvaranje obrazovnih ustanova u manjim mestima.
U svojim predlozima ističu potrebu za transparentnim zapošljavanjem, većim ulaganjima u škole i vrtiće, zaštitom profesionalnog integriteta prosvetnih radnika i smanjenjem nepotrebne administracije. Takođe ističu da obrazovanje mora postati državni prioritet, koji se zasniva na znanju učenika i studenata, a ne na političkoj podobnosti.
Sprečavanje degradacije radnika i njihovih prava
Poslednja, ali ne i najmanje bitna oblast, za koju su studenti izneli plan promena jeste i položaj radnika. U svojim izlaganjima oni navode da veliki broj ljudi godinama radi na određeno vreme, uz minimalne zarade koje ne prate realne troškove života. Posebno ukazuju na problem nedovoljne zaštite radnika i čestih zloupotreba zakona od strane poslodavaca.
Kao rešenje predlažu zapošljavanje na neodređeno nakon godinu dana rada, povećanje minimalne zarade i njeno usklađivanje sa trenutom ekonomskom situacijom, kao i pojačane inspekcije rada i strože kazne za zloupotrebe. Posebno ističu zalaganje za proširenje prava radnika angažovanih preko privremeno-povremenih poslova.
Kada se sve sabere oduzme, kroz sve ove predstavljene predloge i ideje za poboljšanje sistema vidimo jasnu poruku. Ovaj sistem definitivno može biti pravedniji, dostupniji i zasnovan na podršci građana, a ne na političkim interesima.
Studenti smatraju da njihova vizija nije nedostižna već da samo zahteva malo drugačiju raspodelu dostupnih i potrebnih sredstava, veću transparentnost ali i ulaganje u ljude koji imaju svoje kvalitete.